Средњовековна српска библиотечка и архивска грађа: теренско истраживање и дигитализација

Abstract

Током година, библиотеке и архиви све више преводе рукописе у дигитални формат. Иновативне технологије које се користе у процесу дигитализације показале су се као кључне у заштити и презентацији националног културног наслеђа. Из тог разлога оне су од виталног значаја и треба их користити. Дигитализација вредне националне библиотечке и архивске грађе пружа могућности за њихово дуготрајно чување, промоцију, брз и лак приступ широј публици и истраживачима, чиме се омогућавају услови за квалитетно даље проучавање. Како су специфичности истраживања библиотечких и архивских фондова ограничене временом и простором, управо дигитализацијом таквог материјала обезбеђено је да се временски оквири продуже, услови рада поједноставе и тако омогуће евентуалне промене првобитно уочених утисака истраживача током истраживања. Претпоставља се да је у библиотечким фондовима широм света сачувано неколико хиљада српских средњовековних рукописа и још више архивске грађе. У овом раду биће приказана теренска искуства у дигитализацији српских средњовековних рукописа и њихови дугорочни циљеви. Такође, указаће се на могућности презентовања дигиталних записа културног наслеђа Србије сачуваног широм света.

Over the years, libraries and archives have increasingly translated manuscripts into digital format. Innovative technologies employed in the process have proven to be crucial in the protection and presentation of national cultural heritage is vital, and they should be used. Digitization of valuable national library and archive materials provides opportunities for long-term preservation, promotion, and quick and facilitated access to the general audience and researchers, thus enabling further study. It is assumed that several thousand Serbian medieval manuscripts and even larger archival materials are preserved in library funds worldwide. The specifics of research in library collections are confined by time and space. However, with the digitization of such material, time frames are extended, simplified, and allow the changes of the initially perceived impressions during the research. This paper will present fieldwork experiences in the digitization of Serbian medieval manuscripts and their long-term goals. Also, it will show up on the opportunities of presenting digital records of the cultural heritage of Serbia preserved around the world.