Дословно тумачење насупрот алегоријског: историја против мита

Abstract

Циљ овог текста је да укаже на напетост која постоји између дословног и алегоријског тумачења текста. Као пример такве напетости узет је период 4. века, када је дошло до извесног сукоба у погледу употребе егзегетске методе коју су користили хришћански и пагански тумачи. У раду је расветљен егзегетски спор који се водио на линији алегореза – дословни смисао текста. Посебна пажња посвећена је идејном сукобу између Јулијана Апостата и Салустија, с једне, и Василија Великог, Диодора Таршанина и Теодора Мопсуестијског, с друге стране. Нарочито је важно указивање на Јулијаново инсистирање да се и библијски текст мора тумачити алегоријски, као и идејни разлози због којих су неки хришћански тумачи одбацивали алегоријско тумачење Писма. У раду се имплицитно улази у сложено питање феномена демитологизације и њених теолошких импликација, које се могу видети у тим сучељавањима.

Allegoresis as an exegetical method originated within Hellenistic schools of philosophy, and it expressed the Hellenistic thought to a great extent. First interpreters of the Bible who started using allegorical interpretation were the Hellenized Jews - Aristobulos and Philo of Alexandria. Later Christian interpreters followed in their footsteps, especially the representatives of the Alexadrian School, of whom the most notable is Origen. Biblical interpreters were faced with the problem of relation between the literal and the allegorical interpretation from the very beginning. The source of that problem was the Christian understanding of history, namely, the belief that God has really revealed Himself in history. Denial of text’s historical meaning deprived the formative events of faith of any meaning. On the other side, the sole view of the history as series of events from the past which have no deeper meaning led exegesis to sterile literalism. Tensions between the literal interpretation and the allegoresis escalated particularly in the 4th century when Emperor Julian the Apostate tried to revive Hellenistic paganism. In order to revive old myths, he made use of allegoresis. In polemic writings against the Christians he also emphasized that the Bible has to be understood allegorically. Prominent Christian theologians then arose against allegorical interpretation, seeing in it as a serious threat for the correct understanding of the Scripture. In that exegetical battle, the most notable were: Basilius the Great, Diodoros of Tarsus and Theodore of Mopsuestia. In this paper we will take a look at that exact moment in history.