Два ватиканска концила у екуменској ерминевтичкој дијалектици - приступ Жан-Мари Тијара
Two Councils of Vatican in the Ecumenical Hermeneutical Dialectics: An Approach of J.-M.R. Tillard
Апстракт
Значајни римокатолички богослов, Ж.-М. Р. Тијар (1927-2000), сматрао је да теологија папског примата, у оквирима предањске свехришћанске еклисиологије киноније, коју могу прихватити као своју и друге Цркве, јесте најбољи сапутник Духу ка црквеном јединству овога и будућег века. У новој епохи историје живог Предања, означеној екуменским покретом и Другим ватиканским концилом, само еклисиологија киноније омогућује да се, након вишевековног прекида, наставе везе са ером благодати неподељене Цркве. Напредак и успех ове еклисиологије условљени су новим ишчитавањем (ре-лектуром) дефиниција Првог ватиканског концила и њиховом рецепцијом и интеграцијом у одлукама Другог ватиканског сабора. Ова студија представља Тијарову анализу поменуте проблематике.
The significant Roman Catholic theologian J. M. R. Tillard (1927-2000) considered that the best companion to Holy Spirit, towards the Church unity of this age and the future one, is the theology of the papal primacy in the framework of traditional, all-Christian ecclesiology of koinonia, and that this theology as such can be accepted by other Churches as their own. In this new epoch of history of living tradition, which is marked by the Ecumenical movement and the Second Vatican Council, it is only the ecclesiology of koinonia that can make possible a continuation of linkages with era of Grace of an undivided Church, inspite of fact that there is a break that has been existing for centuries. Condition for the progress and success of this ecclesiology is certain new reading (re-lecturing) definitions of the First Vatican Council, as well as the reception and integration of these in decrees of the Second Vatican Council. This study represents Tillards analysis of this problematics.
Кључне речи:
Жан-Мари Р. Тијар / упоредно богословље / теологија примата / Први ватикански концил / папски примат / еклисиологија / Други ватикански концил / theology of primacy / papal primacy / ecclesiologyИзвор:
Саборност, 2017, 11, 91-104Издавач:
- Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
Институција/група
Православни богословски факултет / Faculty of Orthodox TheologyTY - JOUR AU - Матић, Златко PY - 2017 UR - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/174 AB - Значајни римокатолички богослов, Ж.-М. Р. Тијар (1927-2000), сматрао је да теологија папског примата, у оквирима предањске свехришћанске еклисиологије киноније, коју могу прихватити као своју и друге Цркве, јесте најбољи сапутник Духу ка црквеном јединству овога и будућег века. У новој епохи историје живог Предања, означеној екуменским покретом и Другим ватиканским концилом, само еклисиологија киноније омогућује да се, након вишевековног прекида, наставе везе са ером благодати неподељене Цркве. Напредак и успех ове еклисиологије условљени су новим ишчитавањем (ре-лектуром) дефиниција Првог ватиканског концила и њиховом рецепцијом и интеграцијом у одлукама Другог ватиканског сабора. Ова студија представља Тијарову анализу поменуте проблематике. AB - The significant Roman Catholic theologian J. M. R. Tillard (1927-2000) considered that the best companion to Holy Spirit, towards the Church unity of this age and the future one, is the theology of the papal primacy in the framework of traditional, all-Christian ecclesiology of koinonia, and that this theology as such can be accepted by other Churches as their own. In this new epoch of history of living tradition, which is marked by the Ecumenical movement and the Second Vatican Council, it is only the ecclesiology of koinonia that can make possible a continuation of linkages with era of Grace of an undivided Church, inspite of fact that there is a break that has been existing for centuries. Condition for the progress and success of this ecclesiology is certain new reading (re-lecturing) definitions of the First Vatican Council, as well as the reception and integration of these in decrees of the Second Vatican Council. This study represents Tillards analysis of this problematics. PB - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац T2 - Саборност T1 - Два ватиканска концила у екуменској ерминевтичкој дијалектици - приступ Жан-Мари Тијара T1 - Two Councils of Vatican in the Ecumenical Hermeneutical Dialectics: An Approach of J.-M.R. Tillard EP - 104 IS - 11 SP - 91 DO - 10.5937/sabornost1701091M UR - conv_198 ER -
@article{ author = "Матић, Златко", year = "2017", abstract = "Значајни римокатолички богослов, Ж.-М. Р. Тијар (1927-2000), сматрао је да теологија папског примата, у оквирима предањске свехришћанске еклисиологије киноније, коју могу прихватити као своју и друге Цркве, јесте најбољи сапутник Духу ка црквеном јединству овога и будућег века. У новој епохи историје живог Предања, означеној екуменским покретом и Другим ватиканским концилом, само еклисиологија киноније омогућује да се, након вишевековног прекида, наставе везе са ером благодати неподељене Цркве. Напредак и успех ове еклисиологије условљени су новим ишчитавањем (ре-лектуром) дефиниција Првог ватиканског концила и њиховом рецепцијом и интеграцијом у одлукама Другог ватиканског сабора. Ова студија представља Тијарову анализу поменуте проблематике., The significant Roman Catholic theologian J. M. R. Tillard (1927-2000) considered that the best companion to Holy Spirit, towards the Church unity of this age and the future one, is the theology of the papal primacy in the framework of traditional, all-Christian ecclesiology of koinonia, and that this theology as such can be accepted by other Churches as their own. In this new epoch of history of living tradition, which is marked by the Ecumenical movement and the Second Vatican Council, it is only the ecclesiology of koinonia that can make possible a continuation of linkages with era of Grace of an undivided Church, inspite of fact that there is a break that has been existing for centuries. Condition for the progress and success of this ecclesiology is certain new reading (re-lecturing) definitions of the First Vatican Council, as well as the reception and integration of these in decrees of the Second Vatican Council. This study represents Tillards analysis of this problematics.", publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац", journal = "Саборност", title = "Два ватиканска концила у екуменској ерминевтичкој дијалектици - приступ Жан-Мари Тијара, Two Councils of Vatican in the Ecumenical Hermeneutical Dialectics: An Approach of J.-M.R. Tillard", pages = "104-91", number = "11", doi = "10.5937/sabornost1701091M", url = "conv_198" }
Матић, З.. (2017). Два ватиканска концила у екуменској ерминевтичкој дијалектици - приступ Жан-Мари Тијара. in Саборност Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(11), 91-104. https://doi.org/10.5937/sabornost1701091M conv_198
Матић З. Два ватиканска концила у екуменској ерминевтичкој дијалектици - приступ Жан-Мари Тијара. in Саборност. 2017;(11):91-104. doi:10.5937/sabornost1701091M conv_198 .
Матић, Златко, "Два ватиканска концила у екуменској ерминевтичкој дијалектици - приступ Жан-Мари Тијара" in Саборност, no. 11 (2017):91-104, https://doi.org/10.5937/sabornost1701091M ., conv_198 .