Посвете у личним библиотекама Православног богословског факултета

Abstract

Фонд Библиотеке Православног богословског факултета настао је на поклоњеним књигама из личних библиотека професорâ овог Факултета и других библиофила који су му завештали своје збирке. На тај начин, омогућено је образовање теолога и створена је заоставштина која и данас има културни и библиографски значај. Посебна вредност личних библиотека су и посвете које су легаторима писали, пре свих других, аутори дариваних књига. У њима се често налазе „скривени” трагови о личним односима, социјалном контексту, историјским чињеницама. У нашој научној и стручној литератури посвете се не користе често као извор информација, упркос томе што су оне аутентичан извор. Настојећи да укажемо на њихов значај, у раду смо анализирали садржај изабраних посвета из личних библиотека академика Драгутина Анастасијевића и професорâ: Душана Глумца, Велимира Хаџи Арсића, Лазара Мирковића, Јордана Илића, Радмила Вучића, Милоша Ердељана и Радивоја Јосића. Већина посвета потврђује њихов значај у тадашњем и у историјском времену, али и открива одређене емотивне, личне и социјалне прилике које завређују дубља истраживања. У укупном фонду завештаних библиотека је велики број посвета које би методолошки, библиографски и предметно требало обрадити и обелоданити како би биле доступне заинтересованима, посебно научницима. Кроз посвете се лако и упечатљиво прати духовно и културно наслеђе, а у овом раду види се духовни континуитет и интелектуална повезаност професорâ Православног богословског факултета Радмила Вучића, Амфилохија Радовића и Димитрија Калезића, као и утицај академика Драгутина Анастасијевића на утемељење Византологије у нашем научном животу. Из других посвета наслућују се различите врсте веза у личним односима, али и у ширем друштвеном и културном контексту. Неке од њих указују на дубину интелектуалне и личне повезаности дародавца и легатора, попут оне коју су деценијама неговали Јустин Поповић и Велимир Хаџи Арсић или утицаја и поштовања које су професори Богословског факултета имали међу студентима. На тим нитима, које су деценијама скривене у необрађеним легатима и библиотекама целинама, могуће је трагати за непознатим информацијама из наше културне и духовне историје. Један од закључака који се намеће из увида у део ове грађе је то да је већина легатора разумевала историјски значај библиотека које су завештавали. У тестаментима су јасно наводили да је Православни богословски факултет као духовно и просветно стециште погодно место за чување њихових пажљиво формираних библиотека. Многи од њих су, још за живота, личне библиотеке отворили за кориснике. У савременом добу те библиотеке јесу драгоцен извор богословима и историчарима, али њихов пун библиографски значај није искоришћен. Управо су посвете записане у многим књигама могућност за нова истраживања о националној историји и везама са савременицима у другим земљама у којима су легатори школовани, радили или одржавали личне и професионалне везе. Овим радом настојимо да скренемо пажњу на овај део скривене културне баштине и научних изворишта. Уверени да се хуманистика заснива на мноштву међусобно повезаних, добро истражених и утемељених података, указујемо на посвете у књигама које чувају легати и библиотеке целине у Библиотеци Православног богословског факултета.

The Fund of the Library of Faculty of Orthodox Theology was created from donated books from personal libraries of professors of this Faculty and other bibliophiles who bequeathed their collections to it. The special value of personal libraries are the dedications written to legators by the authors of donated books. They often contain clues about personal relationships, social context, and historical facts. Trying to emphasize their importance, in this paper we analyzed the content of selected dedications from the personal libraries of academician Dragutin Anastasijević and professors: Dušan Glumac, Velimir Hadži Arsić, Lazar Mirković, Jordan Ilić, Radmil Vučić, Miloš Erdeljan and Radivoje Josić. Most of the dedications confirm their importance at that historical period in time, but also reveals certain emotional, personal and social situations which require deeper research. It is precisely these dedications recorded in many books that represent an opportunity for new research on the national history and connections with contemporaries in other countries where the legatees were educated, worked or maintained personal and professional connections. Through this work, we want to draw attention to this hidden cultural heritage and new scientific sources.