Небески символи Старог Завета у божанском домостроју спасења

Abstract

Видљивим и невидљивим димензијама постојања небески свет пројављује недокучивост, али и чудесност тварног начина постојања, што човеку отвара другачију перцепцију многодимензионалности божанског чина стварања од оне површне, искључиво чулне, којом се човек радије користи. Иако запажана кретања у небеским димензијама символичног начина постојања сведоче о неким устаљеним покретима небеских светила, она истовремено пројављују и свој догађајни смисао. Старозаветна пројекција кретања небеских тела отвара управо такав, догађајни смисао небеског начина постојања који нема судбински, него слободарски карак- тер проистекао из видљивих пројава воље Бога Творца, Сведржитеља и Спаситеља света.

With its visible and invisible dimensions of existence, the heavenly world manifests impalpability, but also the creaturely mode of existence, which opens a perception of multidimensionality of the divine act of creation to a man, different from the superficial, purely sensual perception, which a man prefers to use. Although noticed movements in the heavenly dimensions of the symbolic mode of existence testify about certain habitual movements of the heavenly lights, they also manifest their sense of event. Old Testament projection of the celestial bodies opens precisely such a sense of event of the heavenly mode of existence which has no fatal, but libertarian features derived from the visible manifestation of the will of God the Creator, Almighty and Savior of the world.