Сведочанство Јевсевија Кесаријског о настанку јелинске философије

Abstract

Придев јелински представља уобичајену националну одредницу за свеукупну философску мисао античког света. Посвећеност Јелина записивању философских мисли као и историјских догађаја фасцинантна је, али и дубоко проблематична. Примећујемо у том смислу да су се антички писци неупоредиво више него официјелни представници данашње науке позабавили управо оригиналношћу тзв. јелинске мисли уопште. У списима Јевсевија Кесаријског наилазимо на нарочиту посвећеност овој теми, због чега наводимо управо његова сведочанства сабрана не само из хришћанских списа, већ и из философских извора и предања још увек живих у његовом времену. Из приложеног можемо закључити да се придев јелински може довести у питање при коначном одређењу порекла основних философских начела антике. Сматрамо корисним да у нашем времену укажемо на проблематично коришћење синтагме јелинска философија као на одомаћени терминус техницус (попут оног, "стари Грци"). У позадини поменуте синтагме препознајемо сада већ вишевековни покушај наметања одређене животне парадигме у покушају промене животне оријентације и у нашем народу. У овом историјском тренутку када је христолошка парадигма постојања на најозбиљнијем испиту морамо бити свесни сваке духовне и историјске промене настале као последица наше недовољне црквености која је кроз образовни систем отворила пут недовољно провереним "чињеницама" о Богу, човеку и о свету који нас окружује.

Adjective Hellenic represents the usual national determinant for the overall philosophical thought of the ancient world. Hellenes' commitment to recording philosophical thoughts and historical events is really fascinating, but deeply problematic. We have noticed that the ancient writers dealt incomparably more with the originality of the so-called Hellenic thought than the official representatives of the present-day science do. In the writings of Eusebius of Caesarea, we witness a special commitment to this topic, which is why we cite his testimonies collected not only from Christian writings, but also from philosophical sources and traditions still alive in his time. From the attached material we can conclude that the adjective Hellenic m aybe called into question in the final determination of the origin of the basic philosophical principles of the ancient world. We find it useful to point out the present-day problematic use of the phrase Hellenic philosophy as to the domesticated terminus tehnicus (like the "ancient Greeks"). In the background of the mentioned syntagm, we recognize the centuries long attempt to im - pose a certain life paradigm in trying to change life orientation among our people, too. At this historical moment when the Christological paradigm of existence is being most seriously questioned, we must be aware of every spiritual and historical change that has occurred as a result of our insufficient ecclesiology, which has opened the way to insufficiently verified " facts" about God, man and the world around us.