Политички аспекти религије, верске слободе и верске толеранције у време цара Константина и данас

Abstract

У раду се разматра, пореди и анализира верска толеранција равноапостолног цара Константина изражена у Миланском едикту и савремено разумевање верске толеранције. Износи се скица разлога настанка савремене верске толеранције као и њен однос и зависност од политичности религије како у античким и средњовековним друштвима, тако и данас. Аутор, такође, разматра специфичан савремени однос према истини који ствара претпоставке за прерастање верске толеранције у верску слободу појединца која је карактеристична у савременом друштву али не и у доба цара Константина. У закључку, аутор сматра да се на почетку пута који води до данашњих друштвених достигнућа у области верских слобода налази Милански едикт из 313. године.

The author in this paper considers, compares and analyzes the religious tolerance of the Equal to the Apostles Emperor Constantine, expressed in the Edict of Milan along with the current understanding of religious tolerance. A sketch of reasons for emergence of modern religious tolerance is exposed, and its relationship and dependence on political aspects of religion, both in ancient and medieval societies, as well as today. The author also discusses specific contemporary relationship to the truth which gives rise to the transformation of religious tolerance into religious freedom of an individual that is characteristic for modern society but not that of Constantine. In conclusion, the author believes that the beginning of the road that leading to today's social achievements in the field of religious freedom, is the Edict of Milan of the year 313.