Антропологија Светог Апостола Павла

Abstract

У раду се анализира и систематски обрађује учење апостола Павла о човеку. У првом делу рада истражује се утицај јеврејског и старог јелинског учења о човеку на Павлову мисао с циљем да се укаже, с једне стране, на чињеницу да се његово учење превасходно темељи на старозаветној антропологији, као и на то, с друге стране, да оно располаже антрополошким формулацијама које пројављују јелинистичко порекло. У другом делу рада обрађују се најзначајнији антрополошки појмови: дух (πνεῦμα – пневма), душа (ψυχή – психи), тело (σάρξ – саркс/σῶμα – сома), ум (νοῦς – нус) и срце (καρδία – кардиа). Истраживањем ових појмова закључује се да човек, према Павловом антрополошком схватању, није ни дух, ни душа, ни тело, него целовито биће, психосоматско, састављено од душе и тела.

This paper analyzes and systematically examines the teaching of the Apostle Paul on man. In the first part of the study the influence of Jewish and ancient Greek anthropological teaching on the thought of the Apostle Paul is examined. The aim of this examination is to point out, on the one hand, that Paul’s teaching is primarily based on the Old Testament anthropology, while on the other hand, that it contains anthropological formulations which point to their Hellenistic origin. The second part deals with the most important anthropological terms: spirit (πνεῦμα), soul (ψυχή), body (σάρξ/σῶμα), mind (νοῦς), and heart (καρδία). By the investigation of these terms and concepts behind them it is concluded that in the Pauline anthropological thought man is neither spirit, nor soul, nor body, but a complete being, a psychosomatic one, composed of both soul and body together.