Вешовић, Милосав

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0009-0002-6871-5531
  • Вешовић, Милосав (7)
  • Vešović, Milosav (1)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Сучељена схватања телесности у антици

Вешовић, Милосав; Путник, Ноел

(Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Вешовић, Милосав
AU  - Путник, Ноел
PY  - 2023
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/294
AB  - У раду је представљена компаративна лексичко-семантичка анализа одабраних места из позноантичких грчких текстова хришћанске и нехришћанске провенијенције у којима се износе доминантне антрополошке концепције тог доба. Компаративном анализом обухваћене су две главне парадигме, условно назване хришћанском и платонском, које су се, премда у много чему супротстављене, током историје сусретале, преплитале и подстицале развој религиозне и филозофске мисли. Хришћанска, одређена антрополошким монизмом, размотрена је у кључним одломцима из Старог Завета и Посланица Светог апостола Павла, док је платонска, одређена антрополошким дуализмом, размотрена на примерима самог Платона, Филона, Плутарха и Херметичког корпуса. Главни циљ анализе јесте да укаже на аналогије и паралелизме између те две парадигме у лексици, терминологији и употреби реторских средстава попут метафоре. Те аналогије откривају литерарну и интелектуалну динамику која је у позноантичко и ранохришћанско доба одликовала дискурс о природи човека. У раду су посебно истакнути тропи „облачења“ и „свлачења“ тела и „голе“ душе, те поређење смрти са сном.
AB  - This paper presents a comaparative lexical-semantic analysis of the loci selected from the late antique Greek texts of Christian and non-Christian origin that advocate the dominant anthropological notions of the time. The analysis encompasses the two main anthropological paradigms, the Christian and the Platonic, which in many respects opposed each other, but also met and intersected throughout history, fostering the development of religious and philosophical thought. The Christian paradigm, marked by anthropological monism, is examined in this work in the key passages from the Old Testament and St. Paul’s Epistles, whereas the Platonic paradigm, marked by anthropological dualism, is analysed in the examples taken from Plato himself, Philo, Plutach and the Corpus Hermeticum. The main objective of the analysis is to examine the analogies and parallels between the two paradigms on the lexical, terminological and rhetorical plane. These analogies reveal a literary and intellectual dynamics that characterized the discourse on man’s nature in the era of early Christianity and late Antiquity. The analysis pays a particular attention to the tropes of „dressing“ and „undressing“ the body and the „nudity“ of the soul, as well as to the comparison of death with sleep.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Сучељена схватања телесности у антици
T1  - The Contested Notions of Body in Antiquity
EP  - 63
IS  - 1
SP  - 49
VL  - 82
DO  - 10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.4
UR  - conv_5091
ER  - 
@article{
author = "Вешовић, Милосав and Путник, Ноел",
year = "2023",
abstract = "У раду је представљена компаративна лексичко-семантичка анализа одабраних места из позноантичких грчких текстова хришћанске и нехришћанске провенијенције у којима се износе доминантне антрополошке концепције тог доба. Компаративном анализом обухваћене су две главне парадигме, условно назване хришћанском и платонском, које су се, премда у много чему супротстављене, током историје сусретале, преплитале и подстицале развој религиозне и филозофске мисли. Хришћанска, одређена антрополошким монизмом, размотрена је у кључним одломцима из Старог Завета и Посланица Светог апостола Павла, док је платонска, одређена антрополошким дуализмом, размотрена на примерима самог Платона, Филона, Плутарха и Херметичког корпуса. Главни циљ анализе јесте да укаже на аналогије и паралелизме између те две парадигме у лексици, терминологији и употреби реторских средстава попут метафоре. Те аналогије откривају литерарну и интелектуалну динамику која је у позноантичко и ранохришћанско доба одликовала дискурс о природи човека. У раду су посебно истакнути тропи „облачења“ и „свлачења“ тела и „голе“ душе, те поређење смрти са сном., This paper presents a comaparative lexical-semantic analysis of the loci selected from the late antique Greek texts of Christian and non-Christian origin that advocate the dominant anthropological notions of the time. The analysis encompasses the two main anthropological paradigms, the Christian and the Platonic, which in many respects opposed each other, but also met and intersected throughout history, fostering the development of religious and philosophical thought. The Christian paradigm, marked by anthropological monism, is examined in this work in the key passages from the Old Testament and St. Paul’s Epistles, whereas the Platonic paradigm, marked by anthropological dualism, is analysed in the examples taken from Plato himself, Philo, Plutach and the Corpus Hermeticum. The main objective of the analysis is to examine the analogies and parallels between the two paradigms on the lexical, terminological and rhetorical plane. These analogies reveal a literary and intellectual dynamics that characterized the discourse on man’s nature in the era of early Christianity and late Antiquity. The analysis pays a particular attention to the tropes of „dressing“ and „undressing“ the body and the „nudity“ of the soul, as well as to the comparison of death with sleep.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Сучељена схватања телесности у антици, The Contested Notions of Body in Antiquity",
pages = "63-49",
number = "1",
volume = "82",
doi = "10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.4",
url = "conv_5091"
}
Вешовић, М.,& Путник, Н.. (2023). Сучељена схватања телесности у антици. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 82(1), 49-63.
https://doi.org/10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.4
conv_5091
Вешовић М, Путник Н. Сучељена схватања телесности у антици. in Богословље. 2023;82(1):49-63.
doi:10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.4
conv_5091 .
Вешовић, Милосав, Путник, Ноел, "Сучељена схватања телесности у антици" in Богословље, 82, no. 1 (2023):49-63,
https://doi.org/10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.4 .,
conv_5091 .

Термини сома и саркс у контексту формирања новозаветне антропологије - историјат, семантичка и компаративна анализа

Вешовић, Милосав

(Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2017)

TY  - THES
AU  - Вешовић, Милосав
PY  - 2017
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=5271
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8606
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:16266/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=49217807
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/12
AB  - Предмет овога рада су термини σῶμα и σάρξ, развој њихових употреба и значења те, поврх свега, њихов прворазредни значај у Новом Завету. У примени на човека, своју заједничку основицу, изабрани термини се већ од Хомера сучељавају, затим кроз своју историју каткад делимично, а каткад потпуно поклапају и на крају омеђеног историјског тока за ово истраживање, у Новом Завету, разграничавају и на карактеристичан начин диференцирају. Због те њихове непрекинуте узајамности на антрополошком плану, термини σῶμα и σάρξ су у овом раду заједно подвргнути филолошкој анализи, што је у крајњој линији допринело да се и појединачно боље сагледају. Премда изабрани термини имају дугу и богату семантичку историју и занимљив развојни пут од почетка писане предаје, њихове новозаветне употребе су ипак од прворазредног значаја, будући да се на њима темељи сасвим нова и веома упечатљива новозаветна слика човека, што им је најзад обезбедило и значајну улогу у хришћанској теолошкој терминологији. Развој значења термина σῶμα и σάρξ изложен је у овом раду почев од етимолошких претпоставки о њиховом изворном облику и значењу, преко њихових употреба у претхришћанској хеленској књижевности и делима хеленизованих Јевреја, све до њихове појаве у Новом Завету. Семантички развој изабраних термина бива систематски пропраћен на бројним потврдама, уз главно настојање да се у правој мери сагледа како и када су се мењале њихове употребе и значења, поготову приликом преласка из једне у другу књижевну традицију, те како се у крајњем исходу развио њихов изузетан значај, при чему је главно тежиште истраживања на њиховој новозаветној појави. Из спроведене анализе произлази закључак да термини σῶμα и σάρξ разматрани кроз три семантичко-историјска пресека нису толико мењали значење колико контекст у којем се јављају и значај који у датом контексту добијају, пре свега антрополошки. Тај значај достиже свој врхунац управо с појавом Новог Завета, где изабрани термини постају универзалне и дотад ненаговештене антрополошке ознаке и модели.
AB  - The subject matter of my dissertation are the terms σῶμα and σάρξ, the development of their usage and meanings over time and, above all, their paramount importance in the New Testament. When applied to the human being – their common foundation – the chosen terms appear as opposites already in Homer’s works, then occasionally overlap, either partially or fully, in the course of their development, and finally become separated and differentiated in a peculiar way in the New Testament, the chronological endpoint of my research. On account of this continuous interrelation I conduct a joint philological analysis of both terms, which ultimately leads to a better understanding of each term separately. Although σῶμα and σάρξ have a long and rich semantic history and exhibit interesting patterns of development since the beginning of their written tradition, it is their New Testament usage that is of paramount importance in Christianity: they form the basis of a radically new and highly distinctive image of man in the New Testament, which accounts for the significant role that they eventually acquired in Christian theological terminology. This work traces the development of the terms σῶμα and σάρξ from the etymological hypotheses about their original form and meaning, through their different uses in pre-Christian Hellenic literature and the works of the Hellenized Jews, up to the point of their emergence in the New Testament. I trace the semantic development of the chosen terms systematically on the basis of their numerous literary attestations, with the main intention of scrutinizing how and when they changed their usage and meanings, especially as they transited from one literary tradition to another. My aim is also to show how these terms eventually became so exceptionally important, with the primary analytical focus on their New Testament usage.
PB  - Универзитет у Београду, Филолошки факултет
T1  - Термини сома и саркс у контексту формирања новозаветне антропологије - историјат, семантичка и компаративна анализа
T1  - The Terms Soma and Sarks in the Context of Forming the New Testament Anthropology: Historical, Semantic and Comparative Analysis
UR  - t-5407
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_12
ER  - 
@phdthesis{
author = "Вешовић, Милосав",
year = "2017",
abstract = "Предмет овога рада су термини σῶμα и σάρξ, развој њихових употреба и значења те, поврх свега, њихов прворазредни значај у Новом Завету. У примени на човека, своју заједничку основицу, изабрани термини се већ од Хомера сучељавају, затим кроз своју историју каткад делимично, а каткад потпуно поклапају и на крају омеђеног историјског тока за ово истраживање, у Новом Завету, разграничавају и на карактеристичан начин диференцирају. Због те њихове непрекинуте узајамности на антрополошком плану, термини σῶμα и σάρξ су у овом раду заједно подвргнути филолошкој анализи, што је у крајњој линији допринело да се и појединачно боље сагледају. Премда изабрани термини имају дугу и богату семантичку историју и занимљив развојни пут од почетка писане предаје, њихове новозаветне употребе су ипак од прворазредног значаја, будући да се на њима темељи сасвим нова и веома упечатљива новозаветна слика човека, што им је најзад обезбедило и значајну улогу у хришћанској теолошкој терминологији. Развој значења термина σῶμα и σάρξ изложен је у овом раду почев од етимолошких претпоставки о њиховом изворном облику и значењу, преко њихових употреба у претхришћанској хеленској књижевности и делима хеленизованих Јевреја, све до њихове појаве у Новом Завету. Семантички развој изабраних термина бива систематски пропраћен на бројним потврдама, уз главно настојање да се у правој мери сагледа како и када су се мењале њихове употребе и значења, поготову приликом преласка из једне у другу књижевну традицију, те како се у крајњем исходу развио њихов изузетан значај, при чему је главно тежиште истраживања на њиховој новозаветној појави. Из спроведене анализе произлази закључак да термини σῶμα и σάρξ разматрани кроз три семантичко-историјска пресека нису толико мењали значење колико контекст у којем се јављају и значај који у датом контексту добијају, пре свега антрополошки. Тај значај достиже свој врхунац управо с појавом Новог Завета, где изабрани термини постају универзалне и дотад ненаговештене антрополошке ознаке и модели., The subject matter of my dissertation are the terms σῶμα and σάρξ, the development of their usage and meanings over time and, above all, their paramount importance in the New Testament. When applied to the human being – their common foundation – the chosen terms appear as opposites already in Homer’s works, then occasionally overlap, either partially or fully, in the course of their development, and finally become separated and differentiated in a peculiar way in the New Testament, the chronological endpoint of my research. On account of this continuous interrelation I conduct a joint philological analysis of both terms, which ultimately leads to a better understanding of each term separately. Although σῶμα and σάρξ have a long and rich semantic history and exhibit interesting patterns of development since the beginning of their written tradition, it is their New Testament usage that is of paramount importance in Christianity: they form the basis of a radically new and highly distinctive image of man in the New Testament, which accounts for the significant role that they eventually acquired in Christian theological terminology. This work traces the development of the terms σῶμα and σάρξ from the etymological hypotheses about their original form and meaning, through their different uses in pre-Christian Hellenic literature and the works of the Hellenized Jews, up to the point of their emergence in the New Testament. I trace the semantic development of the chosen terms systematically on the basis of their numerous literary attestations, with the main intention of scrutinizing how and when they changed their usage and meanings, especially as they transited from one literary tradition to another. My aim is also to show how these terms eventually became so exceptionally important, with the primary analytical focus on their New Testament usage.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филолошки факултет",
title = "Термини сома и саркс у контексту формирања новозаветне антропологије - историјат, семантичка и компаративна анализа, The Terms Soma and Sarks in the Context of Forming the New Testament Anthropology: Historical, Semantic and Comparative Analysis",
url = "t-5407, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_12"
}
Вешовић, М.. (2017). Термини сома и саркс у контексту формирања новозаветне антропологије - историјат, семантичка и компаративна анализа. 
Универзитет у Београду, Филолошки факултет..
t-5407
Вешовић М. Термини сома и саркс у контексту формирања новозаветне антропологије - историјат, семантичка и компаративна анализа. 2017;.
t-5407 .
Вешовић, Милосав, "Термини сома и саркс у контексту формирања новозаветне антропологије - историјат, семантичка и компаративна анализа" (2017),
t-5407 .

Семантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима

Ранковић, Зоран; Вешовић, Милосав

(Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Ранковић, Зоран
AU  - Вешовић, Милосав
PY  - 2012
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/356
AB  - Семантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима
У овом раду анализира се значење лексеме τύπος у посланицама светога апостола Павла а потом се излажу варијанте превода те лексеме на латински, српски и српскословен- ски језик. Ова лексема код апостола Павла има више значења (облик учења, узор, при- мер, скица, наговештај и др.). Латински превод потврђује значења која ова лексема има у грчком језику. Српскословенски превод ове лексеме у свим примерима је исти: образь. У преводу на српски језик примењен је превод по смислу чиме је дата могућност да се овој лексеми дају шира значења.
AB  - This essay deals with the analysis of the lexeme TYPOS in the epistles of St. Apostle Paul, providing also variations of the translation of the lexeme in Latin, Church Slavonic and Serbian. This lexeme has more meanings with Apostle Paul (a kind o teaching, doctrine, model, example, sketch, image, etc). The nouns FORMA, EXEMPLAR and EXEMPLUM are used in the Latin translation, with their meaning confirmation from the Greek source. The Church Slavonic translation of this lexeme is the same in all the examples: OBRAZ. The translation relying on the meaning is given in the Serbian translation and that gives this lexeme the possibility of having more meanings
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања
T2  - Теолингвистика : међународни тематски зборник радова
T1  - Семантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима
T1  - On the Semantics of the lexeme TYPOS in the Epistles of St. Apostle Paul: the Relation of the Greek Source to Latin and Slavonic Translations
EP  - 381
SP  - 377
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_356
ER  - 
@inbook{
author = "Ранковић, Зоран and Вешовић, Милосав",
year = "2012",
abstract = "Семантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима
У овом раду анализира се значење лексеме τύπος у посланицама светога апостола Павла а потом се излажу варијанте превода те лексеме на латински, српски и српскословен- ски језик. Ова лексема код апостола Павла има више значења (облик учења, узор, при- мер, скица, наговештај и др.). Латински превод потврђује значења која ова лексема има у грчком језику. Српскословенски превод ове лексеме у свим примерима је исти: образь. У преводу на српски језик примењен је превод по смислу чиме је дата могућност да се овој лексеми дају шира значења., This essay deals with the analysis of the lexeme TYPOS in the epistles of St. Apostle Paul, providing also variations of the translation of the lexeme in Latin, Church Slavonic and Serbian. This lexeme has more meanings with Apostle Paul (a kind o teaching, doctrine, model, example, sketch, image, etc). The nouns FORMA, EXEMPLAR and EXEMPLUM are used in the Latin translation, with their meaning confirmation from the Greek source. The Church Slavonic translation of this lexeme is the same in all the examples: OBRAZ. The translation relying on the meaning is given in the Serbian translation and that gives this lexeme the possibility of having more meanings",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања",
journal = "Теолингвистика : међународни тематски зборник радова",
booktitle = "Семантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима, On the Semantics of the lexeme TYPOS in the Epistles of St. Apostle Paul: the Relation of the Greek Source to Latin and Slavonic Translations",
pages = "381-377",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_356"
}
Ранковић, З.,& Вешовић, М.. (2012). Семантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима. in Теолингвистика : међународни тематски зборник радова
Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања., 1, 377-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_356
Ранковић З, Вешовић М. Семантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима. in Теолингвистика : међународни тематски зборник радова. 2012;1:377-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_356 .
Ранковић, Зоран, Вешовић, Милосав, "Семантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима" in Теолингвистика : међународни тематски зборник радова, 1 (2012):377-381,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_356 .

Семантика лексеме πίστις у активној употреби у новозаветној традицији

Вешовић, Милосав; Ранковић, Зоран

(Међународно удружење "Стил", Београд, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Вешовић, Милосав
AU  - Ранковић, Зоран
PY  - 2012
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/79
AB  - У раду се разматрају специфичности активног значења именице πίστις у Светоме писму Новога завета. Именица πίστις са активним значењем показује сасвим нов религијски карактер, а за свој објекат има Бога, Христа.
AB  - In this paper the specific characteristics of the active meaning of the noun πίστις in the Holy Scripture of the New Testament are discussed. The lexeme πίστις in the New Testament text has an active meaning of 'trust, faith in someone, something', and with complements - object genitive, prepositional complement - it means the concrete faith, where God appears as the object i.e. Godman Jesus Christ, the Son of God.
PB  - Међународно удружење "Стил", Београд
T2  - Стил
T1  - Семантика лексеме πίστις у активној употреби у новозаветној традицији
T1  - The Semantics of the Lexeme πίστις in the Active Usage in the New Testament Tradition
EP  - 264
IS  - 11
SP  - 251
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_79
UR  - conv_250
ER  - 
@article{
author = "Вешовић, Милосав and Ранковић, Зоран",
year = "2012",
abstract = "У раду се разматрају специфичности активног значења именице πίστις у Светоме писму Новога завета. Именица πίστις са активним значењем показује сасвим нов религијски карактер, а за свој објекат има Бога, Христа., In this paper the specific characteristics of the active meaning of the noun πίστις in the Holy Scripture of the New Testament are discussed. The lexeme πίστις in the New Testament text has an active meaning of 'trust, faith in someone, something', and with complements - object genitive, prepositional complement - it means the concrete faith, where God appears as the object i.e. Godman Jesus Christ, the Son of God.",
publisher = "Међународно удружење "Стил", Београд",
journal = "Стил",
title = "Семантика лексеме πίστις у активној употреби у новозаветној традицији, The Semantics of the Lexeme πίστις in the Active Usage in the New Testament Tradition",
pages = "264-251",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_79, conv_250"
}
Вешовић, М.,& Ранковић, З.. (2012). Семантика лексеме πίστις у активној употреби у новозаветној традицији. in Стил
Међународно удружење "Стил", Београд.(11), 251-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_79
Вешовић М, Ранковић З. Семантика лексеме πίστις у активној употреби у новозаветној традицији. in Стил. 2012;(11):251-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_79 .
Вешовић, Милосав, Ранковић, Зоран, "Семантика лексеме πίστις у активној употреби у новозаветној традицији" in Стил, no. 11 (2012):251-264,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_79 .

Из семантике придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета

Ранковић, Зоран; Вешовић, Милосав

(Симферополь : Универсум, 2011)

TY  - CHAP
AU  - Ранковић, Зоран
AU  - Вешовић, Милосав
PY  - 2011
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/350
AB  - У раду се разматра активно значење придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета, уз навођење црквенословенских преводних екивалената, а даје се и превод датог придева на српски језик. Активна употреба овога придева у Новоме Завету развија одређене особености, добијајући при томе и на религијском значају.
AB  - Прилагательное πιστός в Священном Писании Нового Завета показывает новое и специфическое употребление, тесно связанное схристианской религиозной системой, врамках которой оноприобретает исключительную ценность. Христианнизованое употребление, в частности, выходит на первый план в случае, когда прилагательным πιστός в действительном залоге обозначается тот, кто исповедует христианскую веру, "кто верует (в кого-либо)". Для упомянугого употребления и значения приводятся две группы свидетельств. В первой группе прилагательное πιστός встречается с определенным дополнением, тогда как во второй группе употребляется без дополнения (следовательно, речь идет об абсолютном употреблении).
AB  - Przymiotnik πιστός w Nowym Testamencie używany jest w nowym specyficznym znaczeniu, ściśłe związanym z religią chrześcijańską, w ramach której przybiera szczególną wartość. W chrześcijaństwie używany jest w konstrukcjach stronyczynnej, kiedy oznacza tego, którywyznaje wiarę chrześcijańską; tego, który wierzy (w kogoś). Znacznie to jest potwierdzone dwoma typami świadectw. W pierwszej grupie przymiotnik πιστές występuje z określonym dopełnieniem, podczas gdy w drugiej - bez dopełnienia.
AB  - The adjective πιστός in the Holy Scripture of the New Testament shows new and specific usage, tightly connected with the Christian religious system, in the scope of which it gains particular importance. The Christianized usage is present when the adjective πιστός, in active voice, denotes a person of a Christian confession, "the one who believes (in someone)". Two groups of examples are given to illustrate this usage and meaning. In the first group the adjective πιστός appears with a complement, while in the second group it is used without a complement (therefore in absolute usage).
PB  - Симферополь : Универсум
T2  - Дни Адама Мицкевича в Крыму/Дни Адама Мицкевича на Крымье, (Крымско-польский сборник научных работ, ур. А. К. Гадомский)
T1  - Из семантике придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета
T1  - O semantyce przymiotnika πιστός w nowym Testamencie
T1  - From the Semantics of the adjective πιστός in the Holy Scripture of the New Testament
T1  - К вопросу о семантике прилагательного πιστός в Священном Писании Нового Завета
EP  - 208
IS  - 9
SP  - 205
VL  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_350
ER  - 
@inbook{
author = "Ранковић, Зоран and Вешовић, Милосав",
year = "2011",
abstract = "У раду се разматра активно значење придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета, уз навођење црквенословенских преводних екивалената, а даје се и превод датог придева на српски језик. Активна употреба овога придева у Новоме Завету развија одређене особености, добијајући при томе и на религијском значају., Прилагательное πιστός в Священном Писании Нового Завета показывает новое и специфическое употребление, тесно связанное схристианской религиозной системой, врамках которой оноприобретает исключительную ценность. Христианнизованое употребление, в частности, выходит на первый план в случае, когда прилагательным πιστός в действительном залоге обозначается тот, кто исповедует христианскую веру, "кто верует (в кого-либо)". Для упомянугого употребления и значения приводятся две группы свидетельств. В первой группе прилагательное πιστός встречается с определенным дополнением, тогда как во второй группе употребляется без дополнения (следовательно, речь идет об абсолютном употреблении)., Przymiotnik πιστός w Nowym Testamencie używany jest w nowym specyficznym znaczeniu, ściśłe związanym z religią chrześcijańską, w ramach której przybiera szczególną wartość. W chrześcijaństwie używany jest w konstrukcjach stronyczynnej, kiedy oznacza tego, którywyznaje wiarę chrześcijańską; tego, który wierzy (w kogoś). Znacznie to jest potwierdzone dwoma typami świadectw. W pierwszej grupie przymiotnik πιστές występuje z określonym dopełnieniem, podczas gdy w drugiej - bez dopełnienia., The adjective πιστός in the Holy Scripture of the New Testament shows new and specific usage, tightly connected with the Christian religious system, in the scope of which it gains particular importance. The Christianized usage is present when the adjective πιστός, in active voice, denotes a person of a Christian confession, "the one who believes (in someone)". Two groups of examples are given to illustrate this usage and meaning. In the first group the adjective πιστός appears with a complement, while in the second group it is used without a complement (therefore in absolute usage).",
publisher = "Симферополь : Универсум",
journal = "Дни Адама Мицкевича в Крыму/Дни Адама Мицкевича на Крымье, (Крымско-польский сборник научных работ, ур. А. К. Гадомский)",
booktitle = "Из семантике придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета, O semantyce przymiotnika πιστός w nowym Testamencie, From the Semantics of the adjective πιστός in the Holy Scripture of the New Testament, К вопросу о семантике прилагательного πιστός в Священном Писании Нового Завета",
pages = "208-205",
number = "9",
volume = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_350"
}
Ранковић, З.,& Вешовић, М.. (2011). Из семантике придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета. in Дни Адама Мицкевича в Крыму/Дни Адама Мицкевича на Крымье, (Крымско-польский сборник научных работ, ур. А. К. Гадомский)
Симферополь : Универсум., 9(9), 205-208.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_350
Ранковић З, Вешовић М. Из семантике придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета. in Дни Адама Мицкевича в Крыму/Дни Адама Мицкевича на Крымье, (Крымско-польский сборник научных работ, ур. А. К. Гадомский). 2011;9(9):205-208.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_350 .
Ранковић, Зоран, Вешовић, Милосав, "Из семантике придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета" in Дни Адама Мицкевича в Крыму/Дни Адама Мицкевича на Крымье, (Крымско-польский сборник научных работ, ур. А. К. Гадомский), 9, no. 9 (2011):205-208,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_350 .

О једном значењу лексеме пиотиз код Светог апостола Павла

Вешовић, Милосав; Ранковић, Зоран

(Међународно удружење "Стил", Београд, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Вешовић, Милосав
AU  - Ранковић, Зоран
PY  - 2011
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/55
AB  - У раду се разматра једно значење лексеме пиотиз у беседи апостола Павла на Ареопагу. Он, наиме, употребљава ову лексему у значењу 'доказ' како би своју проповед о Јеванђељу приближио атинским философима.
AB  - In his Areopagus epistle, St. Paul the Apostle used the lexeme piotiz denoting a meaning that the Athenian philosophers were familiar with - 'a proof'. This meaning of the word was oft en found in the Hellenic tradition (Democritus, Plato, Aristotle, Diogenes Laertius, Polybius, Josephus Flavius). The equivalent in the Serbian Slavonic language, as used in the aforementioned epistle, can be understood as 'proof'.
PB  - Међународно удружење "Стил", Београд
T2  - Стил
T1  - О једном значењу лексеме пиотиз код Светог апостола Павла
T1  - On one Meaning of the Lexeme Piotiz in the Epistles of St. Paul the Apostle
EP  - 212
IS  - 10
SP  - 207
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_55
UR  - conv_242
ER  - 
@article{
author = "Вешовић, Милосав and Ранковић, Зоран",
year = "2011",
abstract = "У раду се разматра једно значење лексеме пиотиз у беседи апостола Павла на Ареопагу. Он, наиме, употребљава ову лексему у значењу 'доказ' како би своју проповед о Јеванђељу приближио атинским философима., In his Areopagus epistle, St. Paul the Apostle used the lexeme piotiz denoting a meaning that the Athenian philosophers were familiar with - 'a proof'. This meaning of the word was oft en found in the Hellenic tradition (Democritus, Plato, Aristotle, Diogenes Laertius, Polybius, Josephus Flavius). The equivalent in the Serbian Slavonic language, as used in the aforementioned epistle, can be understood as 'proof'.",
publisher = "Међународно удружење "Стил", Београд",
journal = "Стил",
title = "О једном значењу лексеме пиотиз код Светог апостола Павла, On one Meaning of the Lexeme Piotiz in the Epistles of St. Paul the Apostle",
pages = "212-207",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_55, conv_242"
}
Вешовић, М.,& Ранковић, З.. (2011). О једном значењу лексеме пиотиз код Светог апостола Павла. in Стил
Међународно удружење "Стил", Београд.(10), 207-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_55
Вешовић М, Ранковић З. О једном значењу лексеме пиотиз код Светог апостола Павла. in Стил. 2011;(10):207-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_55 .
Вешовић, Милосав, Ранковић, Зоран, "О једном значењу лексеме пиотиз код Светог апостола Павла" in Стил, no. 10 (2011):207-212,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_55 .

Семантика придева апистос у јеванђељима и посланицама св. Ап. Павла

Ранковић, Зоран; Вешовић, Милосав

(Међународно удружење "Стил", Београд, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Ранковић, Зоран
AU  - Вешовић, Милосав
PY  - 2010
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/48
AB  - У раду се анализира семантички развој придева апистос у јеванђељима и посланицама ап. Павла од значења који не верује, неповерљив до супстантива у значењу нехришћанин, нежнабожац и јеретик, лажни учитељ, и дају се српскословенске преводне паралеле.
AB  - The adjective Apistos in the New Testament reveals two meanings, potential and active. The potential meaning 'incredible' has been testified in one place only. The use of this adjective with its active meaning 'who does not believe, distrustful, suspicious' is much more frequent. This adjective is also used as a substantive with the meaning 'pagans, non- Christians gentiles' but meaning 'heretics, false teachers', as well. This article deals with the stated meanings of this adjective and shows the parallel translations in old Serbian texts.
PB  - Међународно удружење "Стил", Београд
T2  - Стил
T1  - Семантика придева апистос у јеванђељима и посланицама св. Ап. Павла
T1  - The Semantics of the Adjective Apistos in the Gospel and in the Epistles of St. Apostle Paul
EP  - 427
IS  - 9
SP  - 421
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_48
UR  - conv_238
ER  - 
@article{
author = "Ранковић, Зоран and Вешовић, Милосав",
year = "2010",
abstract = "У раду се анализира семантички развој придева апистос у јеванђељима и посланицама ап. Павла од значења који не верује, неповерљив до супстантива у значењу нехришћанин, нежнабожац и јеретик, лажни учитељ, и дају се српскословенске преводне паралеле., The adjective Apistos in the New Testament reveals two meanings, potential and active. The potential meaning 'incredible' has been testified in one place only. The use of this adjective with its active meaning 'who does not believe, distrustful, suspicious' is much more frequent. This adjective is also used as a substantive with the meaning 'pagans, non- Christians gentiles' but meaning 'heretics, false teachers', as well. This article deals with the stated meanings of this adjective and shows the parallel translations in old Serbian texts.",
publisher = "Међународно удружење "Стил", Београд",
journal = "Стил",
title = "Семантика придева апистос у јеванђељима и посланицама св. Ап. Павла, The Semantics of the Adjective Apistos in the Gospel and in the Epistles of St. Apostle Paul",
pages = "427-421",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_48, conv_238"
}
Ранковић, З.,& Вешовић, М.. (2010). Семантика придева апистос у јеванђељима и посланицама св. Ап. Павла. in Стил
Међународно удружење "Стил", Београд.(9), 421-427.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_48
Ранковић З, Вешовић М. Семантика придева апистос у јеванђељима и посланицама св. Ап. Павла. in Стил. 2010;(9):421-427.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_48 .
Ранковић, Зоран, Вешовић, Милосав, "Семантика придева апистос у јеванђељима и посланицама св. Ап. Павла" in Стил, no. 9 (2010):421-427,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_48 .

Pagan and Christian Consolation

Vešović, Milosav; Putnik, Noel

(Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Vešović, Milosav
AU  - Putnik, Noel
PY  - 2009
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/36
AB  - It is well known that the early Church Fathers usually received a thorough classical education based upon pagan writers before they turned to their own literary production. As a result of their belonging to either Greek or Roman educated elites, they self-consciously adopted various pagan literary models and inherited fully developed pagan genres. At the same time, however, they actively transformed what they inherited by adapting the existing genres to their own goals and using them as vehicles for conveying the Chris-tian message. It gave rise to specific literary hybrids that, on the one hand, clearly showed formal (and not only formal) similarities with their role models, but, on the other, significantly differed from them in content as well as in context. Scrutinizing those intentional similarities and differences can be highly rewarding as it can give us a hint of the literary strategies applied by some of the early Church Fathers in their effort to emu-late their models and distance from them at the same time. The purpose of this text is to closely examine the above-delineated question within the genre of consolation (kayos actQaatiOnttx6c) which under the influence of Greek and Roman rhetoric and philosophy gradually evolved from one single topos to a genre of its own.' Although it could be delivered as a funeral speech, the usual form of consolation was the epistolary. Consoling the bereaved is a natural urge that received its literary formation as early as in the Iliad, in a scene of Achilles solacing Priamus.2 But more than being merely a sign of compassion, literary consolation provided the author with an opportunity to express and expound his own philosophical attitudes and convictions, and to convey them to the addressee (and thus to the readers). In this way, epistolary consolation often approached the form of philosophical treatise dealing with topics such as death, afterlife, fate, grief, etc.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd
T2  - Philotheos
T1  - Pagan and Christian Consolation
EP  - 98
SP  - 90
VL  - 9
DO  - 10.5840/philotheos200998
UR  - conv_5033
ER  - 
@article{
author = "Vešović, Milosav and Putnik, Noel",
year = "2009",
abstract = "It is well known that the early Church Fathers usually received a thorough classical education based upon pagan writers before they turned to their own literary production. As a result of their belonging to either Greek or Roman educated elites, they self-consciously adopted various pagan literary models and inherited fully developed pagan genres. At the same time, however, they actively transformed what they inherited by adapting the existing genres to their own goals and using them as vehicles for conveying the Chris-tian message. It gave rise to specific literary hybrids that, on the one hand, clearly showed formal (and not only formal) similarities with their role models, but, on the other, significantly differed from them in content as well as in context. Scrutinizing those intentional similarities and differences can be highly rewarding as it can give us a hint of the literary strategies applied by some of the early Church Fathers in their effort to emu-late their models and distance from them at the same time. The purpose of this text is to closely examine the above-delineated question within the genre of consolation (kayos actQaatiOnttx6c) which under the influence of Greek and Roman rhetoric and philosophy gradually evolved from one single topos to a genre of its own.' Although it could be delivered as a funeral speech, the usual form of consolation was the epistolary. Consoling the bereaved is a natural urge that received its literary formation as early as in the Iliad, in a scene of Achilles solacing Priamus.2 But more than being merely a sign of compassion, literary consolation provided the author with an opportunity to express and expound his own philosophical attitudes and convictions, and to convey them to the addressee (and thus to the readers). In this way, epistolary consolation often approached the form of philosophical treatise dealing with topics such as death, afterlife, fate, grief, etc.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd",
journal = "Philotheos",
title = "Pagan and Christian Consolation",
pages = "98-90",
volume = "9",
doi = "10.5840/philotheos200998",
url = "conv_5033"
}
Vešović, M.,& Putnik, N.. (2009). Pagan and Christian Consolation. in Philotheos
Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd., 9, 90-98.
https://doi.org/10.5840/philotheos200998
conv_5033
Vešović M, Putnik N. Pagan and Christian Consolation. in Philotheos. 2009;9:90-98.
doi:10.5840/philotheos200998
conv_5033 .
Vešović, Milosav, Putnik, Noel, "Pagan and Christian Consolation" in Philotheos, 9 (2009):90-98,
https://doi.org/10.5840/philotheos200998 .,
conv_5033 .