После петнаест година - о Закону о црквама и верским заједницама у Републици Србији

Abstract

Ове године обележавамо петнаестогодишњицу доношења Закона о Црквама и верским заједницама. Сетимо се да је овај Закон и пре свог изгласавања, а нарочито по ступању на снагу, био непринципијелно оспораван. Важно је да је и поред оспоравања успео да опстане у правном поретку наше државе. Погледи стручно-правне, политичке и културне јавности често су били несразмерно критични према тексту овог закона, занемарујући његов позитиван допринос нормативизацији, нормализацији и стабилизацији односа државе и њених институција и верских заједница у Републици Србији. Да би се разумео његов значај неопходно је подсетити се да је доношење овог Закона имало за циљ да се у уобичајену, слободну и демократску нормативну колотечину уведу односи државе и верских заједница после вишедеценијског одсуства било каквог демократског приступа овом феномену. Утисак је да се овим Законом у томе и успело.

We are celebrating the fifteenth anniversary of the adoption of the Law on Churches and Religious Communities in the Republic of Serbia this year. There were a lot of suspicions on its text as a law draft. Also, there were the bulk of political and judicial challenges after it entered into force. It is an astonishing fact that this law has survived in the legal system of our country. Some representatives of the legal, political, and cultural spheres of society have often been very critical of the text of this law without real arguments. His positive contribution to the normalization and stabilization of relations between state institutions and religious communities has been deliberately diminishing. For understanding its significance, it is necessary to remind that the voting of this law had the intention to bring the relations between the state and religious communities into normal and acceptable institutional practice after decades of lack of any democratic approach to this phenomenon. The impression is that this law succeeded in that.