Есхатолошке димензије антрополошких појмова код Светог Апостола Павла

Abstract

У раду се разматрају основне поставке теолошке антропологије Светог апостола Павла, у вези са значењем теолошко-антрополошких појмова 'καινός άνθρωπος" и "ό εσχατος Αδάμ". Први појам "καινός άνθρωπος" (нови човек) не подразумева само нешто "ново" у односу на оно пређашње "старо", већ, пре свега, представља нешто "коначно", нешто што припада крајњем тренутку развоја и усавршавања. Другачије речено, израз "καινός" изгледа да има све време једну есхатолошку конотацију. Појам "καινός άνθρωπος" зацело има једно дубље и свеобухватније значење у смислу новог, потпуног, довршеног, завршеног, коначног, савршеног и есхатолошког човека. Други појам "ό εσχατος Αδάμ" представља Последњег, Есхатолошког и Другог Адама, који је Господ са Небеса, Сам Господ Исус Христос - Нови и Савршени Човек. Оба израза у антропологији Светог апостола Павла имају превасходно христолошко-есхатолошки карактер.

This paper discusses the basic principles of theological anthropology of St. Paul in regard to the meaning of theological and anthropological concepts of 'καινός άνθρωπος" and "ό έσχατος Άδάμ". The first term "καινός άνθρωπος" (new man) does not just consider something "new" compared to previous "old", but above all, it represents something "final", something that belongs to the final moment of development and perfecting. In other words, the term "καινός" seems to have all the time an eschatological connotation. The term "καινός άνθρωπος" certainly has a deeper and more comprehensive meaning in terms of a new, complete, finished, completed, final, perfect and eschatological man. The second term, "ό έσχατος Άδάμ", represents the Last, the Eschatological and Second Adam that is the Lord from heaven, the Lord Jesus Christ Himself - New and Perfect Man. The both terms in the anthropology of St. Paul have primarily christological - eschatological character.