Тајна врлине у Јермином Пастиру и њена улога у изграђивању Цркве и спасењу човека

Abstract

Интенција аутора јесте да пружи систематичнији, не и свеисцрпни, увид у мистично значење, место и улогу врлине у икономији спасења, а на основу откривења забележеног у ранохришћанском спису Пастир, новозаветног пророка и апостола Јерме. Аутор лоцира место врлине у двоједином процесу истодобног и међузависног изграђивања спасења човека и изграђивања Цркве. Пастир нас, као ретко који отачки спис, оруђем алегорије наводи на експлицитни закључак, да су врлине те које „држе“ и изграђују Цркву, „облачећи“ верне у „одећу“, „силе“ и Име Сина Божијег. Хришћани „облачењем“ у врлине остварују оно „по подобију“ и уподобљују се Христу, бивајући тако, уједно, и међусобно подобни и усагласиви, чиме задобијају, као нови род, један јединствени идентитет. Зато је Црква, која се гради као Кула спасења, састављена од мноштва, покајањем и врлином, обрађених и оплемењених изабраника (каменова), пројављујући се, тако, монолитном грађевином, једнобојно белом, као од једне стене, изједна исклесаном. Рад, најзад, има за циљ и реафирмацију онтолошке везе врлине и Цркве (еклисиологије).

The intention of the author is to provide a more systematic, not exhaustive, insight into the mystical meaning, place, and role of virtue in the economy of salvation, based on the revelation recorded in the early Christian writing of the New Testament prophet and apostle Hermas – The Shepherd. The author locates the place of virtue in the realism of simultaneous and interdependent building of salvation (of man) and building of the Church as a unique (multidimensional) process. Like very few paternal writings, the Shepherd gives us an explicit conclusion that the virtues are the ones that “hold” and build the Church, “dressing” the faithful in the “clothes,” “powers” and Name of the Son of God. By “dressing” in virtues, Christians achieve that “in the likeness,” they are likened to Christ, thus becoming similar and compatible to each other, thus gaining, as a new genus, a one unique identity. That is why the Church, which is being built as the Tower of Salvation, is composed of a multitude, by repentance and virtue shaped and ennobled elects (stones), manifesting itself, thus, in a „monolithic“ building, monochromatic white, as from one carved stone. For this reason, the paper aims to re– evaluate the ontological connection of virtue with the Church (ecclesiology).