Примат у Цркви - еклисиолошке претпоставке и црквена пракса у првом миленијуму (православни приступ)

Abstract

За правилно разумевање примата у Цркви и црквене праксе у односу на период пре Великог раскола 1054. године, неопходно је размотрити два проблема: разумевање Цркве и апостолског наслеђа - предања, током првог миленијума историје Цркве. Примат и синодалност уско су повезани и тичу се очувања евхаристијског јединства. Апостолско предање, пак, у свим својим аспектима (епископске хиротоније, поучавање, мисија) увек је до идентификације повезано са Евхаристијом.

For the right understanding of primacy within the Church and of Church practice in relation to primacy before the Great Schism of 1054, it is necessary, to consider two problems: perception of the Church, and perception of Apostolic Succession-Tradition in Church history of the first millennium. The Synod deals with matters which insure Eucharistic unity in the form of Apostolic Tradition. However, Apostolic Tradition in all its aspects: in consecration of bishops, in teaching, and in its missionary activity, is always connected with the Eucharist with which it is being identified.