Српско православно монаштво у устаничкој Србији

Abstract

Сажету оцену улоге једног монашког лица у устанцима почетком 19 века даје један натпис из манастира Враћевшница који је видео и преписао Јоаким Вујић 1826. године са слике-портрета архимандрита Мелентија Павловића. Натпис гласи: "Мелентије Павловић архимандрит враћевшнички народољубац, трудни спутник, духовник, саветник, храбри војник, неуморан у раду, који претрпе ради општег благостања народа српског...". Аутор разматра стање монаштва у српским земљама крајем 18. и почетком 19. века. Српско монаштво се обнавља јер су општи услови живота бољи захваљујући политичком ослобођењу од Турака. Посебна је улога монаштва у развоју духовности и народне просвете кроз школе чији су они оснивачи по манастирима. Монаси такође посећују Свету Земљу, Свету Гору и суседне православне земље. Они су исто тако често узимали учешће у ратним операцијама и у српској дипломатији тог доба. Имамо такође монахе који су жртве за православну хришћанску веру: Хаџи-Ђера, Хапи-Рувим, ђакон Авакум, игуман Пајсеј и многи други, од којих су неки већ проглашени за мученике православие Цркве.

Auteur considère le monachisme dans les pays serbes et leur situation a la fin du 18eme et au commencement du 19eme siècle. Le monachisme serbe est en cours de la renaissance par ce que les conditions generate de la vie sont meilleures a cause de la libération politique de la domination turque. Le rôle particulier du monachisme était de développer la spirituel! Te et formation du peuple par les eco-les dont ils sont les fondateurs dans les monastères. Les moines sont aussi les visiteurs de la Sainte terre, la Sainte Montagne et les pays orthodoxes voisines. Us sont aussi prit part dans les opérations de guerre et en diplomatique serbe de 1'epoque. Nous avons aussi les moines comme les victimes pour la foi orthodoxe chrétienne: Hadji-Djera Hadji-Ruvim, le diacre Abakuk, 1'igoumen Pajsije et beau-coup plus d'autres dont quelques-uns sont déjà canonises commes les martyres de 1'Eglise orthodoxe.