Појам Предања у католичком богословљу до Другог ватиканског концила: Конгаров аналитички приступ

Abstract

Теологија Предања представља једну од најважнијих тематика богословског истраживачког рада Ива Конгара. Да ли се у потпуности схватила важност, оригиналност и креативна новина његових Богослвских закључака на тему Светог Предања, неопходно је веома озбиљно узети у обзир ситуацију и еклисиолошку климу у којој се налазила Римокатоличка Црква у првој половини ХХ века, све до велике прекретнице — Другог ватиканског концила (1962–1965). Историјски развој разумевања категорије Предања пре Концила, мора бити добро проучено, јер су управо назнаке нашег теолога брзо прерасле у наслеђе Католичке Цркве и једногласно су прихваћене као „предањске“, тако да су данас донекле изгубиле на ексклузивности, изузетности и важности, које су их красиле у најважнијем тренутку.

Theology of Tradition is one of the most important topics of theological re- search of Yves Congar. In order o fully understand the significance, originality and creative innovation of his theological conclusions on the subject of the Holy Tradition, it is necessary to take seriously into account the situation and ecclesiological climate that housed the Roman Catholic Church in the first half of the XX century, all up until the great milestone — the Second Vatican Council (1962–1965). Historical development of understanding the category of Tradition before the Council, must be well studied, because the indications of this theologian quickly turned into the legacy of the Catholic Church and were unanimously accepted as “traditional”, so that today, at some point, they have lost on exclusivity, uniqueness and importance, which were adorned in the most important moment.