Интертекстуалност као дистинктивно обележје научног стила са посебним освртом на теолошке научне радове на енглеском и српском језику

Abstract

Један од важних маркера стила научних радова уопште јесте интертекстуалност, која представља и својеврстан облик комуникације једног озбиљног научног рада и његових претходника. Овим радом посебно ћемо скренути пажњу на поменуту карактеристику и њену диференцираност или модифицираност у теолошким научним радовима на енглеском и српском језику.

This paper deals with one of the most prominent characteristics of the style of scientific works in general, i.e. a unique type of communication between one serious scientific work and its 'predecessors' - intertextuality. Particular attention is paid to this characteristic and its distinctness in theological scientific works in English and Serbian languages. The most prominent types of intertextulaity are mentioned, like citation or a quotation from an authoritative source, indirect speech or paraphrasing another's words, and simple referring just to a particular author, the title of and the year, without stating the particular text itself or retelling it in the new scientific work. All these are being illustrated by particular examples taken from theological scientific works in English and Serbian languages.