Слободна воља као предуслов постојања хришћанског брака - мане воље као брачна сметња - кратко појашњење брачних правила СПЦ

Abstract

Са литургичког, канонског и законског становишта посматрано, слободна и истинита воља за ступање у брак је конститутивни и незаменљиви чинилац који склопљени брак чини валидним. Мана воље као брачна сметња доводи до његове нелегитимности, односно ништавости. Канонско-правне одредбе, Брачна правила СПЦ, литургијска пракса и државно брачно-правно законодавство дефинишу критеријуме који, што је могуће прецизније, одређују у којим случајевима се аутентичност изречене воље за брак може довести у питање и какве то последице производи по статус брака и самих брачника. Смисао прокламованих брачних сметњи које садрже ману воље јесте да допринесу очувању интегритета и слободе сваке личности, да афирмишу институцију брака, сачувају свештеност брачне заједнице која иконично изображава заједницу Христа и Цркве, и да не дозволе злоупотребу и манипулацију у тренутку изражавања слободне воље за брак као неопходног сведочења без којег нема брачне заједнице.

Free volition is necessary for the formation of Christian marriage. The volition may be inauthentic and false if it is pronounced in the case of underage spouse(s) or their mental illness, mental incompetence, mental limitation, or existence of threat, coercion and misapprehension. These phenomena are marital impediments. The state and the Church have established legislative and canonical mechanisms which can protect the institution of marriage, its sacral and civic identity, and the freedom of those who enter into marriage.