Ванвременска актуелност канонског предања Цркве на примеру канона Прво-другог помесног Цариградског сабора

Abstract

Канонско предање је један од кључних делова целокупног светог Предања једне, свете, католичанске и апостолске Цркве. Нажалост, често је заборављано и некоришћено. Тумачењем појединих канона Прво-другог цариградског помесног сабора аутор покушава да укаже на њихову важност, а пре свега актуалност. Канони нису анахрони и правазиђени део светог Предања Цркве. Анализирајући 9. канон поменутог сабора, могуће је извући суштинске поставке о начелу ненасиља у ширењу хришћанства. Канони 13, 14 и 15 дају одговор на актуално питање под којим условима и када се јереј, тј. епископ може, због јереси, одвојити од свог епископа тј. митрополита.

The Canonical Tradition is one of the key elements of the whole of Ecclesiastical Tradition of One, Holy, Catholic and Apostolic Church. Unfortunately, this is often forgotten and unemployed. In interpretation of some canons of the First-Second regional council at Constantinople, the author offers to point out their importance and, above all, their actuality. The canons are not an anachronic and surpassed reading. Analyzing canon 9 of the above mentioned council, it is possible to make essential setting ups for the principle of non-violence in expansion of Christianity. Canons 13, 14 and 15 provide us with answers on current question under which conditions and when a priest, i.e. bishop can separate from his bishop, i.e. metropolitan, on account of heresy.