Православна Црква у раљама актуелних глобалних геополитичких промена

Abstract

Циљ овог рада је да се укаже на процесе који су почели пре једног столећа, а који у потпуности мењају савремени лик Православне цркве. Једна патријаршија, првенствујућа у части, покушава себе да наметне за јединог тумача предања и теолошких наратива, као и да промени канонско устројство и елисијални идентитет свих других аутокефалних Православних цркава. Наведени процеси су део глобалних геополитичких промена, а ток стварности говори и да су синхронизовани из истог центра моћи и политичког одлучивања, као и узајамно компатибилни и допуњујући. То нам говори да су међусобни односи Православних цркава у кризи која се чини пројектованом и вођеном у циљу лакшег и свеобухватнијег интервенисања у простору самопоимања православних народа и испољавања њиховог еклисијалног, националног, етичког и политичког идентитета.

This paper points to processes that have been going on for a century and aim to change the modern image of the Orthodox Church. One patriarchy, the first in honour, is trying to impose itself as the supreme interpreter of traditions and theological narratives, as well as to change the canonical structure and ecclesial identity of all other autocephalous Orthodox Churches. The prehistory of the devastating processes starts with the restoration of national and church self-consciousness in the 19th century in the Balkans, which led to the emergence of the brainchild of restoring the autocephalous status of church communities in the liberated territories. The procedures for church independence were not initially approved by the Patriarchate of Constantinople. The leading patriarchate in honour, faced with the actual church situation on the Balkan Peninsula, confirmed the independence of the Athens Archdiocese and the Metropolitanate of Belgrade in the second half of the 19th century. However, the 20th century brought massive changes.