Иларион Зеремски и Иринеј Ћирић на Московској духовној академији : прилог историји формирања српске богословске елите у Русији

Abstract

На основу архивске грађе из московских архивских фондо ва реконструише се духовно-научни контекст, историјски ток и богословски значај школовања двојице значајних српских архијереја и богослова Ила риона Зеремског и Иринеја Ћирића, на Московској духовној академији кра јем 19. и почетком 20. века. Њихово богословско формирање у Сергијевом Посаду, чији је ток српској нау ци до са да био углавном непознат, има ло је одлу чујућу важност за њихов потоњи богословско-научни рад. У раду су, кроз просветну и научну делатност професора који су им преда ва ли, представљени токови руске академске богословске мисли у време њи ховог школовања. Ток њиховог школовања прати се од уписа на Ака- де мију до стицања степена кандидата богословља, уз нагласак на значају ко начних резултата у виду њихових кандидатских дисертација. Истакнуто је да Зеремски и Ћирић представљају најбоље сведочанство оправданости српско-руске богословско-академске сарадње, у поменутом периоду, чији су позитивни плодови, у њиховом случају, били најви дљивији на пољу срп ске библистичке, цркве ноисторијске и литургичке науке.

According to documents from Moscow archives, the religious and scientific context, historical course and theological significance of the studying of two important Serbian bishops and theologians, Ilarion Zeremski and Irinej Ćirić, at the Moscow Ecclesiastical Academy in the late 19th and early 20th centuries have been researched. The process of their theological education in Sergiev Posad, so far unknown to Serbian science, was of a decisive importance for their theological and scientific work latter. In this paper, through the educational and scientific activities of their professors, are presented the currents of Russian academic theological thought at the time of their schooling. Their schooling is followed from the admission to the Academy to the acquisition of candidate of theology degree, with an emphasis on the importance of the final results in the form of their candidate dissertations. It is pointed out that Zeremski and Ćirić represent the best testimony to the justifiability of theological and academic cooperation between Serbia and Russia in this period. Possitive outcomes, in their case, were the most visible in the field of Serbian biblical studies, church history and liturgical studies.