Пастирске рефлексије богословља митрополита пергамског Јована Зизијуласа

Abstract

Списи митрополита пергамског Јована Зизијуласа имали су утицај на богословље у православним земљама, али и међуразличитим западним конфесијама. Митрополит Јован Зизијулас истиче да је његово богословље наставак и развој богословских праваца руских богослова које је отац Георгије Флоровски назвао „неопатристичком синтезом“ које се огледало у потреби повратка богословљу древних Отаца Цркве. Богословље само по себи није скуп идеја и идејних конструкција, већ харизматска делатност у телу Цркве која служи преношењу, обнављању и очувању вере Цркве. Сваки вид богословља који превиђа његову харизматску улогу представља индивидуално –интелектуални рад који не служи свом циљу, а то је изградња богочовечанског Тела Цркве.

The theological work of John Zizioulas the Metropolitan of Pergamon, according to his own words, is an extension of the theology of Father Georges Florovsky and his “neopatristic synthesis”. The main principle of the theology of the great Church Fathers is the testimony of faith of the Church and its authentic actualization which has for its goal the building up of the communal being of the Church. Any kind of a creative personal interpretation, based on the spirit of the times, for the purpose of the affirmation of theology, appears dangerous for the communal being of the Church. The concept of “personhood” and its interpretation by Metropolitan John Zizioulas represents a critical point which causes negative consequences in the field of church life, reflected, first of all, in everyday pastoral work.