TY  - CONF
AU  - Ранковић, Зоран
AU  - Аћимовић, Маја
PY  - 2024
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/330
AB  - Током година, библиотеке и архиви све више преводе рукописе у дигитални формат. Иновативне технологије које се користе у процесу дигитализације показале су се као кључне у заштити и презентацији националног културног наслеђа. Из тог разлога оне су од виталног значаја и треба их користити. Дигитализација вредне националне библиотечке и архивске грађе пружа могућности за њихово дуготрајно чување, промоцију, брз и лак приступ широј публици и истраживачима, чиме се омогућавају услови за квалитетно даље проучавање. Како су специфичности истраживања библиотечких и архивских фондова ограничене временом и простором, управо дигитализацијом таквог материјала обезбеђено је да се временски оквири продуже, услови рада поједноставе и тако омогуће евентуалне промене првобитно уочених утисака истраживача током истраживања. Претпоставља се да је у библиотечким фондовима широм света сачувано неколико хиљада српских средњовековних рукописа и још више архивске грађе. У овом раду биће приказана теренска искуства у дигитализацији српских средњовековних рукописа и њихови дугорочни циљеви. Такође, указаће се на могућности презентовања дигиталних записа културног наслеђа Србије сачуваног широм света.
AB  - Over the years, libraries and archives have increasingly translated manuscripts into digital format. Innovative technologies employed in the process have proven to be crucial in the protection and presentation of national cultural heritage is vital, and they should be used. Digitization of valuable national library and archive materials provides opportunities for long-term preservation, promotion, and quick and facilitated access to the general audience and researchers, thus enabling further study. It is assumed that several thousand Serbian medieval manuscripts and even larger archival materials are preserved in library funds worldwide. The specifics of research in library collections are confined by time and space. However, with the digitization of such material, time frames are extended, simplified, and allow the changes of the initially perceived impressions during the research. 
This paper will present fieldwork experiences in the digitization of Serbian medieval manuscripts and their long-term goals. Also, it will show up on the opportunities of presenting digital records of the cultural heritage of Serbia preserved around the world.
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета
C3  - Српска теологија у двадесетом веку : истраживачки проблеми и резултати
T1  - Средњовековна српска библиотечка и архивска грађа: теренско истраживање и дигитализација
T1  - Medieval Serbian Library and Archival Materials: Field Research and Digitization
EP  - 66
IS  - 21
SP  - 55
DO  - 10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.4
ER  - 

@conference{
author = "Ранковић, Зоран and Аћимовић, Маја",
year = "2024",
abstract = "Током година, библиотеке и архиви све више преводе рукописе у дигитални формат. Иновативне технологије које се користе у процесу дигитализације показале су се као кључне у заштити и презентацији националног културног наслеђа. Из тог разлога оне су од виталног значаја и треба их користити. Дигитализација вредне националне библиотечке и архивске грађе пружа могућности за њихово дуготрајно чување, промоцију, брз и лак приступ широј публици и истраживачима, чиме се омогућавају услови за квалитетно даље проучавање. Како су специфичности истраживања библиотечких и архивских фондова ограничене временом и простором, управо дигитализацијом таквог материјала обезбеђено је да се временски оквири продуже, услови рада поједноставе и тако омогуће евентуалне промене првобитно уочених утисака истраживача током истраживања. Претпоставља се да је у библиотечким фондовима широм света сачувано неколико хиљада српских средњовековних рукописа и још више архивске грађе. У овом раду биће приказана теренска искуства у дигитализацији српских средњовековних рукописа и њихови дугорочни циљеви. Такође, указаће се на могућности презентовања дигиталних записа културног наслеђа Србије сачуваног широм света., Over the years, libraries and archives have increasingly translated manuscripts into digital format. Innovative technologies employed in the process have proven to be crucial in the protection and presentation of national cultural heritage is vital, and they should be used. Digitization of valuable national library and archive materials provides opportunities for long-term preservation, promotion, and quick and facilitated access to the general audience and researchers, thus enabling further study. It is assumed that several thousand Serbian medieval manuscripts and even larger archival materials are preserved in library funds worldwide. The specifics of research in library collections are confined by time and space. However, with the digitization of such material, time frames are extended, simplified, and allow the changes of the initially perceived impressions during the research. 
This paper will present fieldwork experiences in the digitization of Serbian medieval manuscripts and their long-term goals. Also, it will show up on the opportunities of presenting digital records of the cultural heritage of Serbia preserved around the world.",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета",
journal = "Српска теологија у двадесетом веку : истраживачки проблеми и резултати",
title = "Средњовековна српска библиотечка и архивска грађа: теренско истраживање и дигитализација, Medieval Serbian Library and Archival Materials: Field Research and Digitization",
pages = "66-55",
number = "21",
doi = "10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.4"
}

Ранковић, З.,& Аћимовић, М.. (2024). Средњовековна српска библиотечка и архивска грађа: теренско истраживање и дигитализација. in Српска теологија у двадесетом веку : истраживачки проблеми и резултати
Београд : Православни богословски факултет Универзитета.(21), 55-66.
https://doi.org/10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.4

Ранковић З, Аћимовић М. Средњовековна српска библиотечка и архивска грађа: теренско истраживање и дигитализација. in Српска теологија у двадесетом веку : истраживачки проблеми и резултати. 2024;(21):55-66.
doi:10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.4 .

Ранковић, Зоран, Аћимовић, Маја, "Средњовековна српска библиотечка и архивска грађа: теренско истраживање и дигитализација" in Српска теологија у двадесетом веку : истраживачки проблеми и резултати, no. 21 (2024):55-66,
https://doi.org/10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.4 . .

TY  - CONF
AU  - Драгутиновић, Предраг
PY  - 2024
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/315
AB  - Глагол κατοπτρίζομαι у 2Кор 3,18 преводи се и тумачи тако да се њиме заправо изражава христолошко читање јудејског Писма (као у огледалу), а преображење које из тог акта произилази сагледава се као етичко преображење читаоца који у јудејском Писму открива Христа. Читајући јудејско Писмо кроз призму христологије, хришћани се преображавају тако што се уподобљавају Исусу Христу који је лик/икона Божја. Преображавање сопственог живота по лику Христовом значи пре свега спремност на страдање које води ка слави. Сагледавање Христове славе у Писму као у огледалу води ка унутрашњем преображењу хришћана у лик Христов.
AB  - The verb κατοπτρίζομαι in 2 Cor 3:18 is understood as a Christological reading of Jewish Scripture and the resulting transformation is seen as an ethical transformation. Reading the Scriptures Christologically, Christians are transformed by conforming themselves to Jesus, who is the image of God. Transforming one’s life according to the image of Christ gained from Scripture means first suffering with him in order to attain the doxa. To see the doxa of Christ in Scripture as in a mirror leads to an inner transformation of the reader into the image of Christ.
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета у Београду
C3  - Српска теологија у XX веку : истраживачки проблеми и резултати
T1  - Христолошко читање јудејског Писма у контексту ранохришћанске етике : Тумачење 2Кор 3,18
T1  - Christological Reading of the Jewish Scripture in the Frame of the Early Christian Ethics : An Interpretation of 2 Cor 3,18
T1  - Hristološko čitanje judejskog Pisma u kontekstu ranohrišćanske etike : Tumačenje 2Kor 3,18
EP  - 21
IS  - 21
SP  - 9
DO  - 10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.1
ER  - 

@conference{
author = "Драгутиновић, Предраг",
year = "2024",
abstract = "Глагол κατοπτρίζομαι у 2Кор 3,18 преводи се и тумачи тако да се њиме заправо изражава христолошко читање јудејског Писма (као у огледалу), а преображење које из тог акта произилази сагледава се као етичко преображење читаоца који у јудејском Писму открива Христа. Читајући јудејско Писмо кроз призму христологије, хришћани се преображавају тако што се уподобљавају Исусу Христу који је лик/икона Божја. Преображавање сопственог живота по лику Христовом значи пре свега спремност на страдање које води ка слави. Сагледавање Христове славе у Писму као у огледалу води ка унутрашњем преображењу хришћана у лик Христов., The verb κατοπτρίζομαι in 2 Cor 3:18 is understood as a Christological reading of Jewish Scripture and the resulting transformation is seen as an ethical transformation. Reading the Scriptures Christologically, Christians are transformed by conforming themselves to Jesus, who is the image of God. Transforming one’s life according to the image of Christ gained from Scripture means first suffering with him in order to attain the doxa. To see the doxa of Christ in Scripture as in a mirror leads to an inner transformation of the reader into the image of Christ.",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Српска теологија у XX веку : истраживачки проблеми и резултати",
title = "Христолошко читање јудејског Писма у контексту ранохришћанске етике : Тумачење 2Кор 3,18, Christological Reading of the Jewish Scripture in the Frame of the Early Christian Ethics : An Interpretation of 2 Cor 3,18, Hristološko čitanje judejskog Pisma u kontekstu ranohrišćanske etike : Tumačenje 2Kor 3,18",
pages = "21-9",
number = "21",
doi = "10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.1"
}

Драгутиновић, П.. (2024). Христолошко читање јудејског Писма у контексту ранохришћанске етике : Тумачење 2Кор 3,18. in Српска теологија у XX веку : истраживачки проблеми и резултати
Београд : Православни богословски факултет Универзитета у Београду.(21), 9-21.
https://doi.org/10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.1

Драгутиновић П. Христолошко читање јудејског Писма у контексту ранохришћанске етике : Тумачење 2Кор 3,18. in Српска теологија у XX веку : истраживачки проблеми и резултати. 2024;(21):9-21.
doi:10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.1 .

Драгутиновић, Предраг, "Христолошко читање јудејског Писма у контексту ранохришћанске етике : Тумачење 2Кор 3,18" in Српска теологија у XX веку : истраживачки проблеми и резултати, no. 21 (2024):9-21,
https://doi.org/10.18485/pbf_srteoxx.2024.21.1 . .

TY  - CONF
AU  - Ранковић, Зоран
PY  - 2023
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/327
AB  - Намера је да се у овом раду представи историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве. Старословенски језик - први црквени језик Словена, самим тим и Срба - одржао се у богослужбеној традицији Српске Православне Цркве од почетка словенског богослужења све до данас. У том дугом временском распону тај језик пролазио је само кроз редакцијско прилагођавање гласовном систему српског језика.
PB  - Нови Сад: Филозофски факултет
PB  - Бачка Паланка: Српска православна Црквена општина
PB  - Београд: Институт за савремену историју
C3  - Српска Православна Црква: изазови и искушења кроз историју
T1  - Историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве
EP  - 76
SP  - 67
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_327
ER  - 

@conference{
author = "Ранковић, Зоран",
year = "2023",
abstract = "Намера је да се у овом раду представи историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве. Старословенски језик - први црквени језик Словена, самим тим и Срба - одржао се у богослужбеној традицији Српске Православне Цркве од почетка словенског богослужења све до данас. У том дугом временском распону тај језик пролазио је само кроз редакцијско прилагођавање гласовном систему српског језика.",
publisher = "Нови Сад: Филозофски факултет, Бачка Паланка: Српска православна Црквена општина, Београд: Институт за савремену историју",
journal = "Српска Православна Црква: изазови и искушења кроз историју",
title = "Историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве",
pages = "76-67",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_327"
}

Ранковић, З.. (2023). Историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве. in Српска Православна Црква: изазови и искушења кроз историју
Нови Сад: Филозофски факултет., 67-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_327

Ранковић З. Историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве. in Српска Православна Црква: изазови и искушења кроз историју. 2023;:67-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_327 .

Ранковић, Зоран, "Историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве" in Српска Православна Црква: изазови и искушења кроз историју (2023):67-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_327 .

TY  - THES
AU  - Пузовић, Владислав П.
PY  - 2012
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=1605
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2647
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:9050/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=44729103
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/4
AB  - У раду се, у историјској и канонској перспективи, анализирају односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије, током двадесетих и тридесетих година XX века. Најпре се излажу историјске околности које су довеле до формирања руске емигрантске црквене структуре, анализира се њена позиција на канонским територијама других помесних Цркава на југоистоку Европе и даје преглед организационих целина карловачке управе Руске заграничне Цркве. Потом се приступа детаљној анализи канонских основа за формирање Руске заграничне Цркве. У низу канонских критеријума, посебна пажња се обраћа на питање модела црквене организације (национални или помесни), на каноне везане за регулисање статуса избегле јерархије и питање сагласности осталих Цркава за формирање нове црквене структуре. На основу наведених аспеката даје се процена еклисиолошких последица формирања руске заграничне црквене структуре на јединство Цркве у XX веку. Следећу целину у раду чини разматрање разлога који су довели до раскола између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије. После историографског представљања постепеног удаљавања између два руска црквена центра (Москва и Карловци), које је прешло у отворени раскол после објављивања Декларације московских црквених власти (1927), даје се канонска процена поменутих догађаја. Коначно, односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије сагледани су и у контексту проблема „православне дијаспоре“, односно устројства Цркве на просторима православног расејања. Као карактеристичан пример, анализиран је спор између поменутих руских црквених центара у вези са статусом руских црквених структура у Западној Европи. Размотрене су рефлексије поменутог спора на токове еклисиолошке мисли код Руса у XX веку. Наглашено је д а је поменути спор имао одлучујући утицај на формирање две супротстављене „еклисиологије расејања“ у руској емиграцији, које су у значајној мери одредиле историјски пут Православља у XX веку.
AB  - In this thesis the relation between Karlovac Ecclesiastical Authority of Russian Ortodox church outside of Russia (ROCOR)and Moscow Patriarchate ...
PB  - Универзитет у Београду, Православни богословски факултет
T1  - Историјско-канонски аспекти односа Карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије
T1  - Historical-Canonic Aspects of the Relation Between Karlovac Ecclesiastical Authority of Russian Orthodox Church Outside of Russia and Moscow Patriarchate
UR  - t-2466
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_4
ER  - 

@phdthesis{
author = "Пузовић, Владислав П.",
year = "2012",
abstract = "У раду се, у историјској и канонској перспективи, анализирају односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије, током двадесетих и тридесетих година XX века. Најпре се излажу историјске околности које су довеле до формирања руске емигрантске црквене структуре, анализира се њена позиција на канонским територијама других помесних Цркава на југоистоку Европе и даје преглед организационих целина карловачке управе Руске заграничне Цркве. Потом се приступа детаљној анализи канонских основа за формирање Руске заграничне Цркве. У низу канонских критеријума, посебна пажња се обраћа на питање модела црквене организације (национални или помесни), на каноне везане за регулисање статуса избегле јерархије и питање сагласности осталих Цркава за формирање нове црквене структуре. На основу наведених аспеката даје се процена еклисиолошких последица формирања руске заграничне црквене структуре на јединство Цркве у XX веку. Следећу целину у раду чини разматрање разлога који су довели до раскола између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије. После историографског представљања постепеног удаљавања између два руска црквена центра (Москва и Карловци), које је прешло у отворени раскол после објављивања Декларације московских црквених власти (1927), даје се канонска процена поменутих догађаја. Коначно, односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије сагледани су и у контексту проблема „православне дијаспоре“, односно устројства Цркве на просторима православног расејања. Као карактеристичан пример, анализиран је спор између поменутих руских црквених центара у вези са статусом руских црквених структура у Западној Европи. Размотрене су рефлексије поменутог спора на токове еклисиолошке мисли код Руса у XX веку. Наглашено је д а је поменути спор имао одлучујући утицај на формирање две супротстављене „еклисиологије расејања“ у руској емиграцији, које су у значајној мери одредиле историјски пут Православља у XX веку., In this thesis the relation between Karlovac Ecclesiastical Authority of Russian Ortodox church outside of Russia (ROCOR)and Moscow Patriarchate ...",
publisher = "Универзитет у Београду, Православни богословски факултет",
title = "Историјско-канонски аспекти односа Карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије, Historical-Canonic Aspects of the Relation Between Karlovac Ecclesiastical Authority of Russian Orthodox Church Outside of Russia and Moscow Patriarchate",
url = "t-2466, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_4"
}

Пузовић, В. П.. (2012). Историјско-канонски аспекти односа Карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије. 
Универзитет у Београду, Православни богословски факултет..
t-2466

Пузовић ВП. Историјско-канонски аспекти односа Карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије. 2012;.
t-2466 .

Пузовић, Владислав П., "Историјско-канонски аспекти односа Карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије" (2012),
t-2466 .