Молитвена песма у систему сакралних жанрова - на материјалу српске богомољачке традиције XX века

Abstract

У раду се истражује жанр молитвене (паралитургијске, богомољачке, народне духовне) песме у српској језичкој и социокултурној средини са становишта његових екстра - и интралингвистичких параметара. Испитивање је ограничено на духовне песме поникле у окриљу богомољачких братстава у првој половини XX века, које репрезентују савремени језички израз (са извесним елементима архаизације).

V predlagaemoj rabote analiziruetsja žanr molitvennoj (paraliturgičeskoj, bogomol'českoj, narodnoj duhovnoj) pesni v serbskoj jazykovoj i sociokul'turnoj srede s točki zrenija ego ëkstra- i intralingvističeskih parametrov. Issledovanie bylo provedeno na materiale duhovnyh pesen, sozdannyh členami bratstv revnitelej blagočestija v pervoj polovine XX veka i otražajuščih sovremennoe sostojanie normy serbskogo jazyka (s nekotorymi ëlementami arhaizacii). Avtory prihodjat k vyvodu, čto naličie obščej ëkstralingvističeskoj ramki funkcionirovanija, tipovyh intralingvističeskih priznakov, posledovatel'no vosproizvodjaščihsja v tekstah molitvennyh pesen, ih stilevoe edinstvo, a takže prisutstvie stilističeski okrašennyh edinic, konstituirujuščih i drugie sakral'nye žanry, pozvoljajut govorit' o molitvennyh pesnjah kak ob osobom, avtonomnom, hotja ne jadernom, žanre sakral'noj kommunikacii, v polnoj mere otražajuščem specifiku ëtoj sfery rečevogo vzaimodejstvija.