Извори Макавејских књига

Abstract

Књиге Макавејске настају у периоду дуго након догађаја које описују. Прошлост пред писцима Макавејских књига не стоји као готов образац. Прошлост се мора проучавати, разумети и обрадом довести у пријемчиву форму, облик који ће будућим генерацијама бити разумљив, доступан и који ће им користити као путоказ у тешким временима. У тим настојањима веома су значајни кратки списи, извештаји, чак наводи или напомене које су временски ближе самим догађајима и најчешће настају непосредно након њих. Стога је природно да се писци Макавејских књига ослањају на ове изворе, како писане, тако и усмене. Писане изворе као изворе текста, штавише, експлицитно помиње и Прва књига Макавејска (9, 22). Међутим, писци Макавејских књига изворе су користили у оквиру теолошке концепције коју су заступали. Некад се дешава да се извори користе интенциозно, у циљу доказивања одређених поставки, па се садржај извора редукује да би се прилагодио циљу. Сама интерпретација писаних артефаката из прошлости крије у себи, дакле, одређену теолошку интерпретацију. Ради јаснијег сагледавања теолошке поруке Макавејских књига неопходно је расветлити које све текстове су писци имали пред собом и који историјски догађаји учествују у обликовању ове повести, кроз њихове реминисценције.

Das Aufeinandertreffen zwischen jüdischer und hellenistischer Kultur war eine echte Herausforderung für den jüdischen Vaterglauben und bedingte eine Vielzahl theologischer Versuchungen und Reflexionen. Die Makkabaerbucher fungieren dabei als bedeutungsvolles Zeugnis dieser Epoche, die für das jüdische Volk geprägt war vom wechselseitigem, kulturellem und theologischem Ringen um den eigenen Glauben. Dabei steht die Vergangenheit vor den Autoren der Makkabaerbucher nicht als eine abgearbeitete Geschichte, sondern vielmehr als eine noch auszulegende und zu interpretierende. Trotz unterschiedlicher theologischer Konzepte kristallisiert sich in den Makkabaerbuchern ein zentraler theologischer Grundgedanke heraus: die stete Anwesenheit Gottes auch in schweren Zeiten und die Ambivalenz aus Verfolgung und Errettung. Im Lichte dieses theologischen Kontextes werden in dieser Arbeit die verschiedenen Quellen der Makkabaerbucher aufgearbeitet, darunter: archivarische Schriften, Chroniken, staatsrechtliche Urkunden, Kurzbiografien, apokalyptische Texte, Memoiren, schriftlich fixierte Reden und Martyrerberichte. Die Texte der Makkabaerbucher sind dabei gattungsgeschichtlich am besten als romantisierend-pathetische Erzählung einzuordnen. Die genauere Analyse der Quellenrezeption ist bis heute eine echte Herausforderung fur die Forschung. Der zugrunde liegende Aufsatz bietet diesbezüglich eine kurze Übersicht der Quellen der Makkabaerbucher an und dient als Einstiegspunkt für weitere Forschung.