Графијска и ортографско-фонетска обележја уредаба и прописа Mитрополије београдске

Abstract

Овај рад има за циљ испитивање графије и ортографско-фонетских особености црквено-административних докумената сабраних у књизи Уредбе и прописи Митрополије београдске: 1857–1876. Студија је показала да је правопис неуређен и несталан. Пошто у том периоду није било општеприхваћених правописних правила, сваки писац је стварао своја правила или је писао без икаквих правила. У неколико примера коришћена су нека слова која је у азбуку увео Вук Караџић. Преписивачи углавном пишу сугласник х, али налазимо и примере без њега. Може се закључити да је Вуково писмо први пут употребила црквена управа током 1870-их година.

This paper deals with the graphic, orthographic and phonetic characteristics of book The Statues and Regulations of the Belgrade Metropolitanate: 1857‒1876. The study has shown that the orthography is disorderly and vacillating. Since at that period there were no generally accepted orthographic rules, each writer created his own rules or wrote without any rules. In a few examples some letters introduced into the alphabet by Vuk Karadžić were used. The scribes generally write the consonant х, but we also find examples without it. It can be concluded that Vuk’s alphabet was used for the first time by the Church administration during the 1870s.