Космолошки аспекти богодејстава и Јованова књига Откривења

Abstract

Божански домострој спасења у најширем смислу претпоставља божанска дејства унутар историјског начина постојања творевине, тако да и остварење коначног назначења свега створеног подразумева будуће божанско пресаздање света из стања смрти у бесмртни начин постојања. До остварења коначног назначења творевине човек и свет постоје у еклисиолошкој Тајни постојања. Међутим, божанско пресаздање света не подразумева миран, односно, нетурбулентан историјски процес. По свему судећи, творевина на себи већ носи ожиљке драматичних догађаја прошлости, што повлачи за собом и одговарајућу перспективу будућих догађаја. Сведоци смо да творевина данас на неки начин војује против човека. На свим нивоима њеног постојања запажају се процеси драматичних превирања. Човеково покајање представља и предуслов за промену његовог односа према свету који је, опет, човековим падом препуштен стихијском начину постојања. Човеково покајање заснива се на свести о вечном постојању свеколике творевине као предзамишљеном божанском дару. У том смислу, историјска судбина света зависи с једне стране од божанске воље, а с друге, од човекове жеље и спремности за покајањем, односно, прихватањем света као божанског дара. Будући догађаји показаће да ли ће се људи као један покајати и одрећи странпутица греха, или ће сви доживети време свих оних страхота које је Господ открио апостолу, јеванђелисти и пророку Јовану.

The divine history of salvation of creation implies divine acts within the historical perspective of the existence of the creation. The final designation of the world implies its pre-construction by transforming God's way of the creation's existence from mortal to immortal. Until then, man and the world had existed according to the God-ordained ecclesiastic Mystery of existence. However, the divine restructuring of the world does not imply a peaceful, that is, a non-turbulent historical process. The creation had already born the scars of the dramatic events of the past, which is certainly a given that entails the universal problem of man's salvation. We witness that the creation exhibits a kind of rebellion against man, because processes of great turmoil have been observed at all levels of its existence. Man's repentance is a precondition for changing his attitude towards the world, to which man has been left by his spontaneous way of being. Human repentance is based on the awareness of the eternal existence of all creation as a divine gift. In this sense, the historical destiny of the world depends on the divine will on the one hand, and on the other, on man's desire and willingness to repent. Future events shall show whether people will repent and renounce the scourge of sin as one, or if they will all experience the time of all the horrors revealed by the Lord to the apostle, evangelist and prophet John.