@phdthesis{
author = "Божовић, Ненад",
year = "2018",
abstract = "Откриће старооријенталних текстова у великој мери је утицало на разумевање текстова Светог Писма. Тек у светлу старооријенталних текстова појавили су се неки нови и важни аспекти значења библијског текста, односно, порука библијских текстова постала је јаснија у контексту света у којем је настао. Однос старозаветних и старооријенталних текстова заокупљао је пажњу истраживача почев од друге половине 19. века до данас. Ипак, однос акадске и библијске литературе често је био праћен контроверзом: са једне стране пренаглашаван је утицај акадске литературе, док је са друге стране један део библиста негирао значај акадских текстова. Међу старооријенталним текстовима значајно место заузима акадски литерарни корпус. Под акадском литературом подразумева се литерарно стваралаштво древне Вавилоније и Асирије и писано је клинастим писмом. Стари Завет се појављује на старооријенталној сцени када су већ настала капитална дела акадске литературе. Стварањем света, настанком човека и раним периодом људске историје бавили су се и акадски и библијски текстови. Стога, природно се постављало питање о евентуалном утицају акадске литературе на библијски текст. Историја истраживања показује да је много више пажње поклањано стварању света (космогонији) у Пост 1 и акадским митовима, него стварању човека и његовој раној историји у Пост 2-3 (антропогонији). Иако постоји доста радова који се баве поређењем Пост 2-3 са акадском литературом, они се баве појединачним приповедним мотивима или се усредсређују само на један акадски текст. До сада истраживање није изнедрило ни једну студију у којој би били обухваћени сви акадски текстови који говоре о стварању човека, а да се истовремено пореде са Пост 2-3. Недостатак таквог свеобухватног истраживања био је мотив за настанак овог рада. У раду се анализира укупно 11 кључних одељака акадских текстова који се баве овом тематиком: Мит о Атрахазису И, 192-295, Енума Елиш ВИ, 1-40, Еп о Гилгамешу И, 94-112; И, 194-210, XI, 278-309, КАР4 (Двојезични мит о стварању света), Мит о Мардуковом стварању света и човека, Мит о стварању човека и краља, Мит о Адапи, Мит о Етани, Мит о стварању живих бића и „Када је Ану створио небо“. Циљ рада јесте давање одговора на два основна питања доктората: 1) На који начин је библијски писац у Пост 2, 4б – 3, 24 користио горе поменуте текстове као и старооријентална усмена предања и митолошке представе? 2) Како их је у свом тексту вредновао и шта нам ти текстови говоре о стварању човека, природи његовог бића, односу према Створитељу, смислу његовог постојања и његовог положаја у свету? Научно-методолошки дискурс доктората јесте, пре свега, дијахрони (историјско-критички). Стога су Пост 2-3 као и корпус акадских текстова обрађени методским опусом историјско-критичке методе са свим њеним поступним корацима. Ипак, због недостатности дијахроног приступа, у раду је примењен и синхрони приступ. Методе в синхроног приступа које су коришћене јесу: канонска метода, канонско-интертекстуално читање и примена патристичке егзегезе. Након исцрпне анализе појединачних текстова дошло се до закључка да Пост 2-3 као целовит текст нема директне паралеле међу горе поменутим акадским текстовима ни у вербалном, ни у структуралном ни у садржинском смислу. Ипак, у појединачним литерарним мотивима можемо препознати ехо древних акадских текстова који су до библијског писца допрли највероватније као део заједничког семитског наслеђа и општих религијских представа. Писац Пост 2-3 је користио само оне мотиве и религијске представе које се нису косиле са његовом теолошком концепцијом, односно оне који су се могли у њу уклопити. Притом је ове мотиве празнио од њиховог митског садржаја, истовремено задржавајући њихову књижевну сликовитост и делотворност. Акадски текстови нам представљају човека у ропском односу према актерима стварања и друштвеној хијерархији, а циљ и смисао његовог стварања и постојања састоји се у тескобном раду на пољима како би се прехранили богови. Упрошћено речено, човек акадских текстова је створен да „копа канале“ (за наводњавање). Тај човек је „играчка“ богова (потоп у Атрахазис и Епу о Гилгамешу), а његова судбина (акадски шимту) се само „магијским триковима“ може избећи. Смрт је неизбежна и узалудан је сваки покушај њеног превазилажења, јер су вечни живот богови задржали за себе (Гилгамеш). Са друге стране, Књига Постања нам представља слободног човека за кога је Бог створио Еденски врт и чији је смисао постојања живот у изобиљу и љубави са Творцем, женом и животињама. Плодови рада у Еденском врту припадају само човеку, јер Јахвеу није потребна „прехрана“ као вавилонским божанствима. Вечни живот за њега није недоступан, већ је смртни живот последица његовог избора. Стога, вредновање човека, његовог достојанства и његовог положаја у свету су скоро антиподи у Пост 2-3 и акадским текстовима. У том смислу долазимо и до одговора на основна питања доктората: библијски писац је у Пост 2, 4б – 3, 24 субверзивно реципирао акадске традиције. Библијско схватање човека је сасвим авангардно и „револуционарно“ за доба у којем је настало, а у каснијој историји је постало темељ савременог саморазумевања човека и његовог достојанства. То Пост 2-3 чини једним од најутицајнијих и најинспиративнијих текстова у историји човечанства., The discovery of ancient Near Eastern texts has significantly influenced our understanding of Holy Scripture. New and important aspects of the meaning of biblical texts emerged only in the light of these texts and their message became clearer in context of the world in which they were written. The relationship between biblical and Near Eastern texts has held the attention of scholars from the first half of the nineteenth century until today. However, this relationship was sometimes a cause for controversy: on the one hand, the influence of Acadian literature on biblical texts was overly emphasized, while on the other hand one part of biblical scholarship simply refused to admit the significance of Acadian texts. Among the ancient Near Eastern texts the Acadian literary corpus has a significant place. The term Acadian literature designates many texts of ancient Babylonia and Assyria and they were written in cuneiform script. The Old Testament appears on Ancient Orient literary scene at least half a millennia after the capital works of Acadian literature. Topics like the creation of the world, the beginning of man and his early history occupied not only the minds of biblical authors but also of Acadian scribes. Thus, many people asked whether these texts influenced one another, especially in the context of Acadian influence on biblical texts. The history of research in this field shows that too much attention has been dedicated to the creation of the world (cosmogony) in Genesis 1 and Acadian myths, compared to the creation of man and his early history in Genesis 2-3 and Acadian myths (anthropogony). Although there were a lot of studies in which Gen 2-3 was compared to Acadian literature, they were focused either on one particular Acadian text or occupied with one particular literary motif. Until today there has been no study in this field which would gather all Acadian texts relating to Genesis 2-3, focusing on creation of man and his early history and simultaneously comparing them. The lack of such comprehensive study was a motif for writing this dissertation. Altogether eleven key Acadian passages (so as many particular sentences from other scattered sources) were thoroughly analyzed in this work: Atrahasis I, 192-295, Enuma Elish VI, 1-40, Gilgamesh Epic I, 94-112; I, 194-210, XI, 278-309, KAR4, Myth of Marduks Creation, Myth of Creation of Man and King, The Adapa Story, The Etana Story, Myth of creation of living beings, “When Anu created heavens”. The goal of this work is to answer two basic questions of this dissertation: 1) In which manner did the biblical writer in Genesis 2, 4б – 3, 24 use the above mentioned Acadian texts together with various ancient Near Eastern traditions and religious concepts? 2) How did he evaluate them in his text and what is it telling us about the creation of man, the nature of his being, his relationship with his Creator, the meaning of his existence and his position in the world? The scientific-methodological discourse of this doctorate is, above all, diachronic (historical criticism). Therefore were Genesis 2-3 and Acadian texts thoroughly analyzed by methodical framework of historical criticism with all his gradual steps. However, because of the deficiency of the diachronic approach in some particular exegetical aspects, in this work we vii have also applied a synchronic approach. The applied methods of synchronic approach are: canonical reading, canonical-intertextuality and patristic exegesis. After the detailed analysis of particular texts we came to the conclusion that Genesis 2-3 as integral text has no direct parallels in above mentioned Acadian texts, not in any verbal, structural or content aspects. However, in some particular literary motifs we can recognize an echo of ancient Acadian traditions which reached the biblical author through the common Semitic tradition or common religious concepts. The author of Gen 2-3 used only those motifs which were easily adaptable to his theological concept. Simultaneously, he emptied those motifs of their mythic context, at the same time keeping their literary vividness. Acadian texts are representing man in a slave relationship towards his creators and social hierarchy, whose purpose of existence is merely to provide for the gods by working hard on the fields of Mesopotamia. Simply put, the goal of man’s creation is to “dig channels” (for irrigation). This man is a “toy for gods” (e.g. like in the Great Flood and in the Gilgamesh Epic), and his destiny (acadian šimtu) could only be changed by practising magic. Still, death is unavoidable and every attempt to overcome it is in vain, since the gods kept eternal life only for themselves (e. g. the Gilgamesh Epic). On the other hand, The Book of Genesis presents us with a free man, for whom God planted the Garden of Eden and whose purpose is to live in abundance and in close relationship of love with Creator, woman and animals. The fruits of this man belong only for him, since Yahweh does not need “to eat” like the gods from Babylonian pantheon. Eternal life for biblical man is not unreachable and his mortal life is a consequence of free choice. Therefore, the understanding of human dignity and his position in the world are almost antipodes in Genesis 2-3 and the Acadian texts. Consequently, we come to the answer to the basic questions of this dissertation: the biblical author made a subversive reception of Acadian traditions. The biblical understanding of human being is completely “revolutionary” for the epoch in which it emerged exceeding by far the anthropology of Ancient Orient. It is thus understandable why among many others this text especially became one of the most influential and inspiring texts of human history which later became a basis for the self-understanding of modern man.",
publisher = "Универзитет у Београду, Православни богословски факултет",
title = "Књига Постања 2, 4б - 3, 24 у светлу акадске литературе, Genesis 2, 4b - 3, 24 in the Light of Acadian Literature",
url = "t-2455, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_14"
}
