О српскословенским и рускословенским фонетским обележјима уредаба и прописа Митрополије београдске (1835-1856)

Abstract

У овоме раду приказаће се резултати анализе извесних фонетских црта српскословенског и рускословенског језика на материјалу који је исписан славеносрпском језичком мешави- ном. Изворна грађа сабрана је у књизи Уредбе и прописи Митрополије београдске: 1835- 1856. Ради бољег разумевања односа међу различитим језичким слојевима детаљно је ана- лизирана: судбина ь, ъ; судбина предлога-префикса вь(-), въ(-), сь(-), съ(-) и префикса въз-; судбина вокалног л, р; судбина щ и место некадашњег назала предњега реда.

В предлагаемой работе автором излагаются результаты исследований присутствия и со- отношения фонетических особенностей из сербскославянского и русскославянского языков: 1. судьба ъ и ь, 2. судьба предлогов-префиксов вь(-), въ(-), сь(-), съ(-) и префикса въз-; 3. судьба вокалических л, р; 4. судьба щ и 5. место носового гласного переднего ряда. Анализ был проведен на материале сборника Уредбе и прописи Митрополије београдске: 1835- 1856. Исследования показали что, на корпусе из 100 лексем, преобладают элементы из рус- скославянского языка.