Беседа на гори у Јеванђељу од Матеја и Луке и њене могуће црквено-теолошке последице

Abstract

Беседа на гори представља јединствено духовно наслеђе које нема пандана у другим цивилизацијама и религијама. Духовна узвишеностњене поруке јесте кулминација Христове икономије спасења и њеног етичког и социјалног оваплоћења. Преображајна функција Беседе на гори је усмерена на целовиту промену социјалног и моралног кодекса старозаветних Јевреја са законске утемељености на њено обликовање око догађаја Христовог присуства у историји и на Његовој личности. Јављајући се у два интерпретативна вида код апостола Матеја и Луке ова особена духовно преображајна социјална и етичка метафора захвата широко у друштвену атмосферу античког света и дубоко у социјално ткиво урбаних заједница тог времена надахњујући генерације хришћана, како оне који су творили Цркву у првом, тако и оне који су њени чланови у двадесет и првом веку.

The Sermon on the Mount is a unique spiritual heritage that has no counterpart in other civilizations or religions. The spiritual sublimity of its message represents the culmination of Christ’s economy of salvation and its ethical and social embodiment. The transformative function of the Sermon on the Mount aims at the complete change of the social and moral code of the Old Testament Jews from a legal basis to its formation around the events of Christ’s presence in history and on His personality. Appearing in two interpretative forms in the writings of the apostles Matthew and Luke, this peculiar spiritually transforming social and ethical metaphor penetrates widely into the social atmosphere of the ancient world and deeply into the social fabric of urban communities of that time. Fundamentally imbued with the christocentric kerygma of the early Church, it inspires generations of Christians, as well as those who formed its ecclesial body in the 1st century and those who are its members in the 21st century.