Проблеми Оригенове христологије

Abstract

При разматрању Оригенове xристологије мора се узети у обзир чињеница да он припада формативном периоду хришћанске теологије у коме христолошка терминологија још увек није била развијена. Због тога питање субординације у тријадологији нипошто није једноставно. Штавише, постоје снажне индиције да се Оригенова тријадологија може разумети као суштински никејска, иако има слабости од којих је у одређеној мери патило читаво доникејско богословље. Ипак, проблеми Оригенове христологије не тичу се само терминологије. Кључни проблем јесте лежи у томе што је Ориген усвојио платонистичку дуалистичку онтологију, због чега код њега Оваплоћење нема кључну сотириолошку улогу. Проблем значаја Оваплоћења у делу божанске икономије на много темељнији начин одређује место Оригенове христологије у историји теолошког развоја.

While considering Origen’s Christology, one must consider the fact that he belongs to the formative period of Christian theology, during which christological terminology was not yet developed. Therefore, the question of subordination in Triadology is very complicated. Furthermore, there are strong indications that Origen’sTriadology could be understood as Nicene in essence even though there are certain weaknesses typical for prenicene theology. However, terminology is not the only problem of Origen’s Christology. The crucial problem is Origen’s adoption of platonic dualistic ontology and the factthat Incarnation was not crucial for salvation. The importance of Incarnation in the act of Divine economy determines the place of Origen’s Christology in the history of development of theology.