Vita mixta у учењу Светог Григорија Двојеслова

Abstract

Као полазну тачну за своја антрополошка размишљања Св. Григорије Двојеслов често користи последице првородног греха. Након што је човек истеран из раја, он је изгубио ингенита станди солидитас и тиме могућност сталне контемплације. Ипак, чак и у овом свету човек може да искуси доживљај краткотрајне контемплације. Полазећи од ових принципа Св. Двојеслов развија свој концепт вита цонтемплатива, који је у овом свету ипак тешко остварив јер је, између осталог, сваки човек оптерећен многобројним световним обавезама (вита ацтива). Проживљавајући и сам разапетост између жеље за контемплативним, монашким животом и бројних свакодневних обавеза Св. Григорије повезује ова два начина живота у концепт вита mixta.

Als den Ausgangspunkt für seine anthropologischen Überlegungen nutzt der Heilige Gregor der Große, häufig die Konsequenzen der Ursünde. Nachdem der Mensch aus dem Paradies vertrieben wurde, verlor er ingenita standi soliditas und somit die Möglichkeit der kontinuierlichen Kontemplation. Aber auch in dieser vergänglichen Welt kann man die Kontemplation vorläufig erleben. Von diesen Grundsätzen ausgehend entwickelt Gregor sein Konzept von vita contemplativa, das in dieser Welt dank der zahlreichen weltlichen Aufgaben (vita activa) jedoch schwer zu verwirklichen ist. Das Spannungsverhältnis zwischen dem Wunsch nach dem kontemplativen, mönchischen Leben und den zahlreichen Aufgaben, die er als Papst alltäglich zu meistern hatte, hat er selbst stets gespürt. Aus diesem Grund hat er, um dieses Spannungsverhältnis aufzulösen, das Konzept von vita mixta entwickelt.