Стари Завет је сенка, Нови Завет је икона, а истина је стање будућег века - протолошка и есхатолошка онтологија

Abstract

У овој студији аутор поставља питање: шта је истинито постојање, ако сва бића пролазе и умиру? Како можемо рећи за нешто да јесте, када се оно истог тренутка мења и на крају престаје да постоји, умире? Анализирајући претпоставке протолошке онтологије, коју прати још из античке философије, аутор нуди изворну хришћанску, есхатолошку онтологију, као одговор на отворена питања. За потврду својих ставова аутор се позива на библијско предање (посебно на ап. Павла) и опус Светог Максима Исповедника.

In this study, the author has raised the following question: If all beings are transient and die, then what is true existence? How can we say for something that is, when it would be change at that moment, and at the end it would stop existing, it would die? Analyzing the assumptions of protological ontology, which follows since antique philosophy, the author offers the original Christian eschatological ontology as an answer to these questions. To verify his views, the author refers to the Biblical tradition (especially Apostle Paul) and the work of Saint Maxim the Confessor.