TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2022
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/284
AB  - Будући да је есхатолошко-историјска перспектива постојања темељ постојања православне Цркве, смрт као историјска појава свакако да представља највећи изазов таквом начину постојања. Непријатне асоцијације и нелагодност у нашем умственом суочавању са смрћу произилазе с једне стране из страха од телесних болова који често пута прате посмртна човекова стања. Међутим, негативне асоцијације у односу на појаву смрти своје порекло најчешће имају у идеолошком приступу смрти. Смрт у том смислу јесте последњи непријатељ који се идентификује са страшном реалношћу која се некако мимо воље човека дешава у простору и времену. Из другачије перспективе запажамо да тајноводствени приступ смрти започиње свешћу о њеној придружености човеку од чина његовог постанка, да би у богодејственом тајноводству смрт била најпре препозната као услов за могућност покајања. Због тога, у тајноводственој аксиолошкој димензији живота смрт као историјска реалност не представља идеолошку опасност по постојање, већ својеврсни пут ка божанском спасењу послепадног човека. Смртна претња омогућује човеку богочовечанску обнову живота по есхатолошко-историјским узорима по којима човек дејствује као икона Божија. Утолико и начин истраживања наше теме мора бити везан за Цркву као за богослужбено-символичну заједницу на којој почива свет, будући да Она дејствује као Тело Христово у коме смртни човек и творевина уз помоћ божанских дејстава бивају управљени ка Богу као Узроку бесмртности.
AB  - Since the eschatological-historical perspective of existence is the foundation of the existence of the Orthodox Church, death as a historical "phenomenon" certainly represents the greatest challenge to such a way of existence. Unpleasant associations and discomfort in our mental confrontation with death arise on the one hand from the fear of bodily pain that often accompanies the post-mortem states of a person. However, negative associations in relation to the notion of death most often have their origin in the ideological approach to death. Death, in this sense, is the last enemy that is identified with the terrible "reality" that somehow happens in space and time against the will of man. From a different perspective, we note that the mystagogical approach to death begins with the awareness of its association with man from the act of his creation, so that in divine mystagogy death becomes undoubtedly recognized first as a condition for the possibility of our repentance. Therefore, in the mysterial axiological dimension of life, death as a historical reality does not represent an ideological danger to existence, but a kind of path to the divine salvation of post-fallen man. The threat of death enables man to renew his life in a God-human manner according to eschatological-historical patterns by which man acts as an icon of God. To that extent, the way of researching our topic must be related to the Church as a liturgical-symbolic community on which the world rests, since it acts as the Body of Christ in which mortal man and creation with the help of divine actions are directed towards God as the Cause of immortality.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Смрт као есхатолошко-историјски изазов
T1  - Death as an Eschatological-Historical Challenge
EP  - 36
IS  - 16
SP  - 21
DO  - 10.5937/sabornost2216029P
UR  - conv_225
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2022",
abstract = "Будући да је есхатолошко-историјска перспектива постојања темељ постојања православне Цркве, смрт као историјска појава свакако да представља највећи изазов таквом начину постојања. Непријатне асоцијације и нелагодност у нашем умственом суочавању са смрћу произилазе с једне стране из страха од телесних болова који често пута прате посмртна човекова стања. Међутим, негативне асоцијације у односу на појаву смрти своје порекло најчешће имају у идеолошком приступу смрти. Смрт у том смислу јесте последњи непријатељ који се идентификује са страшном реалношћу која се некако мимо воље човека дешава у простору и времену. Из другачије перспективе запажамо да тајноводствени приступ смрти започиње свешћу о њеној придружености човеку од чина његовог постанка, да би у богодејственом тајноводству смрт била најпре препозната као услов за могућност покајања. Због тога, у тајноводственој аксиолошкој димензији живота смрт као историјска реалност не представља идеолошку опасност по постојање, већ својеврсни пут ка божанском спасењу послепадног човека. Смртна претња омогућује човеку богочовечанску обнову живота по есхатолошко-историјским узорима по којима човек дејствује као икона Божија. Утолико и начин истраживања наше теме мора бити везан за Цркву као за богослужбено-символичну заједницу на којој почива свет, будући да Она дејствује као Тело Христово у коме смртни човек и творевина уз помоћ божанских дејстава бивају управљени ка Богу као Узроку бесмртности., Since the eschatological-historical perspective of existence is the foundation of the existence of the Orthodox Church, death as a historical "phenomenon" certainly represents the greatest challenge to such a way of existence. Unpleasant associations and discomfort in our mental confrontation with death arise on the one hand from the fear of bodily pain that often accompanies the post-mortem states of a person. However, negative associations in relation to the notion of death most often have their origin in the ideological approach to death. Death, in this sense, is the last enemy that is identified with the terrible "reality" that somehow happens in space and time against the will of man. From a different perspective, we note that the mystagogical approach to death begins with the awareness of its association with man from the act of his creation, so that in divine mystagogy death becomes undoubtedly recognized first as a condition for the possibility of our repentance. Therefore, in the mysterial axiological dimension of life, death as a historical reality does not represent an ideological danger to existence, but a kind of path to the divine salvation of post-fallen man. The threat of death enables man to renew his life in a God-human manner according to eschatological-historical patterns by which man acts as an icon of God. To that extent, the way of researching our topic must be related to the Church as a liturgical-symbolic community on which the world rests, since it acts as the Body of Christ in which mortal man and creation with the help of divine actions are directed towards God as the Cause of immortality.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Смрт као есхатолошко-историјски изазов, Death as an Eschatological-Historical Challenge",
pages = "36-21",
number = "16",
doi = "10.5937/sabornost2216029P",
url = "conv_225"
}

Петровић, П.. (2022). Смрт као есхатолошко-историјски изазов. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(16), 21-36.
https://doi.org/10.5937/sabornost2216029P
conv_225

Петровић П. Смрт као есхатолошко-историјски изазов. in Саборност. 2022;(16):21-36.
doi:10.5937/sabornost2216029P
conv_225 .

Петровић, Предраг, "Смрт као есхатолошко-историјски изазов" in Саборност, no. 16 (2022):21-36,
https://doi.org/10.5937/sabornost2216029P .,
conv_225 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2021
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/263
AB  - Придев јелински представља уобичајену националну одредницу за свеукупну философску мисао античког света. Посвећеност Јелина записивању философских мисли као и историјских догађаја фасцинантна је, али и дубоко проблематична. Примећујемо у том смислу да су се антички писци неупоредиво више него официјелни представници данашње науке позабавили управо оригиналношћу тзв. јелинске мисли уопште. У списима Јевсевија Кесаријског наилазимо на нарочиту посвећеност овој теми, због чега наводимо управо његова сведочанства сабрана не само из хришћанских списа, већ и из философских извора и предања још увек живих у његовом времену. Из приложеног можемо закључити да се придев јелински може довести у питање при коначном одређењу порекла основних философских начела антике. Сматрамо корисним да у нашем времену укажемо на проблематично коришћење синтагме јелинска философија као на одомаћени терминус техницус (попут оног, "стари Грци"). У позадини поменуте синтагме препознајемо сада већ вишевековни покушај наметања одређене животне парадигме у покушају промене животне оријентације и у нашем народу. У овом историјском тренутку када је христолошка парадигма постојања на најозбиљнијем испиту морамо бити свесни сваке духовне и историјске промене настале као последица наше недовољне црквености која је кроз образовни систем отворила пут недовољно провереним "чињеницама" о Богу, човеку и о свету који нас окружује.
AB  - Adjective Hellenic represents the usual national determinant for the overall philosophical thought of the ancient world. Hellenes' commitment to recording philosophical thoughts and historical events is really fascinating, but deeply problematic. We have noticed that the ancient writers dealt incomparably more with the originality of the so-called Hellenic thought than the official representatives of the present-day science do. In the writings of Eusebius of Caesarea, we witness a special commitment to this topic, which is why we cite his testimonies collected not only from Christian writings, but also from philosophical sources and traditions still alive in his time. From the attached material we can conclude that the adjective Hellenic m aybe called into question in the final determination of the origin of the basic philosophical principles of the ancient world. We find it useful to point out the present-day problematic use of the phrase Hellenic philosophy as to the domesticated terminus tehnicus (like the "ancient Greeks"). In the background of the mentioned syntagm, we recognize the centuries long attempt to im - pose a certain life paradigm in trying to change life orientation among our people, too. At this historical moment when the Christological paradigm of existence is being most seriously questioned, we must be aware of every spiritual and historical change that has occurred as a result of our insufficient ecclesiology, which has opened the way to insufficiently verified " facts" about God, man and the world around us.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Сведочанство Јевсевија Кесаријског о настанку јелинске философије
T1  - Testimony of Eusebius of Caesarea on the Origin of Hellenic Philosophy
EP  - 13
IS  - 15
SP  - 1
DO  - 10.5937/sabornost2115001P
UR  - conv_220
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2021",
abstract = "Придев јелински представља уобичајену националну одредницу за свеукупну философску мисао античког света. Посвећеност Јелина записивању философских мисли као и историјских догађаја фасцинантна је, али и дубоко проблематична. Примећујемо у том смислу да су се антички писци неупоредиво више него официјелни представници данашње науке позабавили управо оригиналношћу тзв. јелинске мисли уопште. У списима Јевсевија Кесаријског наилазимо на нарочиту посвећеност овој теми, због чега наводимо управо његова сведочанства сабрана не само из хришћанских списа, већ и из философских извора и предања још увек живих у његовом времену. Из приложеног можемо закључити да се придев јелински може довести у питање при коначном одређењу порекла основних философских начела антике. Сматрамо корисним да у нашем времену укажемо на проблематично коришћење синтагме јелинска философија као на одомаћени терминус техницус (попут оног, "стари Грци"). У позадини поменуте синтагме препознајемо сада већ вишевековни покушај наметања одређене животне парадигме у покушају промене животне оријентације и у нашем народу. У овом историјском тренутку када је христолошка парадигма постојања на најозбиљнијем испиту морамо бити свесни сваке духовне и историјске промене настале као последица наше недовољне црквености која је кроз образовни систем отворила пут недовољно провереним "чињеницама" о Богу, човеку и о свету који нас окружује., Adjective Hellenic represents the usual national determinant for the overall philosophical thought of the ancient world. Hellenes' commitment to recording philosophical thoughts and historical events is really fascinating, but deeply problematic. We have noticed that the ancient writers dealt incomparably more with the originality of the so-called Hellenic thought than the official representatives of the present-day science do. In the writings of Eusebius of Caesarea, we witness a special commitment to this topic, which is why we cite his testimonies collected not only from Christian writings, but also from philosophical sources and traditions still alive in his time. From the attached material we can conclude that the adjective Hellenic m aybe called into question in the final determination of the origin of the basic philosophical principles of the ancient world. We find it useful to point out the present-day problematic use of the phrase Hellenic philosophy as to the domesticated terminus tehnicus (like the "ancient Greeks"). In the background of the mentioned syntagm, we recognize the centuries long attempt to im - pose a certain life paradigm in trying to change life orientation among our people, too. At this historical moment when the Christological paradigm of existence is being most seriously questioned, we must be aware of every spiritual and historical change that has occurred as a result of our insufficient ecclesiology, which has opened the way to insufficiently verified " facts" about God, man and the world around us.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Сведочанство Јевсевија Кесаријског о настанку јелинске философије, Testimony of Eusebius of Caesarea on the Origin of Hellenic Philosophy",
pages = "13-1",
number = "15",
doi = "10.5937/sabornost2115001P",
url = "conv_220"
}

Петровић, П.. (2021). Сведочанство Јевсевија Кесаријског о настанку јелинске философије. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(15), 1-13.
https://doi.org/10.5937/sabornost2115001P
conv_220

Петровић П. Сведочанство Јевсевија Кесаријског о настанку јелинске философије. in Саборност. 2021;(15):1-13.
doi:10.5937/sabornost2115001P
conv_220 .

Петровић, Предраг, "Сведочанство Јевсевија Кесаријског о настанку јелинске философије" in Саборност, no. 15 (2021):1-13,
https://doi.org/10.5937/sabornost2115001P .,
conv_220 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2020
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/244
AB  - Искази потврдног и одричног семантичког одређења основ су човекове језичке комуникације. Да бисмо могли међусобно комуницирати морамо се служити истинитим исказима. Истинитим исказима називамо све оне исказе базиране на аксиомима око чијег значења се слаже највећи број људи. Сваки истинити исказ чине потврдни или одречни, или и потврдни и одречни искази. У богословској литератури богодејства, богоименовања, као и многозначни аспекти богопознања исказују се на два начина. Први начин исказивања је потврдни или катафатички (грч. цатапхатицή), а други, одрични или апофатички (грч. ἀпопхатицή). Иако богословска литература обилује проблемским темама у вези са различитим аспектима потврдних и одречних богословских исказа, сматрамо да је зарад њиховог потпунијег обухвата у расправу неопходно укључити и космолошке аспекте постојања, будући да се космолошка димензија постојања открива као једна од темељних претпоставки богословске проблематике богоименовања, што налазимо и у богословском предању божанственог Дионисија Ареопагита. Сматрамо коначно да овај богословски аспект недостаје у савременим богословским истраживањима. Велики богословски значај сагледавања различитих димензија потврдног и одричног богословља нарочито долази до изражаја када сагледавамо унутрашњу аналогију богословског и космолошког. Другим речима, академски приступ потврдном и одречном богословљу добија на значају само уколико постоји реална, односно, богоустановљена парадигма која у свакодневном хришћанском животу пројектује еклисиолошку перспективу космологије. На тај начин, Тајна Христова дејствује као Тајна јединства или Тајна поистовећења космолошког и еклисиолошког у божанском начину постојања човека и света.
AB  - Expressions of an affirmative and negative semantic determination are the basis of human linguistic communication. In order to communicate with one another, we must use true statements. We call true statements all those statements whose meaning is agreed upon by a large number of people. Each true statement consists of affirmative or negative statements, or both affirmative and negative statements. There are two ways of expression in the theological literature of theurgy, divine designation, and the many-faceted aspects of divine knowledge. The first way of expression is affirmative or cataphatic (gr. cataphaticή), and the second one is negative or apophatic (gr. ἀpophaticή). Although theological literature is full of problematic topics related to various aspects of affirmative and negative theological statements, we believe that for the sake of their fuller coverage it is necessary to include cosmological aspects in the discussion, since the cosmological dimension of existence is revealed as one of the basic assumptions of the theological problem of divine designation, which we find and in the theological tradition of the divine Dionysius the Areopagite. Finally, this theological aspect in contemporary theological studies of the various dimensions of affirmative and negative theology is particularly insufficient when considering its significance for the daily Christian life.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Космолошки аспекти јединства потврдне (катафатичке) и одречне (апофатичке) богословске перспективе
T1  - Cosmological Aspects of Unity of the Affirmative (Kataphatic) and Negative (Apophatic) Theological Perspective
EP  - 80
IS  - 14
SP  - 67
DO  - 10.5937/sabornost2014067P
UR  - conv_214
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2020",
abstract = "Искази потврдног и одричног семантичког одређења основ су човекове језичке комуникације. Да бисмо могли међусобно комуницирати морамо се служити истинитим исказима. Истинитим исказима називамо све оне исказе базиране на аксиомима око чијег значења се слаже највећи број људи. Сваки истинити исказ чине потврдни или одречни, или и потврдни и одречни искази. У богословској литератури богодејства, богоименовања, као и многозначни аспекти богопознања исказују се на два начина. Први начин исказивања је потврдни или катафатички (грч. цатапхатицή), а други, одрични или апофатички (грч. ἀпопхатицή). Иако богословска литература обилује проблемским темама у вези са различитим аспектима потврдних и одречних богословских исказа, сматрамо да је зарад њиховог потпунијег обухвата у расправу неопходно укључити и космолошке аспекте постојања, будући да се космолошка димензија постојања открива као једна од темељних претпоставки богословске проблематике богоименовања, што налазимо и у богословском предању божанственог Дионисија Ареопагита. Сматрамо коначно да овај богословски аспект недостаје у савременим богословским истраживањима. Велики богословски значај сагледавања различитих димензија потврдног и одричног богословља нарочито долази до изражаја када сагледавамо унутрашњу аналогију богословског и космолошког. Другим речима, академски приступ потврдном и одречном богословљу добија на значају само уколико постоји реална, односно, богоустановљена парадигма која у свакодневном хришћанском животу пројектује еклисиолошку перспективу космологије. На тај начин, Тајна Христова дејствује као Тајна јединства или Тајна поистовећења космолошког и еклисиолошког у божанском начину постојања човека и света., Expressions of an affirmative and negative semantic determination are the basis of human linguistic communication. In order to communicate with one another, we must use true statements. We call true statements all those statements whose meaning is agreed upon by a large number of people. Each true statement consists of affirmative or negative statements, or both affirmative and negative statements. There are two ways of expression in the theological literature of theurgy, divine designation, and the many-faceted aspects of divine knowledge. The first way of expression is affirmative or cataphatic (gr. cataphaticή), and the second one is negative or apophatic (gr. ἀpophaticή). Although theological literature is full of problematic topics related to various aspects of affirmative and negative theological statements, we believe that for the sake of their fuller coverage it is necessary to include cosmological aspects in the discussion, since the cosmological dimension of existence is revealed as one of the basic assumptions of the theological problem of divine designation, which we find and in the theological tradition of the divine Dionysius the Areopagite. Finally, this theological aspect in contemporary theological studies of the various dimensions of affirmative and negative theology is particularly insufficient when considering its significance for the daily Christian life.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Космолошки аспекти јединства потврдне (катафатичке) и одречне (апофатичке) богословске перспективе, Cosmological Aspects of Unity of the Affirmative (Kataphatic) and Negative (Apophatic) Theological Perspective",
pages = "80-67",
number = "14",
doi = "10.5937/sabornost2014067P",
url = "conv_214"
}

Петровић, П.. (2020). Космолошки аспекти јединства потврдне (катафатичке) и одречне (апофатичке) богословске перспективе. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(14), 67-80.
https://doi.org/10.5937/sabornost2014067P
conv_214

Петровић П. Космолошки аспекти јединства потврдне (катафатичке) и одречне (апофатичке) богословске перспективе. in Саборност. 2020;(14):67-80.
doi:10.5937/sabornost2014067P
conv_214 .

Петровић, Предраг, "Космолошки аспекти јединства потврдне (катафатичке) и одречне (апофатичке) богословске перспективе" in Саборност, no. 14 (2020):67-80,
https://doi.org/10.5937/sabornost2014067P .,
conv_214 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2019
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/203
AB  - Божански домострој спасења у најширем смислу претпоставља божанска дејства унутар историјског начина постојања творевине, тако да и остварење коначног назначења свега створеног подразумева будуће божанско пресаздање света из стања смрти у бесмртни начин постојања. До остварења коначног назначења творевине човек и свет постоје у еклисиолошкој Тајни постојања. Међутим, божанско пресаздање света не подразумева миран, односно, нетурбулентан историјски процес. По свему судећи, творевина на себи већ носи ожиљке драматичних догађаја прошлости, што повлачи за собом и одговарајућу перспективу будућих догађаја. Сведоци смо да творевина данас на неки начин војује против човека. На свим нивоима њеног постојања запажају се процеси драматичних превирања. Човеково покајање представља и предуслов за промену његовог односа према свету који је, опет, човековим падом препуштен стихијском начину постојања. Човеково покајање заснива се на свести о вечном постојању свеколике творевине као предзамишљеном божанском дару. У том смислу, историјска судбина света зависи с једне стране од божанске воље, а с друге, од човекове жеље и спремности за покајањем, односно, прихватањем света као божанског дара. Будући догађаји показаће да ли ће се људи као један покајати и одрећи странпутица греха, или ће сви доживети време свих оних страхота које је Господ открио апостолу, јеванђелисти и пророку Јовану.
AB  - The divine history of salvation of creation implies divine acts within the historical perspective of the existence of the creation. The final designation of the world implies its pre-construction by transforming God's way of the creation's existence from mortal to immortal. Until then, man and the world had existed according to the God-ordained ecclesiastic Mystery of existence. However, the divine restructuring of the world does not imply a peaceful, that is, a non-turbulent historical process. The creation had already born the scars of the dramatic events of the past, which is certainly a given that entails the universal problem of man's salvation. We witness that the creation exhibits a kind of rebellion against man, because processes of great turmoil have been observed at all levels of its existence. Man's repentance is a precondition for changing his attitude towards the world, to which man has been left by his spontaneous way of being. Human repentance is based on the awareness of the eternal existence of all creation as a divine gift. In this sense, the historical destiny of the world depends on the divine will on the one hand, and on the other, on man's desire and willingness to repent. Future events shall show whether people will repent and renounce the scourge of sin as one, or if they will all experience the time of all the horrors revealed by the Lord to the apostle, evangelist and prophet John.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Космолошки аспекти богодејстава и Јованова књига Откривења
T1  - Cosmological Aspects of the Theurgies and John's Book of Revelation
EP  - 75
IS  - 13
SP  - 59
DO  - 10.5937/sabornost1913065P
UR  - conv_208
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2019",
abstract = "Божански домострој спасења у најширем смислу претпоставља божанска дејства унутар историјског начина постојања творевине, тако да и остварење коначног назначења свега створеног подразумева будуће божанско пресаздање света из стања смрти у бесмртни начин постојања. До остварења коначног назначења творевине човек и свет постоје у еклисиолошкој Тајни постојања. Међутим, божанско пресаздање света не подразумева миран, односно, нетурбулентан историјски процес. По свему судећи, творевина на себи већ носи ожиљке драматичних догађаја прошлости, што повлачи за собом и одговарајућу перспективу будућих догађаја. Сведоци смо да творевина данас на неки начин војује против човека. На свим нивоима њеног постојања запажају се процеси драматичних превирања. Човеково покајање представља и предуслов за промену његовог односа према свету који је, опет, човековим падом препуштен стихијском начину постојања. Човеково покајање заснива се на свести о вечном постојању свеколике творевине као предзамишљеном божанском дару. У том смислу, историјска судбина света зависи с једне стране од божанске воље, а с друге, од човекове жеље и спремности за покајањем, односно, прихватањем света као божанског дара. Будући догађаји показаће да ли ће се људи као један покајати и одрећи странпутица греха, или ће сви доживети време свих оних страхота које је Господ открио апостолу, јеванђелисти и пророку Јовану., The divine history of salvation of creation implies divine acts within the historical perspective of the existence of the creation. The final designation of the world implies its pre-construction by transforming God's way of the creation's existence from mortal to immortal. Until then, man and the world had existed according to the God-ordained ecclesiastic Mystery of existence. However, the divine restructuring of the world does not imply a peaceful, that is, a non-turbulent historical process. The creation had already born the scars of the dramatic events of the past, which is certainly a given that entails the universal problem of man's salvation. We witness that the creation exhibits a kind of rebellion against man, because processes of great turmoil have been observed at all levels of its existence. Man's repentance is a precondition for changing his attitude towards the world, to which man has been left by his spontaneous way of being. Human repentance is based on the awareness of the eternal existence of all creation as a divine gift. In this sense, the historical destiny of the world depends on the divine will on the one hand, and on the other, on man's desire and willingness to repent. Future events shall show whether people will repent and renounce the scourge of sin as one, or if they will all experience the time of all the horrors revealed by the Lord to the apostle, evangelist and prophet John.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Космолошки аспекти богодејстава и Јованова књига Откривења, Cosmological Aspects of the Theurgies and John's Book of Revelation",
pages = "75-59",
number = "13",
doi = "10.5937/sabornost1913065P",
url = "conv_208"
}

Петровић, П.. (2019). Космолошки аспекти богодејстава и Јованова књига Откривења. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(13), 59-75.
https://doi.org/10.5937/sabornost1913065P
conv_208

Петровић П. Космолошки аспекти богодејстава и Јованова књига Откривења. in Саборност. 2019;(13):59-75.
doi:10.5937/sabornost1913065P
conv_208 .

Петровић, Предраг, "Космолошки аспекти богодејстава и Јованова књига Откривења" in Саборност, no. 13 (2019):59-75,
https://doi.org/10.5937/sabornost1913065P .,
conv_208 .

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Predrag
PY  - 2019
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/206
AB  - The linguistic form of the Hebrew Old Testament retained its ancient ideogram values included in the mystical directions and meanings originating from the divine way of addressing people. As such, the Old Hebrew alphabet has remained a true lexical treasure of the God-established mysteries of the ecclesiological way of existence. The ideographic meanings of the Old Hebrew language represent the form of a mystagogy through which God spoke to the Old Testament fathers about the mysteries of the divine creation, maintenance, and future re-creation of the world. Thus, the importance of the ideogram is reflected not only in the recognition of the Christological elements embedded in the very structure of the Old Testament narrative, but also in the ever-present working structure of the existence of the world initiated by the divine economy of salvation. In this way both the Old Testament and the New Testament Israelites testify to the historicizing character of the divine will by which the world was created and by which God in an ecclesiological way is changing and re-creating the world.
PB  - Univerza v Ljubljani
T2  - Bogoslovni Vestnik-Theological Quarterly-Ephemerides Theologicae
T1  - The Christological Aspects of Hebrew Ideograms
EP  - 1038
IS  - 4
SP  - 1027
VL  - 79
DO  - 10.34291/BV2019/04/Petrovic
UR  - conv_314
ER  - 

@article{
author = "Petrović, Predrag",
year = "2019",
abstract = "The linguistic form of the Hebrew Old Testament retained its ancient ideogram values included in the mystical directions and meanings originating from the divine way of addressing people. As such, the Old Hebrew alphabet has remained a true lexical treasure of the God-established mysteries of the ecclesiological way of existence. The ideographic meanings of the Old Hebrew language represent the form of a mystagogy through which God spoke to the Old Testament fathers about the mysteries of the divine creation, maintenance, and future re-creation of the world. Thus, the importance of the ideogram is reflected not only in the recognition of the Christological elements embedded in the very structure of the Old Testament narrative, but also in the ever-present working structure of the existence of the world initiated by the divine economy of salvation. In this way both the Old Testament and the New Testament Israelites testify to the historicizing character of the divine will by which the world was created and by which God in an ecclesiological way is changing and re-creating the world.",
publisher = "Univerza v Ljubljani",
journal = "Bogoslovni Vestnik-Theological Quarterly-Ephemerides Theologicae",
title = "The Christological Aspects of Hebrew Ideograms",
pages = "1038-1027",
number = "4",
volume = "79",
doi = "10.34291/BV2019/04/Petrovic",
url = "conv_314"
}

Petrović, P.. (2019). The Christological Aspects of Hebrew Ideograms. in Bogoslovni Vestnik-Theological Quarterly-Ephemerides Theologicae
Univerza v Ljubljani., 79(4), 1027-1038.
https://doi.org/10.34291/BV2019/04/Petrovic
conv_314

Petrović P. The Christological Aspects of Hebrew Ideograms. in Bogoslovni Vestnik-Theological Quarterly-Ephemerides Theologicae. 2019;79(4):1027-1038.
doi:10.34291/BV2019/04/Petrovic
conv_314 .

Petrović, Predrag, "The Christological Aspects of Hebrew Ideograms" in Bogoslovni Vestnik-Theological Quarterly-Ephemerides Theologicae, 79, no. 4 (2019):1027-1038,
https://doi.org/10.34291/BV2019/04/Petrovic .,
conv_314 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2016
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/161
AB  - Богоустановљена структура постојања, у својим појединачним аспектима сведочи о дејству божанске промисли не само на саборној, већ и на појединачној равни. Творевина неретко показује дејства божанске промисли и на драматичне начине. Проблем разумевања драматичних догађаја у творевини остаје отворен. Истраживачи таквих историјских догађаја наводе мноштво показатеља који потребују дефинисање главног узрока таквих дешавања. Библијски текстови сведоче о драматичним покретима творевине у њеном историјском трајању, али и о коначном исходишту историјских догађаја. Господ у таквим, драматичним околностима не прекида дејства Своје Промисли већ, најављујући догађаје кроз које послепадни свет мора проћи, води изабранике у обећано Васкрсење мртвих и живот Будућег Века.
AB  - Unifying the effect of divine providence is manifested in the individual symbolic aspects of the structure of existence set by God. No created existence is a goal to itself. No event is within the dynamics of the created existence is meaningless, nor is it self-sufficient. Community with God is the only true objective of historical events within the universal divine history of salvation. Creation more often than not announces dramatic events, which is why the issue of understanding the effects of divine providence creation remains open in such events. Researchers of dramatic historical events have listed a multitude of indicators by setting a requirement to define the causes of such events. Biblical texts provide proof of unusual movements of creation, as well as of the final origin of the dramatic historical events. The Lord does not interrupt the effects of the history of his salvation even in the case of dramatic historical circumstances. Instead, by announcing those very events through which the Church has to go within the world after the fall, our Lord leads the chosen ones towards the promised resurrection of the dead and the life of the age to come.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Символични аспекти гносеологије космолошких догађаја
T1  - Symbolic Aspects of the Gnoseology of the Cosmological Events
EP  - 39
IS  - 10
SP  - 17
DO  - 10.5937/sabornost10-12546
UR  - conv_191
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2016",
abstract = "Богоустановљена структура постојања, у својим појединачним аспектима сведочи о дејству божанске промисли не само на саборној, већ и на појединачној равни. Творевина неретко показује дејства божанске промисли и на драматичне начине. Проблем разумевања драматичних догађаја у творевини остаје отворен. Истраживачи таквих историјских догађаја наводе мноштво показатеља који потребују дефинисање главног узрока таквих дешавања. Библијски текстови сведоче о драматичним покретима творевине у њеном историјском трајању, али и о коначном исходишту историјских догађаја. Господ у таквим, драматичним околностима не прекида дејства Своје Промисли већ, најављујући догађаје кроз које послепадни свет мора проћи, води изабранике у обећано Васкрсење мртвих и живот Будућег Века., Unifying the effect of divine providence is manifested in the individual symbolic aspects of the structure of existence set by God. No created existence is a goal to itself. No event is within the dynamics of the created existence is meaningless, nor is it self-sufficient. Community with God is the only true objective of historical events within the universal divine history of salvation. Creation more often than not announces dramatic events, which is why the issue of understanding the effects of divine providence creation remains open in such events. Researchers of dramatic historical events have listed a multitude of indicators by setting a requirement to define the causes of such events. Biblical texts provide proof of unusual movements of creation, as well as of the final origin of the dramatic historical events. The Lord does not interrupt the effects of the history of his salvation even in the case of dramatic historical circumstances. Instead, by announcing those very events through which the Church has to go within the world after the fall, our Lord leads the chosen ones towards the promised resurrection of the dead and the life of the age to come.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Символични аспекти гносеологије космолошких догађаја, Symbolic Aspects of the Gnoseology of the Cosmological Events",
pages = "39-17",
number = "10",
doi = "10.5937/sabornost10-12546",
url = "conv_191"
}

Петровић, П.. (2016). Символични аспекти гносеологије космолошких догађаја. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(10), 17-39.
https://doi.org/10.5937/sabornost10-12546
conv_191

Петровић П. Символични аспекти гносеологије космолошких догађаја. in Саборност. 2016;(10):17-39.
doi:10.5937/sabornost10-12546
conv_191 .

Петровић, Предраг, "Символични аспекти гносеологије космолошких догађаја" in Саборност, no. 10 (2016):17-39,
https://doi.org/10.5937/sabornost10-12546 .,
conv_191 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2016
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/160
AB  - Видљивим и невидљивим димензијама постојања небески свет пројављује недокучивост, али и чудесност тварног начина постојања, што човеку отвара другачију перцепцију многодимензионалности божанског чина стварања од оне површне, искључиво чулне, којом се човек радије користи. Иако запажана кретања у небеским димензијама символичног начина постојања сведоче о неким устаљеним покретима небеских светила, она истовремено пројављују и свој догађајни смисао. Старозаветна пројекција кретања небеских тела отвара управо такав, догађајни смисао небеског начина постојања који нема судбински, него слободарски карак- тер проистекао из видљивих пројава воље Бога Творца, Сведржитеља и Спаситеља света.
AB  - With its visible and invisible dimensions of existence, the heavenly world manifests impalpability, but also the creaturely mode of existence, which opens a perception of multidimensionality of the divine act of creation to a man, different from the superficial, purely sensual perception, which a man prefers to use. Although noticed movements in the heavenly dimensions of the symbolic mode of existence testify about certain habitual movements of the heavenly lights, they also manifest their sense of event. Old Testament projection of the celestial bodies opens precisely such a sense of event of the heavenly mode of existence which has no fatal, but libertarian features derived from the visible manifestation of the will of God the Creator, Almighty and Savior of the world.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Небески символи Старог Завета у божанском домостроју спасења
T1  - Celestial Symbols of the Old Testament in Divine Oikonomia of Salvation
EP  - 76
IS  - 10
SP  - 51
DO  - 10.5937/sabornost10-12594
UR  - conv_193
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2016",
abstract = "Видљивим и невидљивим димензијама постојања небески свет пројављује недокучивост, али и чудесност тварног начина постојања, што човеку отвара другачију перцепцију многодимензионалности божанског чина стварања од оне површне, искључиво чулне, којом се човек радије користи. Иако запажана кретања у небеским димензијама символичног начина постојања сведоче о неким устаљеним покретима небеских светила, она истовремено пројављују и свој догађајни смисао. Старозаветна пројекција кретања небеских тела отвара управо такав, догађајни смисао небеског начина постојања који нема судбински, него слободарски карак- тер проистекао из видљивих пројава воље Бога Творца, Сведржитеља и Спаситеља света., With its visible and invisible dimensions of existence, the heavenly world manifests impalpability, but also the creaturely mode of existence, which opens a perception of multidimensionality of the divine act of creation to a man, different from the superficial, purely sensual perception, which a man prefers to use. Although noticed movements in the heavenly dimensions of the symbolic mode of existence testify about certain habitual movements of the heavenly lights, they also manifest their sense of event. Old Testament projection of the celestial bodies opens precisely such a sense of event of the heavenly mode of existence which has no fatal, but libertarian features derived from the visible manifestation of the will of God the Creator, Almighty and Savior of the world.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Небески символи Старог Завета у божанском домостроју спасења, Celestial Symbols of the Old Testament in Divine Oikonomia of Salvation",
pages = "76-51",
number = "10",
doi = "10.5937/sabornost10-12594",
url = "conv_193"
}

Петровић, П.. (2016). Небески символи Старог Завета у божанском домостроју спасења. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(10), 51-76.
https://doi.org/10.5937/sabornost10-12594
conv_193

Петровић П. Небески символи Старог Завета у божанском домостроју спасења. in Саборност. 2016;(10):51-76.
doi:10.5937/sabornost10-12594
conv_193 .

Петровић, Предраг, "Небески символи Старог Завета у божанском домостроју спасења" in Саборност, no. 10 (2016):51-76,
https://doi.org/10.5937/sabornost10-12594 .,
conv_193 .

TY  - JOUR
AU  - Matić, Zlatko
AU  - Petrović, Predrag
PY  - 2014
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/122
AB  - In this study, we tried to present basic but representative outlines of the theology of tradition of the Roman Catholic theologians Yves Congar, who had immense impact on the Second Vatican Council, with his monographs and personal presence as an expert. This very issue of the relationship of the Holy Tradition and traditions is one of the most important research fields for the future cardinal. The formation of the theological oeuvre was caused by ecumenical and internal need of his Church for biblical, patristic and Council-related Catholic position on the issue. In these facts and in the imposed urgency we also find reasons of certain imprecision, vagueness and excessive highlighting of certain points of the triad comprising of the Scripture – Tradition – Church.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd
T2  - Philotheos
T1  - Holy Tradition in Theology of Yves Congar
EP  - 303
SP  - 287
VL  - 14
DO  - 10.5840/philotheos20141426
UR  - conv_5063
ER  - 

@article{
author = "Matić, Zlatko and Petrović, Predrag",
year = "2014",
abstract = "In this study, we tried to present basic but representative outlines of the theology of tradition of the Roman Catholic theologians Yves Congar, who had immense impact on the Second Vatican Council, with his monographs and personal presence as an expert. This very issue of the relationship of the Holy Tradition and traditions is one of the most important research fields for the future cardinal. The formation of the theological oeuvre was caused by ecumenical and internal need of his Church for biblical, patristic and Council-related Catholic position on the issue. In these facts and in the imposed urgency we also find reasons of certain imprecision, vagueness and excessive highlighting of certain points of the triad comprising of the Scripture – Tradition – Church.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd",
journal = "Philotheos",
title = "Holy Tradition in Theology of Yves Congar",
pages = "303-287",
volume = "14",
doi = "10.5840/philotheos20141426",
url = "conv_5063"
}

Matić, Z.,& Petrović, P.. (2014). Holy Tradition in Theology of Yves Congar. in Philotheos
Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd., 14, 287-303.
https://doi.org/10.5840/philotheos20141426
conv_5063

Matić Z, Petrović P. Holy Tradition in Theology of Yves Congar. in Philotheos. 2014;14:287-303.
doi:10.5840/philotheos20141426
conv_5063 .

Matić, Zlatko, Petrović, Predrag, "Holy Tradition in Theology of Yves Congar" in Philotheos, 14 (2014):287-303,
https://doi.org/10.5840/philotheos20141426 .,
conv_5063 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2013
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/121
AB  - Дионисије говори о 'осуштаствљеним тајнама' Господњег човекољубља, а свети Максим Исповедник у својој схолији овај израз тумачи као догађаје везане за Господње Оваплоћење као што су глад, труд, ход по води, улазак кроз затворена врата, васкрсавање мртвих и слично. Издвојен из ширег контекста Максимовог богословља, овакав Дионисијев став би могао бити схваћен искључиво кроз раздељена историјска дејства Господње богочовечанске личности. Аутор, зато, анализира питање: да ли се Дионисијеве речи 'осуштаствљене тајне' тичу и нашег богослужбено-символичног постојања, или је овде искључиво реч о тајнама богочовечанске личности које су се појединачно десиле пре две хиљаде година? Закључује да нам Максимова богословска појашњења, дата на другим местима његових Схолија, дају за право да стварност која се крије иза Дионисијевог израза - осуштаствљене тајне, идентификујемо са тајноводственим христолошким начинима јерархијског постојања Цркве.
AB  - Dionysius speaks of 'substantial secrets' of the Lord's benevolence, while Saint Maximus the Confessor, in his Scholia on substantial secrets, interprets as events related to the Lord's Incarnation such as hunger, hard work, walking on the water, entering through the shouted door, the resurrection of the dead, and the like. Separated from the broader context of St Maksimus' theology, the Dionisije's attitude could be understood only through the historically divided actions of the Lord's God-made-man personality. The author, therefore, analyzes the question whether the words of Dionysius substantial secret relate to our liturgically-symbolic existence, or does this explicitly come to the mysteries of the God-made-man personality that took place individually two thousand years ago? He concludes that the Maksimus' theological explanations, given elsewhere in his Sholia, entitle the right that reality, hidden behind the Dionisius' term 'substantial secrets', we identify it with mistagogically Christological ways of the hierarchical existance of the Church.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије
T1  - Liturgical Assumptions Dionysiu's Christology
EP  - 57
IS  - 7
SP  - 43
DO  - 10.5937/sabornost7-5085
UR  - conv_181
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2013",
abstract = "Дионисије говори о 'осуштаствљеним тајнама' Господњег човекољубља, а свети Максим Исповедник у својој схолији овај израз тумачи као догађаје везане за Господње Оваплоћење као што су глад, труд, ход по води, улазак кроз затворена врата, васкрсавање мртвих и слично. Издвојен из ширег контекста Максимовог богословља, овакав Дионисијев став би могао бити схваћен искључиво кроз раздељена историјска дејства Господње богочовечанске личности. Аутор, зато, анализира питање: да ли се Дионисијеве речи 'осуштаствљене тајне' тичу и нашег богослужбено-символичног постојања, или је овде искључиво реч о тајнама богочовечанске личности које су се појединачно десиле пре две хиљаде година? Закључује да нам Максимова богословска појашњења, дата на другим местима његових Схолија, дају за право да стварност која се крије иза Дионисијевог израза - осуштаствљене тајне, идентификујемо са тајноводственим христолошким начинима јерархијског постојања Цркве., Dionysius speaks of 'substantial secrets' of the Lord's benevolence, while Saint Maximus the Confessor, in his Scholia on substantial secrets, interprets as events related to the Lord's Incarnation such as hunger, hard work, walking on the water, entering through the shouted door, the resurrection of the dead, and the like. Separated from the broader context of St Maksimus' theology, the Dionisije's attitude could be understood only through the historically divided actions of the Lord's God-made-man personality. The author, therefore, analyzes the question whether the words of Dionysius substantial secret relate to our liturgically-symbolic existence, or does this explicitly come to the mysteries of the God-made-man personality that took place individually two thousand years ago? He concludes that the Maksimus' theological explanations, given elsewhere in his Sholia, entitle the right that reality, hidden behind the Dionisius' term 'substantial secrets', we identify it with mistagogically Christological ways of the hierarchical existance of the Church.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије, Liturgical Assumptions Dionysiu's Christology",
pages = "57-43",
number = "7",
doi = "10.5937/sabornost7-5085",
url = "conv_181"
}

Петровић, П.. (2013). Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(7), 43-57.
https://doi.org/10.5937/sabornost7-5085
conv_181

Петровић П. Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије. in Саборност. 2013;(7):43-57.
doi:10.5937/sabornost7-5085
conv_181 .

Петровић, Предраг, "Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије" in Саборност, no. 7 (2013):43-57,
https://doi.org/10.5937/sabornost7-5085 .,
conv_181 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2013
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/97
AB  - Циљ рада је да представи употребу и смисао израза епоц почевши од Дионисија Ареопагита, као утемељивача овог израза, и Максима Исповедниак па све до савремене употребе појма ерос који се поистовећује са телесним страстима.
AB  - The goal of this paper is to represent the use and the meaning of the term eros, starting from Dionysius the Areopagite, as the founder of the term, and Maximus the Confessor, to the contemporary use of the term eros which is understood as the bodily passions.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Богоименовање ероса у Corpus Dionysiacum и свештени смисао богоименовања
T1  - The Divine Naming of Eros in Corpus Dionysiacum and the Sacramental Meaning of the Divine Naming
EP  - 181
IS  - 2
SP  - 172
VL  - 72
UR  - conv_74
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_97
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2013",
abstract = "Циљ рада је да представи употребу и смисао израза епоц почевши од Дионисија Ареопагита, као утемељивача овог израза, и Максима Исповедниак па све до савремене употребе појма ерос који се поистовећује са телесним страстима., The goal of this paper is to represent the use and the meaning of the term eros, starting from Dionysius the Areopagite, as the founder of the term, and Maximus the Confessor, to the contemporary use of the term eros which is understood as the bodily passions.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Богоименовање ероса у Corpus Dionysiacum и свештени смисао богоименовања, The Divine Naming of Eros in Corpus Dionysiacum and the Sacramental Meaning of the Divine Naming",
pages = "181-172",
number = "2",
volume = "72",
url = "conv_74, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_97"
}

Петровић, П.. (2013). Богоименовање ероса у Corpus Dionysiacum и свештени смисао богоименовања. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 72(2), 172-181.
conv_74

Петровић П. Богоименовање ероса у Corpus Dionysiacum и свештени смисао богоименовања. in Богословље. 2013;72(2):172-181.
conv_74 .

Петровић, Предраг, "Богоименовање ероса у Corpus Dionysiacum и свештени смисао богоименовања" in Богословље, 72, no. 2 (2013):172-181,
conv_74 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Предраг
PY  - 2012
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/81
AB  - Време и простор јесу онтолошке одреднице сваког створеног постојања. Ништа од творевине није слободно од ових најосновнијих одредница бића. Основни, 'природни' приступ времену и простору није просто приступ спекулативним димензијама ума који се 'објективно' приближавају овим категоријама. Линеарни приступ времену у форми јуче-данас-сутра обавезује сваки могући суд о бићу или ствари. Аристотелове поставке о улози и значењима времена и простора могу бити примењиве на опажања свакодневног живота, али никада не могу бити објективизиране суштине као засебна мерила постојања. Моменат прецизног утврђивања места и времена унутар којих све постоји, упућује на одлучно разликовање ових категорија у хришћанској мисли и оне у јелинизму.
AB  - Time and space are ontological determinants of every created existence. All created reality is not free of these basic determinants of beings. The fundamental, ‘’natural’’ approach to time and space, is not only an approach to speculative dimensions of the mind, which objectively become closer to these categories, in one way or another; the linear approach to time (in form) yesterday, today, tomorrow, obligates every possible judgment of the being or thing. Aristotle's assumptions of the role and meaning of time and space can be used to gnoseological problems seen in daily life, but they can never be an absolute measure of life, apropos absolute limit of endless vision of the eternal life established by God as a way of salvation from death. The moment of precise determining place and time, among all exist, indicates strongly differentiating of these categories in the Christian thought from Hellenistic thought. While Hellenism teaches of the objective existence of these categories, the Christian thought has in mind that space and time are actualized in a concrete communion. Every community, even variants of community 'of this world', indicate that determinants of space and time act as constitutive events of the communion but not objective categories.
PB  - Центар за црквене студије, Ниш
T2  - Црквене студије
T1  - Природно сагледавање времена и основна проблематика времена у хришћанској мисли
T1  - The Natural Theory of Time and the Basic Problem of Time in the Christian Thought
EP  - 104
IS  - 9
SP  - 79
VL  - 9
UR  - conv_283
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_81
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Предраг",
year = "2012",
abstract = "Време и простор јесу онтолошке одреднице сваког створеног постојања. Ништа од творевине није слободно од ових најосновнијих одредница бића. Основни, 'природни' приступ времену и простору није просто приступ спекулативним димензијама ума који се 'објективно' приближавају овим категоријама. Линеарни приступ времену у форми јуче-данас-сутра обавезује сваки могући суд о бићу или ствари. Аристотелове поставке о улози и значењима времена и простора могу бити примењиве на опажања свакодневног живота, али никада не могу бити објективизиране суштине као засебна мерила постојања. Моменат прецизног утврђивања места и времена унутар којих све постоји, упућује на одлучно разликовање ових категорија у хришћанској мисли и оне у јелинизму., Time and space are ontological determinants of every created existence. All created reality is not free of these basic determinants of beings. The fundamental, ‘’natural’’ approach to time and space, is not only an approach to speculative dimensions of the mind, which objectively become closer to these categories, in one way or another; the linear approach to time (in form) yesterday, today, tomorrow, obligates every possible judgment of the being or thing. Aristotle's assumptions of the role and meaning of time and space can be used to gnoseological problems seen in daily life, but they can never be an absolute measure of life, apropos absolute limit of endless vision of the eternal life established by God as a way of salvation from death. The moment of precise determining place and time, among all exist, indicates strongly differentiating of these categories in the Christian thought from Hellenistic thought. While Hellenism teaches of the objective existence of these categories, the Christian thought has in mind that space and time are actualized in a concrete communion. Every community, even variants of community 'of this world', indicate that determinants of space and time act as constitutive events of the communion but not objective categories.",
publisher = "Центар за црквене студије, Ниш",
journal = "Црквене студије",
title = "Природно сагледавање времена и основна проблематика времена у хришћанској мисли, The Natural Theory of Time and the Basic Problem of Time in the Christian Thought",
pages = "104-79",
number = "9",
volume = "9",
url = "conv_283, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_81"
}

Петровић, П.. (2012). Природно сагледавање времена и основна проблематика времена у хришћанској мисли. in Црквене студије
Центар за црквене студије, Ниш., 9(9), 79-104.
conv_283

Петровић П. Природно сагледавање времена и основна проблематика времена у хришћанској мисли. in Црквене студије. 2012;9(9):79-104.
conv_283 .

Петровић, Предраг, "Природно сагледавање времена и основна проблематика времена у хришћанској мисли" in Црквене студије, 9, no. 9 (2012):79-104,
conv_283 .