Christus Medicus – Christus Mediator – Christus Totus Аспекти Августинове Христологије

Abstract

Августинова Христологија се развијала у оквиру платонистичке онтологије коју је усвојио. Његова христолошка интерпретација блиско је повезана и зависна од његовог учења о првородном греху, предестинацији и благодати. Христос је за њега Педагог, Исцелитељ (Christus Medicus) и Посредник (Christus Mediator), а са својим Телом које је Црква, пројављује се као Целосни Христос (Christus Totus). Августиново учење о искупљењу и васпостављењу палог човештва у стање пре Адамовог пада детерминише његову Христологију из које непосредно извире његова еклисиологија. Схватања Блаженог Августина су у највећој мери утицала на развој хришћанске теологије и на Западу и на Истоку, тако да проучавање његовог дела представља неопходни предуслов за разумевање развоја различитих теолошких концепција, што је од нарочито важности у процесу екуменског дијалога.

Augustine has developed his Christology within platonistic ontology he had adopted. His christological interpretation is closely related to and relies on his teaching on original sin, predestination and grace. According to him Christ is a Teacher, Healer (Christus Medicus) and an Intermediator (Christus Mediator), and together with His Body, i.e. the Church, He is manifested as the Whole Christ (Christus Totus). Augustine’s teaching on redemption and restoration of fallen mankind in the state before Adam’s fall, determines his Christology which is the immediate source of his ecclesiology. Saint Augustine’s understandings largely influenced the development of christian theology in both West and East. Therefore the study of his work represents the necessary precondition for understanding the development of various theological conceptions and that is particularly important in the process of ecumenical dialogue.