Спорови о датуму слављења Васкрса у древној Цркви

Abstract

Највећи и најстарији хришћански празник у старој Цркви није празнован, нажалост, истог датума и истог седмичног дана. О споровима по том питању јасно говоре црквени писци 4. и 5. века као и неки црквени сабори из истог времена. Ово питање је било на дневном реду и Првог васељенског сабора у Никеји (325) који је, судећи по сведочанству савременика, донео извесне одредбе које нису у целини сачуване. На основу списа Јевсевија Кесаријског, а касније и црквених историчара Сократа Схоластика, Ермија Созомена и Теодорита Кирског, стиче се утисак да је Први васељенски сабор донео само неке оквирне одлуке о датуму и дану слављења Васкрса: да сви хришћани Васкрс славе истог дана, да не славе заједно са Јудејцима када они славе свој Песах, да Васкрс не може бити пре пролећне равнодневнице и да увек мора бити у недељу као седмичном дану - дану васкрсења која падне после пуног месеца (уштап) након равнодневнице. Тих неколико општих критеријума су и данас неопходни за израчунавање датума празновања Васкрса као покретног празника за сваку календарску годину. Дакле, мора се имати у виду астрономско-математичка тачност (пролећна равнодневница) као и истинитост описа Христовог васкрсења у новозаветним Јеванђељима и, наравно, проверено историјско канонско искуство Цркве у протеклих две хиљаде година.

The greatest and most ancient Christian festivity in the ancient Church, unfortunately, was not celebrated on the same date and day of the week. The ecclesial writers of the 4. and 5. century write clearly about that question, and this is voiced by particular Councils from the same times. This question was on the agenda of the First Ecumenical Council in Nicaea (325). According to testimonies of the contemporaries, this Council passed certain regulae. However, not all of these have been saved. On the basis of the writings of Eusebius of Caesarea and on the basis of the subsequent works of other historians of the Church, namely, those of Socrates the Scholastic, Hermius Sozomen and Theodoritus of Cyrrhus, one gains the impression that the First Ecumenical Council passed only general guidelines about the date and manner of celebrating Easter: namely, all Christians must celebrate Easter on the same day, they must not celebrate with the Judeans (i. e. not at the time when the latter celebrate their Pesakh), Easter cannot come before the spring equinox and it must always come on a Sunday (taken as a day of the week) - that is, on Sunday as the day of the Resurrection, which comes after the full moon (ushtap) following the equinox. These few general criteria are indispensable even today for the calculation of the date for celebrating Easter taken as a mobile feast day. Therefore, we have to bear in mind both the mathematical-astronomical aspect of precision (the spring equinox) and the truthfulness of the description of the resurrection of Christ as given in the Gospels of the New Testament, and, of course, the certified historical-canonical experience of the Church in the last two millennia.