Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка систематика

Abstract

Студија се бави процесом обликовања старосавезног канона, од почетака процеса до коначног канонизовања светих списа. Циљ рада је да покаже да обликовање канона није био једнообразно-линеаран процес, него се канон развијао у више синхроно-паралелних познојудејских заједница. Тај феномен је посебно дошао до изражаја након раздвајања Цркве и Синагоге. Хришћане је водила сопствена теолошка логика приликом састављања канона; исти феномен био је присутан и у рабинско-фарисејском јеврејству. Коначна канонизација књига одвијала се унутар заједнице верујућих, ту где су књиге и настајале. Заједница је у њима препознала израз сопствене вере, и као такве их сачувала будућим нараштајима као правило исповедања отачке вере. У трећем делу студије разматра се теолошко-херменеутичка систематика јеврејског Танаха и хришћанског Старог Савеза. Основна замисао овог дела је да покаже колико су се теолошка схватања одразила на структуру и садржај канона. Други важни моменти су указивање на богатство теолошког исказа присутно у целокупној збирци, као и наглашавање канонског оквира при разумевању појединих књига или делова Светог Писма.

Der vorliegende Beitrag behandelt den Entstehungsprozess des alttestamentlichen Kanons, von Anfang an bis zur endgültigen Kanonisierung der Schriften. Das Ziel dese Beitrages ist aufzuzeigen, dass die Gestaltung des Kanons kein uniform-linearer Prozess war, sondern dass sie sich parallel in mehreren spätjüdichen Gemeinden vollzogen hatte. Dieses Phänomen kam zum Ausdruck besonders nach der Trennung der Kirche von Synagoge. Die Christen hatten ihre eigene Logik beim Gestalten des Kanons. Das gleiche Phänomen konnte man beobachten im rabbinisch-pharisäischen Judentum. Die endgültige Kanonisierung hat sich innerhalb der Glaubensgemeinde vollzogen, dort wo die Bücher entstanden sind. Die Gemeinde hat in ihnen den Ausdruck des eigenen Glaubens anerkannt und als solche für das Nachkommen bewährt als Regel des Väterglaubens. Im dritten Teil des Aufsatzes wird eine Untersuchung der theologisch-hermeneutischen Systematik des jüdischen Tanach und christlichen Alten Testaments unternommen. Die Grundintention dieses Teiles ist zu zeigen inwieweit die theologischen Auffassungen die Struktur und den Inhalt des Kanons beeinflusst haben. Ebenso wichtige Momente sind die Bemerkungen zum Reichtum des theologischen Ausdrucks, dessen Anwesenheit in der ganzen Schriftensammlung festzustellen ist, als auch die Betonung und die Beachtung des kanonischen Rahmen beim Verstehen der einzelnen Bücher oder Teilen der Heiligen Schrift.