Ка интердисциплинарним истраживањима у библијској егзегези: Свадба у Кани (Јн 2,1-11) у живопису манастира Каленићa

Abstract

Замишљен да послужи афирмацији интердисциплинарног приступа у библијској егзегези, предложени рад истражује путеве и домете библијске рецепције у једној репрезентативној фресци српског средњовековног сликарства. У првом делу рада издвајају се литерарне и теолошке структуре епизоде која приповеда о првом знамењу Исуса Христа свадби у Кани галилејској (Јн 2, 1-11). У другом делу, композиција фреске истог садржаја у манастиру Каленићу сагледава се у пресеку издвојених библијских структура и њеног храмовног контекста, чиме се напредује ка закључку о актуализацији библијских значења у живопису Каленића. Радом се успоставља ерминевтички оквир у којем је за значајан фактор у настанку каленићке фреске могуће именовати способност сликара у тумачању библијског текста, чиме се одговара на захтев библијске егзегезе за постизањем аутентичног израза кроз сарадњу са другим хуманистичким дисциплинама.

The presented study is intended to incite the interdisciplinary approach in the field of biblical exegesis and to affirm its need for an authentic expression through the relationship with other humanistic disciplines. In the first part of the research, the literary and theological structure of the Gospel episode that narrates about the first sign of Jesus Christ the Wedding in Cana of Galilee (John 2,1-11) are extracted. In the second part, the composition of the Kalenić fresco is considered in the intersection of the unique temple context and the extracted biblical structures, by which the conclusion about the actualization of the original biblical meanings in the Kalenić fresco painting is being made. The study finally shows that the researched representation of the Wedding in Cana is significantly influenced by the capability of the painter in understanding the biblical text, as well as in its genuine visualization.