Универзализам Универзалне декларације о људским правима : богословска перспектива

Abstract

Универзална декларација о људским правима сматра се једном од највећих интелектуалних и правних тековина савременог света. Њеним доношењем појединац први пут постаје субјект међународног права. Декларација свој антрополошки credo црпи из најбољих традиција природноправне школе мишљења. Будући да има огроман преображајни потенцијал, последице њеног доношења су оставиле дубок траг у животу савременог света. Вредности садржане у Декларацији побудиле су значајну пажњу хришћанских заједница и њихове теолошке мисли. Православна Црква се, кроз своје саборске институције, посланице својих поглавара и ставове својих теолога, различитим поводима изјашњавала о људским правима и њиховом значају за савремена друштва и верске заједнице у њима. Поред начелно афирмативног става православни су се и критички односили према феномену људских права доводећи у питање њихову пренаглашену антропоцентричност, упитну културолошку и вредносну инклузивност, нејасну универзалност, недовољно дефинисан принцип њихове недељивости и очекиване сврсисходности.

The Universal Declaration of Human Rights is one of the most significant achievements of the modern world. The mentioned document contributes an individual becomes a subject of international law for the first time. This Declaration draws its anthropological attitude from the best traditions of the Natural-law school of thought. The consequences of its adoption have left a deep mark on the modern world, owing to its powerful social transformative potential. The Declaration's values drew a lot of attention from Christian communities and their theological thought. Throughout its conciliar institutions, the epistles of its leaders, and the statements of its theologians, the Orthodox Churches have declared themselves committed to human rights. They have stressed the importance of human rights for contemporary societies and the religious communities in them. In addition to the generally affirmative approach, the Orthodox communities often took a critical attitude towards human rights, questioning their overemphasized anthropocentric narrowness, questionable cultural and value inclusivity, unclear universality, and insufficiently defined principles of their indivisibility and expected expediency.