Старојелинска мисао и проблем личности: основне претпоставке

Abstract

Неоспорна је чињеница да су свети оци Цркве свој богословски дискурс умногоме развили полемишући с јелинском философијом. Принципи на којима је јелинска философија почивала нису могли да се усагласе са хришћанском концепцијом Бога, света и човека. Ипак, антички философски појмови, суштински промењени - "крштени" - хришћанском рецепцијом, дали су пресудан допринос развоју хришћанске философије. Најзначајнија карактеристика јелинске мисли јесте онтолошки монизам и њен имперсонални карактер. Везаност за йрироду као онтолошки темељ постојања опстала је и у хришћанству, упркос настојањима отаца Цркве. Можемо рећи да је то и дaнас тако, и поред изузетака, вид перципирања стварности који прсовлађује.

There is no doubt that the Holy Fathers of the Church developed their thcological discourse through polemic with Greek philosophy. Тhе founding principles of Greek philosophy could not Ье coordinated with the Christian understanding of God, the world and man. Nevertheless, the philosophical concepts of antiquity, essentially transformed ("baptized") through Christian reception, enaЫed crucial developments of Christian philosophy. The most important characteristic of Greek thought is its ontological monism and its impersonal character. Bondage to nature as ontological ground of existence lingers on even in Christianity, despite the tremendous efforts ofthc Church Fathcrs. Wc can say that cvcn today, apart from exceptions, that remains the dominant way of perceiving reality.