Анафора - узношење или приношење?

Abstract

Смисао, као и значење појмова узношење (анафора ἀναφορά) и приношење (просфора προσφορά), али и других литургијских термина (предложење - πρόθεσις, проскомидија προσκομιδή, па и евхаристија εὐχαριστία), заступљених у евхаристијским литургијама источне литургијске породице, и даље је вредно истраживања. Циљ овога рада је покушај сагледавања различитих аспеката истог догађаја који се дешава у Анафори, без обзира на њену структуру. Иако видно неистакнут моменат који би указивао на Вазнесење (асцендентна епиклеза), у Византијским Литургијама се истицањем десцендентне епиклезе не оставља простор за рашчлањавање догађаја из икономије спасења, јер је сада Христос исти и Васкрсли, и који се вазнео на Небо, и којим се верни причешћују. Јасним истицањем да се претварање светих Дарова врши силом и дејством Светога Духа истовремено се означава и Васкрсење и Вазнесење и Педесетница.

The meaning, as well as the significance of notions exaltation (anaphora - ἀναφορά) and offertory (prosphora προσφορά), along with other liturgical terms (placement πρόθεσις, proscomidion προσκομιδή, even the Eucharist - εὐχαριστία), represented in the Eucharistic liturgies of the Eastern liturgical families, is still worth studying. The aim of this paper reflects an attempt to perceive different aspects of the same event that takes place in Anaphora, regardless of its structure. Although strikingly undistinguished moment that would suggest Ascension (ascendent epiclesis), highlighting descendent epiclesis in the Byzantine liturgy leaves no room for parsing events from the Economy of Salvation, because Christ is now the same, the Risen one, and Who ascended to heaven, and Whom the faithful receive in the Holly Communion. Clear emphasis, that the conversion of the Holy Gifts is done by the power and action of the Holy Spirit, at the same time marks the Resurrection and the Ascension and Pentecost.