Однос ктитора и игумана према Хиландарском и Студеничком типику Светог Саве

Abstract

Српски манастири посвећени Пресветој Богородици – Хиландар и Студеница, унутрашњи – духовни – живот регулишу према ктиторским типицима, чији је аутор Свети Сава, који је био монах у оба манастира. Према типицима, ктитори су стекли ктиторска права у односу на своје ктиторије, и они су би ли у посебном положају у односу према игуманима који руководе манастирима. У раду је објашњен однос између ктитора и настојатеља манастира, односно игумана према манастирским типицима, с посебним освртом на особености српске државе и Цркве. Поред Хиландарског и Студеничког типика, у средњовековној српској држави и њеном правном поретку Душанов законик итекако води рачуна о надлежностима настојатеља, односно игумана манастира и њихових ктитора. Објашњено је да је поводом оснивања новог манастира и поводом његовог уређења, црквено предање веома експлицитно и децидно поштовано. Методологија овог рада заснива се на проучавању и анализирању историјских извора, а затим се резулатати компаративно износе и потврђују.