Ричард од Светог Виктора - личност и постојање

Abstract

Ричард од Светог Виктора је важна фигура у историји схоластике. У овом раду ћемо анализирати његово схватање личности, које је развио за потребе тријадологије. Посебност Ричардовог становишта огледа се у покушају утемељења односа као кључног онтолошког одређења личности. Ричард се у свом промишљању ослања на своје претходнике, пре свега Тертулијана, Августина и донекле на Анселма. Упркос ограничењима који произлазе из оваквог залеђа, Ричардови увиди су представљали новост у мисли западног хришћанства, а последице његовог учења нису никада до краја изведене.

Richard of St. Victor is an important figure in the history of scholasticism. In this paper, we will analyze his idea of the person, which he developed for the needs of Triadology. The peculiarity of Richard's point of view is reflected in the attempt to establish the relationship as a key ontological definition of the person. In his thinking, Richard relies on his predecessors, primarily Tertullian, Augustine and to some extent Anselm. Despite the limitations arising from such a background, Richard's insights were a novelty in the thought of the Western Christianity, and the consequences of his teachings have never been fully grasped.