Библијско утемељење мисије Светог Саве

Abstract

Највећи српски просветитељ и мисионар који је поставио чврсте темеље хришћанске вере је Свети Сава. Цео свој живот бринуо се да међу Србима заживи чиста хришћанска вера. Одмах по повратку у Србију, 1208. године, набављао је књиге, писао типике и Номоканон да просвети Србе. Али да би мисионарење било успешно, потрудио се да Српска православна црква стекне аутокефалност. Свети Сава је својим проповедима и сам много мисионарио. Међутим, примећујемо да Срби често наглашавају своје светосавље, а да заправо превиђају хришћанско утемељење Светог Саве. Зато би се у раду нарочито истакли библијски мотиви који су подстакли Светог Саву на мисионарење, што би се саветовало и савременим пастирима Цркве.

The greatest Serbian enlightener and missionary, who had laid solid foundations of Christian faith in Serbia, was Saint Sava. He devoted his whole life to ensure that the Serbs truly embraced pure Christian faith. Immediately after returning to Serbia, in 1208, he procured books and wrote typikons and the Nomocanon to enlighten the Serbs. However, in order for his missionary work to be successful, he also invested great efforts in providing autocephaly for the Serbian Orthodox Church. In his sermons, Saint Sava often preached his missionary ideas. What we perceive, however, is that the Serbs tend to emphasize that they cherish the tradition and the spirit of Saint Sava, but that, at the same time, they disregard his true Christian inspirations. Thus, this paper intends to lay emphasis on the Biblical motifs which encouraged Saint Sava to pursue missionary work. The current shepherds of the Church should be advised to do the same.