Бесмртна вера Христова и етос неприхватања смрти Светога Саве

Abstract

У раду се разматра богословска мисао Светог Саве у контексту егзистенцијалног и сотириолошког прихватања бесмртне вере Христове. Једна од тема која доминира у богословљу Светог Саве јесте човекова могућност динамичког достизања пуноће егзистенције и живота, заснована на хришћанском етосу неприхватања смрти и кроз окушање бесмртности у Христу. У богословском речнику Светог Саве употребљава се синтагма "духовна наука", која означава проповедану свету веру Божију, бесмртну веру Христову, која човека спасоносно води ка извору живота. Бесмртна вера Христова човеку пружа "бесмртни дар Христов - да не умре никада", што представља богословско-антрополошки концепт Светог Саве, који има искључиво христолошко-еклисиолошки садржај и оваплоћује саму истину људског постојања и смисао хришћанског живота. Основно промишљање Светог Саве о истинском животу и бесмртности јесте превасходно повезано са причешћивањем божанственим светињама, односно са заједничарењем са Источником Живота, са Христом, у Божанственој Литургији.

This paper discusses the theological thought of St. Sava in the context of the existential and sotiriological acceptance of the immortal faith of Christ. One of the dominant themes in theology of the St. Sava is human's possibility of dynamic reaching the fullness of existence and life, based on the Christian ethos of non accepting the death and through the tasting of immortality in Christ. In the theological vocabulary of St. Sava there is used the syntagm "spiritual science", that means a preached Saint faith of God, the immortal faith of Christ, which undoubtedly leads man to the source of life. The immortal faith of Christ gives a man the "immortal gift of Christ - that he would never die", and that represents theological-anthropological concept of St. Sava, which has exclusively christological-ecclesiological content and incarnates the very truth of human existence and the meaning of Christian life. The main consideration of Saint Sava about true life and immortality is primarily connected with communion by the divine shrines, and that is by communion with the Source of Life, with Christ, in the Divine Liturgy.