Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције
The Poetics of Liturgical Chant Between Oral and Written Tradition
Abstract
Савремено православно богослужење данас је углавном појање црквених песама, док се појам певање углавном везује за небогослужбене песме. Ово распрострањено тумачење појања/певања јесте последица тога што је поетском наслеђу Цркве придодато ново и другачије значење. На основу увида у схватање поетике према јеврејском, грчком, латинском и црквенословенском језику идентификује се изворно значење термина певање. Циљ рада јесте да се укаже на то како је поетика, од некадашњег стваралачког процеса, најпре поистовећена са химнографијом (пе смозаписивањем), док се по данашњем схватању поетика заснива искључи во на интерпретацији постојећих (дакле туђих) поетских остварења.
In this work the authors explain the relevant terms from the Old Testament, biblical tradition and the Scripture, as well as from liturgical songs and prayers, which refer to liturgical music–chanting. On the basis of the translations from Hebrew into Greek, Latin and Church Slavonic, their original meaning is identified, and some new or possible discrepancies, created in the process of translation, or new meanings are pointed out. In this way, the role and meaning of the Christian liturgical poetics are stressed as well as its inseparable connection with the church chanting. Namely, liturgical chanting is a prayer, “the theology of sound”, and that means that the word is more im- portant than the music – although it is more complete with the music, and music is to follow and show the meaning of words, and to help their adoption.
Keywords:
поетика / црквено певање / терминологија / традиција / химнографија / poetry / church singing / terminology / tradition / hymnographySource:
Зборник Матице српске за друштвене науке, 2016, 157-158, 517-531Publisher:
- Матица српска, Нови Сад
Collections
Institution/Community
Православни богословски факултет / Faculty of Orthodox TheologyTY - JOUR AU - Ашковић, Драган AU - Ранковић, Зоран PY - 2016 UR - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/158 AB - Савремено православно богослужење данас је углавном појање црквених песама, док се појам певање углавном везује за небогослужбене песме. Ово распрострањено тумачење појања/певања јесте последица тога што је поетском наслеђу Цркве придодато ново и другачије значење. На основу увида у схватање поетике према јеврејском, грчком, латинском и црквенословенском језику идентификује се изворно значење термина певање. Циљ рада јесте да се укаже на то како је поетика, од некадашњег стваралачког процеса, најпре поистовећена са химнографијом (пе смозаписивањем), док се по данашњем схватању поетика заснива искључи во на интерпретацији постојећих (дакле туђих) поетских остварења. AB - In this work the authors explain the relevant terms from the Old Testament, biblical tradition and the Scripture, as well as from liturgical songs and prayers, which refer to liturgical music–chanting. On the basis of the translations from Hebrew into Greek, Latin and Church Slavonic, their original meaning is identified, and some new or possible discrepancies, created in the process of translation, or new meanings are pointed out. In this way, the role and meaning of the Christian liturgical poetics are stressed as well as its inseparable connection with the church chanting. Namely, liturgical chanting is a prayer, “the theology of sound”, and that means that the word is more im- portant than the music – although it is more complete with the music, and music is to follow and show the meaning of words, and to help their adoption. PB - Матица српска, Нови Сад T2 - Зборник Матице српске за друштвене науке T1 - Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције T1 - The Poetics of Liturgical Chant Between Oral and Written Tradition EP - 531 IS - 157-158 SP - 517 DO - 10.2298/zmsdn1658517a UR - conv_5016 ER -
@article{ author = "Ашковић, Драган and Ранковић, Зоран", year = "2016", abstract = "Савремено православно богослужење данас је углавном појање црквених песама, док се појам певање углавном везује за небогослужбене песме. Ово распрострањено тумачење појања/певања јесте последица тога што је поетском наслеђу Цркве придодато ново и другачије значење. На основу увида у схватање поетике према јеврејском, грчком, латинском и црквенословенском језику идентификује се изворно значење термина певање. Циљ рада јесте да се укаже на то како је поетика, од некадашњег стваралачког процеса, најпре поистовећена са химнографијом (пе смозаписивањем), док се по данашњем схватању поетика заснива искључи во на интерпретацији постојећих (дакле туђих) поетских остварења., In this work the authors explain the relevant terms from the Old Testament, biblical tradition and the Scripture, as well as from liturgical songs and prayers, which refer to liturgical music–chanting. On the basis of the translations from Hebrew into Greek, Latin and Church Slavonic, their original meaning is identified, and some new or possible discrepancies, created in the process of translation, or new meanings are pointed out. In this way, the role and meaning of the Christian liturgical poetics are stressed as well as its inseparable connection with the church chanting. Namely, liturgical chanting is a prayer, “the theology of sound”, and that means that the word is more im- portant than the music – although it is more complete with the music, and music is to follow and show the meaning of words, and to help their adoption.", publisher = "Матица српска, Нови Сад", journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке", title = "Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције, The Poetics of Liturgical Chant Between Oral and Written Tradition", pages = "531-517", number = "157-158", doi = "10.2298/zmsdn1658517a", url = "conv_5016" }
Ашковић, Д.,& Ранковић, З.. (2016). Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције. in Зборник Матице српске за друштвене науке Матица српска, Нови Сад.(157-158), 517-531. https://doi.org/10.2298/zmsdn1658517a conv_5016
Ашковић Д, Ранковић З. Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2016;(157-158):517-531. doi:10.2298/zmsdn1658517a conv_5016 .
Ашковић, Драган, Ранковић, Зоран, "Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције" in Зборник Матице српске за друштвене науке, no. 157-158 (2016):517-531, https://doi.org/10.2298/zmsdn1658517a ., conv_5016 .