Протојереј Григорије Н. Константиновић, др Саво Ђукановић

Abstract

Григорије Н. Константиновић је рођен 16.јула 1880.у Чортановцима, Срем, у свештеничкој породици. Деда му је био чувени карловачки прота Васа Константиновић. Основну школу је завршио у месту рођења, а потом и класичну гимназију с:а испитом зрелости у Сремским Карловцима. После гимназије уписао је стару Карловачку богословију коју је завршио 12. јуна 1904. Исте године 12. октобра рукоположен је за ђакона, а четири дана касније за презвитера. Службовао је као парох у f'орњоварошкој цркви у Земуну, а од 1913. по наговору земунског професора катихете Саве Теодоровића. посветио се просветној служби. Постављен је за професора веронауке у Реалној гимназији у Земуну и због своје доброте и знања уживао је велико поштовање својих ђака. Током Првог светског рата преживео је албанску голготу. По повратку у отаџбину продужио је рад у гимназији, а l3. марта 1926. завршио је Богословски факултет. На дипломи пише да му је Савет Богословског факултета 2. јануара 1923. године признао четири семестра и 13 испита на основу дипломе старе Карловачке богословије. Свети архијерејски синод гаје 16. марта 1930. одликовао протојерејским чином. Прота је врло рано остао удов па се сав посветио својој деци и служби. У Земуну је остао до почетка Другог светског рата 1941, када је премештен за катихету у Прву мушку гимназију у Београду. На овој дужности је пензионисан 22. септембра 1941. После Другог светског рата Савет богословског факултета гаје изабрао за хонорарног наставника за предмете догматику и упоредно богословље. Избор је потврдио Комитет за научне установе и Универзитет 20. маја 1947. Предавао је до l. јула 1952. када је Богословски факултет укинут као државна школа а сви наставници разрешени дужности.