Истинито знање (γνῶσις ἀληθής) у спису Против јереси (4.33.8) Светог Иринеја Лионског

Abstract

У чланку се разматра значење израза „истинито знање“ у спису Против јереси Светог Иринеја Лионског и његова функционалност у контексту гностичког елитизма и њиховог позивања на такозвано „тајно знање“ које је наводно ексклузивно доступно само „духовним људима“, односно гностицима. Овакве претензије се разматрају у контексту деструктивности гностичке гносеологије за јерархијско устројство Цркве и за ниподаштавање светотајинског живота, а нарочито Евхаристије којом председавају епископи и презвитери. Особита пажња је посвећена Иринејевом смештању „истинитог знања“ у контекст аутентичног апостолског учења и појма ἡ ὑπόθεσις који се односи на суштинске елементе вере који конституишу такозвану „древну установу Цркве“, која се кроз време сукцесивно преноси посредством обитавања Духа Светога у заједници. Појам „знања“ има изразито еклисиолошки карактер и функционише као гносеолошки чинилац уз помоћ кога „прави духовни ученик“ расуђује и суди о истинитој и лажној вери, односно истинитој и лажној сотириологији.

The article presents an examination of the meaning of the expression “true knowledge” in Adversus Haereses of St. Irenaeus and its functionality in the context of Gnostic elitism and their reference to the so-called “secret knowledge” that is supposedly exclusively available only to “spiritual people”, i.e. Gnostics. Such pretensions are considered in the context of the destructiveness of Gnostic gnoseology for the hierarchical structure of the Church and for neglecting the sacramental life, especially the Eucharist presided over by bishops and presbyters. Special attention is paid to Irenaeus’ placement of “true knowledge” in the context of authentic apostolic teaching and the concept of ὑπόθεσις, which refers to the essential elements of faith that compose the so-called “ancient constitution of the Church”, which is successively transmitted over time through the indwelling of the Holy Spirit in the community. The term “knowledge” has a distinctly ecclesiological character and functions as a gnoseological factor that helps a “true spiritual disciple” to discern and judge true and false faith, that is, true and false soteriology.