TY  - JOUR
AU  - Кубат, Родољуб
PY  - 2022
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/279
AB  - Ова студија показује да су античке рецензије библијских текстова биле, пре свега, мотивисане теолошким разлозима. Методолошки гледано, приказ рецензија урађен је хронолошки, са намером да се стекне боља слика дијахроније текста. На почетку се обрађује претхришћанска καίγε˗рецензија, занимљива из разлога што није на стала у озрачју теолошких спорова између хришћанства и јудаизма. У наставку су предочене основне одлике јеврејских рецензија, које су наста ле као реакција на текст Септуагинте. Јеврејске рецензије су корекција грчког текста на основу тадашњег јеврејског, а често пред стављају превођење изнова, посебно делова и стихова који су има ли специфичну богословску тежину. Хришћанске рецензије су има ле за циљ исправке текста Септуагинте, који се услед преписивања временом кварио. Посебно место заузима Оригенова Хексапла. На примеру Хексапле најбоље се могу видети амбиције тадашњих при ређивача текста. Основни мотив таквих рецензија није било научна реконструкција првобитног текста, него опредељење за неку од текстуалних верзија која се више уклапала у теолошка уверења приређивача.
AB  - The paper shows that antique recensions of biblical text were first and foremost the ologically motivated. The contemporary scholarly logic and textual criticism diverge from the original ambition of the editor (translator) of the Biblical text. When it comes to the method used, the recension’s overviews are given chronologically in order to create a better sense of the diachronical dimension of the text. At the same time cor rections and im provements of biblical texts were taken into consideration. The Prechristian recension, so called καίγε–recension is shown at the begin ning. It is interesting because it emerged in the climate of the dispute between Christianity and Judaism. Following this recension are shown the basic features of Jewish recensions (Aquila, Symmachus, Theodotion). They emerged as reactions to the text of the Sep tuagint. Jewish recensions are cor rections of the Greek text on the ba sis of contemporary Jewish text. They of ten re present a new translation, especi ally when it comes to the theologically impor tant passages and verses. Christian recensions (the Hexapla, Hesychius, Lucian) had the aim of improving the text of the Septuagint which gradually changed due to copying and tran scribing. Origen’s He xapla is of the great importance for understanding the aim of the contemporary editors. The key motive for such an endeavour was not the critical scholarly reconstruction of the text, but the selection of some of the textual version which were more fitting with the theological scope of the editor.
PB  - Матица српска, Нови Сад
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Рецензије Септуагинте
T1  - Recensions of the Septuagint
EP  - 85
IS  - 1
SP  - 69
VL  - 70
DO  - 10.18485/ms_zmskij.2022.70.1.4
UR  - conv_5087
ER  - 

@article{
author = "Кубат, Родољуб",
year = "2022",
abstract = "Ова студија показује да су античке рецензије библијских текстова биле, пре свега, мотивисане теолошким разлозима. Методолошки гледано, приказ рецензија урађен је хронолошки, са намером да се стекне боља слика дијахроније текста. На почетку се обрађује претхришћанска καίγε˗рецензија, занимљива из разлога што није на стала у озрачју теолошких спорова између хришћанства и јудаизма. У наставку су предочене основне одлике јеврејских рецензија, које су наста ле као реакција на текст Септуагинте. Јеврејске рецензије су корекција грчког текста на основу тадашњег јеврејског, а често пред стављају превођење изнова, посебно делова и стихова који су има ли специфичну богословску тежину. Хришћанске рецензије су има ле за циљ исправке текста Септуагинте, који се услед преписивања временом кварио. Посебно место заузима Оригенова Хексапла. На примеру Хексапле најбоље се могу видети амбиције тадашњих при ређивача текста. Основни мотив таквих рецензија није било научна реконструкција првобитног текста, него опредељење за неку од текстуалних верзија која се више уклапала у теолошка уверења приређивача., The paper shows that antique recensions of biblical text were first and foremost the ologically motivated. The contemporary scholarly logic and textual criticism diverge from the original ambition of the editor (translator) of the Biblical text. When it comes to the method used, the recension’s overviews are given chronologically in order to create a better sense of the diachronical dimension of the text. At the same time cor rections and im provements of biblical texts were taken into consideration. The Prechristian recension, so called καίγε–recension is shown at the begin ning. It is interesting because it emerged in the climate of the dispute between Christianity and Judaism. Following this recension are shown the basic features of Jewish recensions (Aquila, Symmachus, Theodotion). They emerged as reactions to the text of the Sep tuagint. Jewish recensions are cor rections of the Greek text on the ba sis of contemporary Jewish text. They of ten re present a new translation, especi ally when it comes to the theologically impor tant passages and verses. Christian recensions (the Hexapla, Hesychius, Lucian) had the aim of improving the text of the Septuagint which gradually changed due to copying and tran scribing. Origen’s He xapla is of the great importance for understanding the aim of the contemporary editors. The key motive for such an endeavour was not the critical scholarly reconstruction of the text, but the selection of some of the textual version which were more fitting with the theological scope of the editor.",
publisher = "Матица српска, Нови Сад",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Рецензије Септуагинте, Recensions of the Septuagint",
pages = "85-69",
number = "1",
volume = "70",
doi = "10.18485/ms_zmskij.2022.70.1.4",
url = "conv_5087"
}

Кубат, Р.. (2022). Рецензије Септуагинте. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Матица српска, Нови Сад., 70(1), 69-85.
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2022.70.1.4
conv_5087

Кубат Р. Рецензије Септуагинте. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2022;70(1):69-85.
doi:10.18485/ms_zmskij.2022.70.1.4
conv_5087 .

Кубат, Родољуб, "Рецензије Септуагинте" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 70, no. 1 (2022):69-85,
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2022.70.1.4 .,
conv_5087 .

TY  - JOUR
AU  - Кубат, Родољуб
PY  - 2021
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/262
AB  - У раду су представљене и кр итички процењене научне теорије које се баве питањем настанка Септуагинте. Две основне теорије које се тичу начина настанка превода јесу теорија пра-текста и теорија таргума. Теорија пра-текста и данас представља основу текстолошке методологије. Остале теорије се више тичу разлога настанка превода. Две најзаступљеније су теорија богослужбеног порекла и теорија кодификације. Прва од ове две је знатно раширенија и има своје различите варијације. Треће питање које је у фокусу проблема настанка Септуагинте тиче се порекла превода. Историјски извори и највећи број научника сматрају да је превод у основи настао у Александрији. Једна од теорија која се супротставља овом мишљењу јесте теорија јудејског порекла. Постоји још обиље издвојених схватања која се крећу у поменутим координатама. На крају се указује на два принципа која су и даље присутна у истраживању. Први, унутрашња критика, заснована на анализи самог превода, и други, истраживање спољашњих извора, а оба могу пру- жити још неку важну информацију.
AB  - In this paper the author presents and critically assesses scholarly theories tackling the issue of the Septuagint's origin. The most prominent theories shape the course of research into the Septuagint's origin. The basic questions which these theories aspire to answer are: the wayof emergence of the translation, the reason for, and the origin of the translation, and the place of its origin. There are two basic theories dealing with the way of emergence of the translation: these are the Urtext theory and the Targum theory. The first one still represents the basis of textual criticism methodology. Other theories predominantly tackle the question of what led to the translation in the first place. Two most dominant theories in this respect are the theory of liturgical use and the theory of codification. The former is more widely spread and has its different variations. The third question focuses on the location of the translation. Historical sources and the majority of scholars claim that the translation originated in Alexandria. One of the opposing theories claims the Judaean origin of the Septuagint. There is a significant number of opinions which fit somewhere in between the two. At the very end of the paper two research principles (criteria) have been more thoroughly investigated and presented. The first - internal criticism is based on the analysis of the translation itself, while the second deals with the research of external sources which can shed additional light on the topic.
PB  - Универзитет у Београду - Филозофски факултет - Одељење за етнологију и антропологију, Београд
T2  - Етноантрополоски проблеми - Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Теорије о настанку Септуагинте
T1  - Theories of The Origin of The Septuagint
EP  - 281
IS  - 1
SP  - 271
VL  - 16
DO  - 10.21301/eap.v16i1.11
UR  - conv_323
ER  - 

@article{
author = "Кубат, Родољуб",
year = "2021",
abstract = "У раду су представљене и кр итички процењене научне теорије које се баве питањем настанка Септуагинте. Две основне теорије које се тичу начина настанка превода јесу теорија пра-текста и теорија таргума. Теорија пра-текста и данас представља основу текстолошке методологије. Остале теорије се више тичу разлога настанка превода. Две најзаступљеније су теорија богослужбеног порекла и теорија кодификације. Прва од ове две је знатно раширенија и има своје различите варијације. Треће питање које је у фокусу проблема настанка Септуагинте тиче се порекла превода. Историјски извори и највећи број научника сматрају да је превод у основи настао у Александрији. Једна од теорија која се супротставља овом мишљењу јесте теорија јудејског порекла. Постоји још обиље издвојених схватања која се крећу у поменутим координатама. На крају се указује на два принципа која су и даље присутна у истраживању. Први, унутрашња критика, заснована на анализи самог превода, и други, истраживање спољашњих извора, а оба могу пру- жити још неку важну информацију., In this paper the author presents and critically assesses scholarly theories tackling the issue of the Septuagint's origin. The most prominent theories shape the course of research into the Septuagint's origin. The basic questions which these theories aspire to answer are: the wayof emergence of the translation, the reason for, and the origin of the translation, and the place of its origin. There are two basic theories dealing with the way of emergence of the translation: these are the Urtext theory and the Targum theory. The first one still represents the basis of textual criticism methodology. Other theories predominantly tackle the question of what led to the translation in the first place. Two most dominant theories in this respect are the theory of liturgical use and the theory of codification. The former is more widely spread and has its different variations. The third question focuses on the location of the translation. Historical sources and the majority of scholars claim that the translation originated in Alexandria. One of the opposing theories claims the Judaean origin of the Septuagint. There is a significant number of opinions which fit somewhere in between the two. At the very end of the paper two research principles (criteria) have been more thoroughly investigated and presented. The first - internal criticism is based on the analysis of the translation itself, while the second deals with the research of external sources which can shed additional light on the topic.",
publisher = "Универзитет у Београду - Филозофски факултет - Одељење за етнологију и антропологију, Београд",
journal = "Етноантрополоски проблеми - Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Теорије о настанку Септуагинте, Theories of The Origin of The Septuagint",
pages = "281-271",
number = "1",
volume = "16",
doi = "10.21301/eap.v16i1.11",
url = "conv_323"
}

Кубат, Р.. (2021). Теорије о настанку Септуагинте. in Етноантрополоски проблеми - Issues in Ethnology and Anthropology
Универзитет у Београду - Филозофски факултет - Одељење за етнологију и антропологију, Београд., 16(1), 271-281.
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.11
conv_323

Кубат Р. Теорије о настанку Септуагинте. in Етноантрополоски проблеми - Issues in Ethnology and Anthropology. 2021;16(1):271-281.
doi:10.21301/eap.v16i1.11
conv_323 .

Кубат, Родољуб, "Теорије о настанку Септуагинте" in Етноантрополоски проблеми - Issues in Ethnology and Anthropology, 16, no. 1 (2021):271-281,
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.11 .,
conv_323 .

TY  - JOUR
AU  - Кубат, Родољуб
PY  - 2021
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/252
AB  - Циљ овог рада је да покаже на који начин је реципирана Септуагинта у раној Цркви. Посебно је наглашена богословска аргументација, којом се доказивала богонадахнутост превода Седамдесеторице – што се посебно види код Јустина Мученика и Иринеја Лионског. У раду су обрађене два текстолошка спора вођена по питању аутентичности септуагинтиног текста, као легитимног наследника изворног јеврејског консонантског текста. Поготово су текстолошка одступања била повод за таква сучељавања. Прва расправа води се на релацији Јулије Африкански и Ориген, где Ориген појашњава текстолошке проблеме појединих старозаветних књига. У другом спору учествовали су Јероним и Августин. Јероним је више тежио јеврејској истини (Hebraica Veritas), док је Августин више полагао на превод Седамдесеторице. Та сучељавања јасно одсликавају статус Септуагинте у раној Цркви.
PB  - Матица српска, Нови Сад
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Рецепција Септуагинте у раној цркви
T1  - Reception of the Septuagint in the Early Church
EP  - 345
IS  - 179
SP  - 335
VL  - 72
DO  - 10.2298/ZMSDN2179335K
UR  - conv_5069
ER  - 

@article{
author = "Кубат, Родољуб",
year = "2021",
abstract = "Циљ овог рада је да покаже на који начин је реципирана Септуагинта у раној Цркви. Посебно је наглашена богословска аргументација, којом се доказивала богонадахнутост превода Седамдесеторице – што се посебно види код Јустина Мученика и Иринеја Лионског. У раду су обрађене два текстолошка спора вођена по питању аутентичности септуагинтиног текста, као легитимног наследника изворног јеврејског консонантског текста. Поготово су текстолошка одступања била повод за таква сучељавања. Прва расправа води се на релацији Јулије Африкански и Ориген, где Ориген појашњава текстолошке проблеме појединих старозаветних књига. У другом спору учествовали су Јероним и Августин. Јероним је више тежио јеврејској истини (Hebraica Veritas), док је Августин више полагао на превод Седамдесеторице. Та сучељавања јасно одсликавају статус Септуагинте у раној Цркви.",
publisher = "Матица српска, Нови Сад",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Рецепција Септуагинте у раној цркви, Reception of the Septuagint in the Early Church",
pages = "345-335",
number = "179",
volume = "72",
doi = "10.2298/ZMSDN2179335K",
url = "conv_5069"
}

Кубат, Р.. (2021). Рецепција Септуагинте у раној цркви. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Матица српска, Нови Сад., 72(179), 335-345.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2179335K
conv_5069

Кубат Р. Рецепција Септуагинте у раној цркви. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2021;72(179):335-345.
doi:10.2298/ZMSDN2179335K
conv_5069 .

Кубат, Родољуб, "Рецепција Септуагинте у раној цркви" in Зборник Матице српске за друштвене науке, 72, no. 179 (2021):335-345,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2179335K .,
conv_5069 .

TY  - JOUR
AU  - Kubat, Rodoljub
PY  - 2020
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/248
AB  - The first commentary on the Book of Jonah, which was preserved in its entirety, was compiled by Theodore of Mopsuestia (350–428). As a typical representative of the Antiochene tradition, Theodore insisted on the historical sense of the text. Reconstruction of a wider frame narrative is one of the key moments of Theodore’s Commentary. Reconstruction of context on the basis of the text is a further characteristics of Theodore’s exegesis. Almost in Kantian spirit, Theodore rationally limits the possibility of human cognition. He touches the limit human reason can reach with his exegesis. The analysis of the text ends where the power of reasoning ceases, but this opens a new perspective. That is the existential space for the faith.
PB  - Centro Editoriale Dehoniano
T2  - Annali di Storia dell'Esegesi
T1  - Reception of the Book of Jonah in the Exegesis of Theodore of Mopsuestia
EP  - 88
IS  - 1
SP  - 73
VL  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_248
UR  - conv_340
ER  - 

@article{
author = "Kubat, Rodoljub",
year = "2020",
abstract = "The first commentary on the Book of Jonah, which was preserved in its entirety, was compiled by Theodore of Mopsuestia (350–428). As a typical representative of the Antiochene tradition, Theodore insisted on the historical sense of the text. Reconstruction of a wider frame narrative is one of the key moments of Theodore’s Commentary. Reconstruction of context on the basis of the text is a further characteristics of Theodore’s exegesis. Almost in Kantian spirit, Theodore rationally limits the possibility of human cognition. He touches the limit human reason can reach with his exegesis. The analysis of the text ends where the power of reasoning ceases, but this opens a new perspective. That is the existential space for the faith.",
publisher = "Centro Editoriale Dehoniano",
journal = "Annali di Storia dell'Esegesi",
title = "Reception of the Book of Jonah in the Exegesis of Theodore of Mopsuestia",
pages = "88-73",
number = "1",
volume = "37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_248, conv_340"
}

Kubat, R.. (2020). Reception of the Book of Jonah in the Exegesis of Theodore of Mopsuestia. in Annali di Storia dell'Esegesi
Centro Editoriale Dehoniano., 37(1), 73-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_248

Kubat R. Reception of the Book of Jonah in the Exegesis of Theodore of Mopsuestia. in Annali di Storia dell'Esegesi. 2020;37(1):73-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_248 .

Kubat, Rodoljub, "Reception of the Book of Jonah in the Exegesis of Theodore of Mopsuestia" in Annali di Storia dell'Esegesi, 37, no. 1 (2020):73-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_248 .

TY  - JOUR
AU  - Кубат, Родољуб
PY  - 2018
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/182
AB  - Циљ овог текста је да укаже на напетост која постоји између дословног и алегоријског тумачења текста. Као пример такве напетости узет је период 4. века, када је дошло до извесног сукоба у погледу употребе егзегетске методе коју су користили хришћански и пагански тумачи. У раду је расветљен егзегетски спор који се водио на линији алегореза – дословни смисао текста. Посебна пажња посвећена је идејном сукобу између Јулијана Апостата и Салустија, с једне, и Василија Великог, Диодора Таршанина и Теодора Мопсуестијског, с друге стране. Нарочито је важно указивање на Јулијаново инсистирање да се и библијски текст мора тумачити алегоријски, као и идејни разлози због којих су неки хришћански тумачи одбацивали алегоријско тумачење Писма. У раду се имплицитно улази у сложено питање феномена демитологизације и њених теолошких импликација, које се могу видети у тим сучељавањима.
AB  - Allegoresis as an exegetical method originated within Hellenistic schools of philosophy, and it expressed the Hellenistic thought to a great extent. First interpreters of the Bible who started using allegorical interpretation were the Hellenized Jews - Aristobulos and Philo of Alexandria. Later Christian interpreters followed in their footsteps, especially the representatives of the Alexadrian School, of whom the most notable is Origen. Biblical interpreters were faced with the problem of relation between the literal and the allegorical interpretation from the very beginning. The source of that problem was the Christian understanding of history, namely, the belief that God has really revealed Himself in history. Denial of text’s historical meaning deprived the formative events of faith of any meaning. On the other side, the sole view of the history as series of events from the past which have no deeper meaning led exegesis to sterile literalism. Tensions between the literal interpretation and the allegoresis escalated particularly in the 4th century when Emperor Julian the Apostate tried to revive Hellenistic paganism. In order to revive old myths, he made use of allegoresis. In polemic writings against the Christians he also emphasized that the Bible has to be understood allegorically. Prominent Christian theologians then arose against allegorical interpretation, seeing in it as a serious threat for the correct understanding of the Scripture. In that exegetical battle, the most notable were: Basilius the Great, Diodoros of Tarsus and Theodore of Mopsuestia. In this paper we will take a look at that exact moment in history.
PB  - Матица српска, Нови Сад
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Дословно тумачење насупрот алегоријског: историја против мита
T1  - Literal in Contrast to Allegorical Interpretation: History Versus Myth
EP  - 220
IS  - 166
SP  - 207
DO  - 10.2298/zmsdn1866207k
UR  - conv_5097
ER  - 

@article{
author = "Кубат, Родољуб",
year = "2018",
abstract = "Циљ овог текста је да укаже на напетост која постоји између дословног и алегоријског тумачења текста. Као пример такве напетости узет је период 4. века, када је дошло до извесног сукоба у погледу употребе егзегетске методе коју су користили хришћански и пагански тумачи. У раду је расветљен егзегетски спор који се водио на линији алегореза – дословни смисао текста. Посебна пажња посвећена је идејном сукобу између Јулијана Апостата и Салустија, с једне, и Василија Великог, Диодора Таршанина и Теодора Мопсуестијског, с друге стране. Нарочито је важно указивање на Јулијаново инсистирање да се и библијски текст мора тумачити алегоријски, као и идејни разлози због којих су неки хришћански тумачи одбацивали алегоријско тумачење Писма. У раду се имплицитно улази у сложено питање феномена демитологизације и њених теолошких импликација, које се могу видети у тим сучељавањима., Allegoresis as an exegetical method originated within Hellenistic schools of philosophy, and it expressed the Hellenistic thought to a great extent. First interpreters of the Bible who started using allegorical interpretation were the Hellenized Jews - Aristobulos and Philo of Alexandria. Later Christian interpreters followed in their footsteps, especially the representatives of the Alexadrian School, of whom the most notable is Origen. Biblical interpreters were faced with the problem of relation between the literal and the allegorical interpretation from the very beginning. The source of that problem was the Christian understanding of history, namely, the belief that God has really revealed Himself in history. Denial of text’s historical meaning deprived the formative events of faith of any meaning. On the other side, the sole view of the history as series of events from the past which have no deeper meaning led exegesis to sterile literalism. Tensions between the literal interpretation and the allegoresis escalated particularly in the 4th century when Emperor Julian the Apostate tried to revive Hellenistic paganism. In order to revive old myths, he made use of allegoresis. In polemic writings against the Christians he also emphasized that the Bible has to be understood allegorically. Prominent Christian theologians then arose against allegorical interpretation, seeing in it as a serious threat for the correct understanding of the Scripture. In that exegetical battle, the most notable were: Basilius the Great, Diodoros of Tarsus and Theodore of Mopsuestia. In this paper we will take a look at that exact moment in history.",
publisher = "Матица српска, Нови Сад",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Дословно тумачење насупрот алегоријског: историја против мита, Literal in Contrast to Allegorical Interpretation: History Versus Myth",
pages = "220-207",
number = "166",
doi = "10.2298/zmsdn1866207k",
url = "conv_5097"
}

Кубат, Р.. (2018). Дословно тумачење насупрот алегоријског: историја против мита. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Матица српска, Нови Сад.(166), 207-220.
https://doi.org/10.2298/zmsdn1866207k
conv_5097

Кубат Р. Дословно тумачење насупрот алегоријског: историја против мита. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2018;(166):207-220.
doi:10.2298/zmsdn1866207k
conv_5097 .

Кубат, Родољуб, "Дословно тумачење насупрот алегоријског: историја против мита" in Зборник Матице српске за друштвене науке, no. 166 (2018):207-220,
https://doi.org/10.2298/zmsdn1866207k .,
conv_5097 .

TY  - JOUR
AU  - Kubat, Rodoljub
PY  - 2015
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/155
AB  - Old Testament history, as well as the development of the theological ideas within it, is often viewed upon from a narrower theological-exegetical perspective which often overlooks a deep connection between the religious and the social aspects. Although the Old Testament represents a wide range of theological ideas which were eventually modified, there are internal, deep structures that could be named “the truth of faith”, which framed and ideologically directed theological contemplation of the Biblical writers. One of the basic postulates of Yahweism was that faith in God includes an adequate attitude towards another man. The religious aspect is inseparable from the social one. A man’s internal religious belief by nature is reflected on the social level. In this regard, it is important to recognize the link between the religious and social elements of the Biblical theologians, especially the prophets, in relation to the world in which they lived. This reveals a great, one could say essential, difference between the then-valid religious and social principles and the prophetic theological insight.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Philotheos
T1  - The Theology of the "Free Slaves"
EP  - 69
SP  - 60
VL  - 15
DO  - 10.5840/philotheos2015158
UR  - conv_5029
ER  - 

@article{
author = "Kubat, Rodoljub",
year = "2015",
abstract = "Old Testament history, as well as the development of the theological ideas within it, is often viewed upon from a narrower theological-exegetical perspective which often overlooks a deep connection between the religious and the social aspects. Although the Old Testament represents a wide range of theological ideas which were eventually modified, there are internal, deep structures that could be named “the truth of faith”, which framed and ideologically directed theological contemplation of the Biblical writers. One of the basic postulates of Yahweism was that faith in God includes an adequate attitude towards another man. The religious aspect is inseparable from the social one. A man’s internal religious belief by nature is reflected on the social level. In this regard, it is important to recognize the link between the religious and social elements of the Biblical theologians, especially the prophets, in relation to the world in which they lived. This reveals a great, one could say essential, difference between the then-valid religious and social principles and the prophetic theological insight.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Philotheos",
title = "The Theology of the "Free Slaves"",
pages = "69-60",
volume = "15",
doi = "10.5840/philotheos2015158",
url = "conv_5029"
}

Kubat, R.. (2015). The Theology of the "Free Slaves". in Philotheos
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 15, 60-69.
https://doi.org/10.5840/philotheos2015158
conv_5029

Kubat R. The Theology of the "Free Slaves". in Philotheos. 2015;15:60-69.
doi:10.5840/philotheos2015158
conv_5029 .

Kubat, Rodoljub, "The Theology of the "Free Slaves"" in Philotheos, 15 (2015):60-69,
https://doi.org/10.5840/philotheos2015158 .,
conv_5029 .

TY  - JOUR
AU  - Kubat, Rodoljub
PY  - 2014
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/129
AB  - In diesem Aufsatz werden die exegetische Methoden analysiert, die Theodor von Mopsuestia in seiner Auslegung des Buches Jona benutzt hat. Im ersten Teil wird über seiner theologisch-hermeneutische Grundlagen geschrieben, während im zweiten Teil seine Exegese an konkreten Beispielen dargestellt wird. Dabei wird der gramatisch-hystorischer Sinn der Texten betont, welchen Theodor bevorzugt hat. Das wird besonders in seiner Exegese des Jonas Aufenthalt im Fischbauch und Jonas Befreiung dargestellt. In diesem Aufsatz wird die Theodors Methode der Theoria (θεωρίᾳ) dargestellt und danach das hermeneutische Prinzip „κατὰ παρέκβασιν“, sowie seine reduzierte Anwendung der gewöhnlichen Typologie. Aus der hermeneutischen Perspektive betrachtet, es ist besonders sein Verständnis der Heiligen Schrift als „abgekürzte Rede“ interessant, woraus das im Text erwähnte Geschehen rekonstruiert werden kann.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Philotheos
T1  - Der Jona-Kommentar des Theodor von Mopsuestia
EP  - 130
SP  - 117
VL  - 14
DO  - 10.5840/philotheos20141410
UR  - conv_505
ER  - 

@article{
author = "Kubat, Rodoljub",
year = "2014",
abstract = "In diesem Aufsatz werden die exegetische Methoden analysiert, die Theodor von Mopsuestia in seiner Auslegung des Buches Jona benutzt hat. Im ersten Teil wird über seiner theologisch-hermeneutische Grundlagen geschrieben, während im zweiten Teil seine Exegese an konkreten Beispielen dargestellt wird. Dabei wird der gramatisch-hystorischer Sinn der Texten betont, welchen Theodor bevorzugt hat. Das wird besonders in seiner Exegese des Jonas Aufenthalt im Fischbauch und Jonas Befreiung dargestellt. In diesem Aufsatz wird die Theodors Methode der Theoria (θεωρίᾳ) dargestellt und danach das hermeneutische Prinzip „κατὰ παρέκβασιν“, sowie seine reduzierte Anwendung der gewöhnlichen Typologie. Aus der hermeneutischen Perspektive betrachtet, es ist besonders sein Verständnis der Heiligen Schrift als „abgekürzte Rede“ interessant, woraus das im Text erwähnte Geschehen rekonstruiert werden kann.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Philotheos",
title = "Der Jona-Kommentar des Theodor von Mopsuestia",
pages = "130-117",
volume = "14",
doi = "10.5840/philotheos20141410",
url = "conv_505"
}

Kubat, R.. (2014). Der Jona-Kommentar des Theodor von Mopsuestia. in Philotheos
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 14, 117-130.
https://doi.org/10.5840/philotheos20141410
conv_505

Kubat R. Der Jona-Kommentar des Theodor von Mopsuestia. in Philotheos. 2014;14:117-130.
doi:10.5840/philotheos20141410
conv_505 .

Kubat, Rodoljub, "Der Jona-Kommentar des Theodor von Mopsuestia" in Philotheos, 14 (2014):117-130,
https://doi.org/10.5840/philotheos20141410 .,
conv_505 .

TY  - JOUR
AU  - Kubat, Rodoljub
PY  - 2010
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/42
PB  - Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd
T2  - Philotheos
T1  - Zwei Aspekte (Biblischer) Theologie
EP  - 67
SP  - 43
VL  - 10
DO  - 10.5840/philotheos2010105
UR  - conv_501
ER  - 

@article{
author = "Kubat, Rodoljub",
year = "2010",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd",
journal = "Philotheos",
title = "Zwei Aspekte (Biblischer) Theologie",
pages = "67-43",
volume = "10",
doi = "10.5840/philotheos2010105",
url = "conv_501"
}

Kubat, R.. (2010). Zwei Aspekte (Biblischer) Theologie. in Philotheos
Univerzitet u Beogradu - Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd., 10, 43-67.
https://doi.org/10.5840/philotheos2010105
conv_501

Kubat R. Zwei Aspekte (Biblischer) Theologie. in Philotheos. 2010;10:43-67.
doi:10.5840/philotheos2010105
conv_501 .

Kubat, Rodoljub, "Zwei Aspekte (Biblischer) Theologie" in Philotheos, 10 (2010):43-67,
https://doi.org/10.5840/philotheos2010105 .,
conv_501 .

TY  - JOUR
AU  - Кубат, Родољуб
PY  - 2010
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/51
AB  - Основни циљ ове студије јесте да дефинише академску теологију у контексту живота Цркве. Пре свега, поставља се питање функционалности такве теологије. У раду је приказан сажет историјат академске теологије и њене функције - као и функције теологије уопште - на историјском путу Цркве. Академска усмереност ка критичком истраживању прошлости даје битно усмерење теолошком истраживању. Међутим, у пракси се често показује да академска теологија бива 'научно заробљена' прошлошћу, чиме се сужава простор креативном промишљању теологије сада. Истовремено се поставља питање: шта је смисао истраживања сопствене прошлости тј. шта теолози траже у прошлости? Један од основних циљева овог рада је да укаже на значај таквих истраживања (аутор тај аспект означава као теолошку археологију), али истовремено да укаже на други аспект теологије - њену апликативност. У предложеном тексту, тај аспекат се назива примењена теологија. Важан моменат представља увид да је основни циљ теолошке археологије 'хватање' кода теолошког исказа и његова парадигматска функција за примењену теологију. У даљој разради тезе обрађује се Пост 1, свештенички текст о стварању света и човека и једно патристичко тумачење (Шестоднев Василија Великог) тога текста у новом културолошком контексту. Основна замисао је да се покуша схватити логика настанка теолошког исказа да би се она могла применити у конкретном животу Цркве данас. Тиме би се превазилазио јаз и појачавала корелација између академског и еклисијалног аспекта теологије.
AB  - The main goal of this study is to define academic theology in regard to the context of the life of the Church. It aims to offer a hermeneutical proposal for critically elucidating and examining the functionality of such - academic theology. Hence the author offers a condensed historical overview of the development of academic theology and of its functions, the functions of theology as such notwithstanding. However, in practice it is often the case that academic theology becomes scientifically 'captured' by the past. This reduces the creative space for theological reflection dedicated to the present. And what is it that theologians seek in the past? The author proposes to name such investigative orientations as theological 'archaeology'. Simultaneously, he endeavours to distinguish the former aspect from what he names as the applicative aspect of theology, or 'applied' theology. The answer to the problem is given by virtue of understanding that the basic goal of theological archaeology is to grasp the meaning of the 'code' of theological discourse (or theological statements), as well as to project this 'code' as a paradigmatic function of importance for applied theology. These points are illustrated by a case study of the transformation of the biblical text on creation (Gen 1) within its patristic interpretation by St Basil the Great (Hexameron): the transformation of it being exposed as adequate to a new culturological context. Therefore, the main goal of this study is to call for overcoming the gap between academic and ecclesial aspects of theology by trying to understand, and nurture, the authentic logic of theological discourse (or statements thereof).
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Два аспекта (библијске) теологије - херменеутички нацрт
EP  - 34
IS  - 1-2
SP  - 6
VL  - 69
UR  - conv_21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_51
ER  - 

@article{
author = "Кубат, Родољуб",
year = "2010",
abstract = "Основни циљ ове студије јесте да дефинише академску теологију у контексту живота Цркве. Пре свега, поставља се питање функционалности такве теологије. У раду је приказан сажет историјат академске теологије и њене функције - као и функције теологије уопште - на историјском путу Цркве. Академска усмереност ка критичком истраживању прошлости даје битно усмерење теолошком истраживању. Међутим, у пракси се често показује да академска теологија бива 'научно заробљена' прошлошћу, чиме се сужава простор креативном промишљању теологије сада. Истовремено се поставља питање: шта је смисао истраживања сопствене прошлости тј. шта теолози траже у прошлости? Један од основних циљева овог рада је да укаже на значај таквих истраживања (аутор тај аспект означава као теолошку археологију), али истовремено да укаже на други аспект теологије - њену апликативност. У предложеном тексту, тај аспекат се назива примењена теологија. Важан моменат представља увид да је основни циљ теолошке археологије 'хватање' кода теолошког исказа и његова парадигматска функција за примењену теологију. У даљој разради тезе обрађује се Пост 1, свештенички текст о стварању света и човека и једно патристичко тумачење (Шестоднев Василија Великог) тога текста у новом културолошком контексту. Основна замисао је да се покуша схватити логика настанка теолошког исказа да би се она могла применити у конкретном животу Цркве данас. Тиме би се превазилазио јаз и појачавала корелација између академског и еклисијалног аспекта теологије., The main goal of this study is to define academic theology in regard to the context of the life of the Church. It aims to offer a hermeneutical proposal for critically elucidating and examining the functionality of such - academic theology. Hence the author offers a condensed historical overview of the development of academic theology and of its functions, the functions of theology as such notwithstanding. However, in practice it is often the case that academic theology becomes scientifically 'captured' by the past. This reduces the creative space for theological reflection dedicated to the present. And what is it that theologians seek in the past? The author proposes to name such investigative orientations as theological 'archaeology'. Simultaneously, he endeavours to distinguish the former aspect from what he names as the applicative aspect of theology, or 'applied' theology. The answer to the problem is given by virtue of understanding that the basic goal of theological archaeology is to grasp the meaning of the 'code' of theological discourse (or theological statements), as well as to project this 'code' as a paradigmatic function of importance for applied theology. These points are illustrated by a case study of the transformation of the biblical text on creation (Gen 1) within its patristic interpretation by St Basil the Great (Hexameron): the transformation of it being exposed as adequate to a new culturological context. Therefore, the main goal of this study is to call for overcoming the gap between academic and ecclesial aspects of theology by trying to understand, and nurture, the authentic logic of theological discourse (or statements thereof).",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Два аспекта (библијске) теологије - херменеутички нацрт",
pages = "34-6",
number = "1-2",
volume = "69",
url = "conv_21, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_51"
}

Кубат, Р.. (2010). Два аспекта (библијске) теологије - херменеутички нацрт. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 69(1-2), 6-34.
conv_21

Кубат Р. Два аспекта (библијске) теологије - херменеутички нацрт. in Богословље. 2010;69(1-2):6-34.
conv_21 .

Кубат, Родољуб, "Два аспекта (библијске) теологије - херменеутички нацрт" in Богословље, 69, no. 1-2 (2010):6-34,
conv_21 .

TY  - JOUR
AU  - Кубат, Родољуб
PY  - 2010
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/44
AB  - Предмет студије јесте да у основним цртама представи небески свет позног јудаизма, указујући на комплексан феномен развоја познојудејских ангелолошких представа. Поред општег увида у познојудејску ангелологију, у једном делу рада обрађују се феномени као што су класификација анђела према служби: анђео тумач, анђео заступник, неспавајући анђели и анђели славе. Посебна пажња посвећује се анђеоским редовима, при чему се узима у обзир многострукост познојудејских предања. Арханђели се издвајају као посебан анђеоски ред. У наставку се обрађује феномен анђеоских имена, међу којима се посебно издвајају Михаил, Гавриил, Рафаил, Уриил и Метатрон. После 'археолошких' увида, тежиште рада помера се у сферу теолошко-херменеутичких промишљања, чију пажњу привлачи теолошки исказ као такав. У овом случају, то је теологија слика и визија. Тиме се отвара питање изражајне могућности теолошког дискурса, његове условљености и полифоничности.
AB  - Im vorliegenden Beitag wird die Vorstellung der himmlischen Welt des Spätjudaismus in Grundzügen dagelegt. Es wurde darauf hingewisen, dass es um ein komplexes Phönomenon handelt das eine mehrfache und verschiedenartige Entfaltung durchegamacht hat. Ausser einer allgemeinen Einsicht in die angelologische Vorstellungswelt des Spätjudaismus werden auch die Phänomene wie die Klasifizierung der Engel angesichts ihres Dienstes analysiert: ein Engel als der Ausleger des Willen Gottes, ein Engel als Stellvertreter, ein Engel als Nichtschlafende und die Engel der Ehre. Eine besondere Aufmerksamkeit wird der Engelorden geschenkt. Das ist ein Thema bei dem die Entwicklung der jüdischen Überlieferung besonders berücksichtigt werden muss. Die Arhengeln werden als ein spezifischer, selbständiger Orden betrachtet. Dann werden die Engelnnamen erörtet: Michael, Gabriel, Raphael, Uriel, Metatron u. a. Nach den archeologischen Ausgührungen der Schwerpunkt des Beitrages wird in die Sphäre der theologisch-hermeneutischen Übrelegungen verlagert. In diesem Fall die theologische Aussage findet ihr Ausdruck in einer Theologie der Bilder und Visionen. Auf diese Weise wird das Thema der Ausdruksmöglichkieten des theologischen Diskurses eröffnert, wobei seine Bedingungen und Poliphonie deutlich zum Vorschein kommen.
PB  - Центар за црквене студије, Ниш
T2  - Црквене студије
T1  - Ангелолошке представе позног јудаизма као израз специфичног теолошког дискурса
T1  - Die angelologioshe vorsellungen des spätjudaismus als ausdruck eines spezifischen theologischen diskurses - Eine theologie des bildes
EP  - 40
IS  - 7
SP  - 23
VL  - 7
UR  - conv_274
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_44
ER  - 

@article{
author = "Кубат, Родољуб",
year = "2010",
abstract = "Предмет студије јесте да у основним цртама представи небески свет позног јудаизма, указујући на комплексан феномен развоја познојудејских ангелолошких представа. Поред општег увида у познојудејску ангелологију, у једном делу рада обрађују се феномени као што су класификација анђела према служби: анђео тумач, анђео заступник, неспавајући анђели и анђели славе. Посебна пажња посвећује се анђеоским редовима, при чему се узима у обзир многострукост познојудејских предања. Арханђели се издвајају као посебан анђеоски ред. У наставку се обрађује феномен анђеоских имена, међу којима се посебно издвајају Михаил, Гавриил, Рафаил, Уриил и Метатрон. После 'археолошких' увида, тежиште рада помера се у сферу теолошко-херменеутичких промишљања, чију пажњу привлачи теолошки исказ као такав. У овом случају, то је теологија слика и визија. Тиме се отвара питање изражајне могућности теолошког дискурса, његове условљености и полифоничности., Im vorliegenden Beitag wird die Vorstellung der himmlischen Welt des Spätjudaismus in Grundzügen dagelegt. Es wurde darauf hingewisen, dass es um ein komplexes Phönomenon handelt das eine mehrfache und verschiedenartige Entfaltung durchegamacht hat. Ausser einer allgemeinen Einsicht in die angelologische Vorstellungswelt des Spätjudaismus werden auch die Phänomene wie die Klasifizierung der Engel angesichts ihres Dienstes analysiert: ein Engel als der Ausleger des Willen Gottes, ein Engel als Stellvertreter, ein Engel als Nichtschlafende und die Engel der Ehre. Eine besondere Aufmerksamkeit wird der Engelorden geschenkt. Das ist ein Thema bei dem die Entwicklung der jüdischen Überlieferung besonders berücksichtigt werden muss. Die Arhengeln werden als ein spezifischer, selbständiger Orden betrachtet. Dann werden die Engelnnamen erörtet: Michael, Gabriel, Raphael, Uriel, Metatron u. a. Nach den archeologischen Ausgührungen der Schwerpunkt des Beitrages wird in die Sphäre der theologisch-hermeneutischen Übrelegungen verlagert. In diesem Fall die theologische Aussage findet ihr Ausdruck in einer Theologie der Bilder und Visionen. Auf diese Weise wird das Thema der Ausdruksmöglichkieten des theologischen Diskurses eröffnert, wobei seine Bedingungen und Poliphonie deutlich zum Vorschein kommen.",
publisher = "Центар за црквене студије, Ниш",
journal = "Црквене студије",
title = "Ангелолошке представе позног јудаизма као израз специфичног теолошког дискурса, Die angelologioshe vorsellungen des spätjudaismus als ausdruck eines spezifischen theologischen diskurses - Eine theologie des bildes",
pages = "40-23",
number = "7",
volume = "7",
url = "conv_274, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_44"
}

Кубат, Р.. (2010). Ангелолошке представе позног јудаизма као израз специфичног теолошког дискурса. in Црквене студије
Центар за црквене студије, Ниш., 7(7), 23-40.
conv_274

Кубат Р. Ангелолошке представе позног јудаизма као израз специфичног теолошког дискурса. in Црквене студије. 2010;7(7):23-40.
conv_274 .

Кубат, Родољуб, "Ангелолошке представе позног јудаизма као израз специфичног теолошког дискурса" in Црквене студије, 7, no. 7 (2010):23-40,
conv_274 .

TY  - JOUR
AU  - Кубат, Родољуб
PY  - 2009
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/39
AB  - Студија се бави процесом обликовања старосавезног канона, од почетака процеса до коначног канонизовања светих списа. Циљ рада је да покаже да обликовање канона није био једнообразно-линеаран процес, него се канон развијао у више синхроно-паралелних познојудејских заједница. Тај феномен је посебно дошао до изражаја након раздвајања Цркве и Синагоге. Хришћане је водила сопствена теолошка логика приликом састављања канона; исти феномен био је присутан и у рабинско-фарисејском јеврејству. Коначна канонизација књига одвијала се унутар заједнице верујућих, ту где су књиге и настајале. Заједница је у њима препознала израз сопствене вере, и као такве их сачувала будућим нараштајима као правило исповедања отачке вере. У трећем делу студије разматра се теолошко-херменеутичка систематика јеврејског Танаха и хришћанског Старог Савеза. Основна замисао овог дела је да покаже колико су се теолошка схватања одразила на структуру и садржај канона. Други важни моменти су указивање на богатство теолошког исказа присутно у целокупној збирци, као и наглашавање канонског оквира при разумевању појединих књига или делова Светог Писма.
AB  - Der vorliegende Beitrag behandelt den Entstehungsprozess des alttestamentlichen Kanons, von Anfang an bis zur endgültigen Kanonisierung der Schriften. Das Ziel dese Beitrages ist aufzuzeigen, dass die Gestaltung des Kanons kein uniform-linearer Prozess war, sondern dass sie sich parallel in mehreren spätjüdichen Gemeinden vollzogen hatte. Dieses Phänomen kam zum Ausdruck besonders nach der Trennung der Kirche von Synagoge. Die Christen hatten ihre eigene Logik beim Gestalten des Kanons. Das gleiche Phänomen konnte man beobachten im rabbinisch-pharisäischen Judentum. Die endgültige Kanonisierung hat sich innerhalb der Glaubensgemeinde vollzogen, dort wo die Bücher entstanden sind. Die Gemeinde hat in ihnen den Ausdruck des eigenen Glaubens anerkannt und als solche für das Nachkommen bewährt als Regel des Väterglaubens. Im dritten Teil des Aufsatzes wird eine Untersuchung der theologisch-hermeneutischen Systematik des jüdischen Tanach und christlichen Alten Testaments unternommen. Die Grundintention dieses Teiles ist zu zeigen inwieweit die theologischen Auffassungen die Struktur und den Inhalt des Kanons beeinflusst haben. Ebenso wichtige Momente sind die Bemerkungen zum Reichtum des theologischen Ausdrucks, dessen Anwesenheit in der ganzen Schriftensammlung festzustellen ist, als auch die Betonung und die Beachtung des kanonischen Rahmen beim Verstehen der einzelnen Bücher oder Teilen der Heiligen Schrift.
PB  - Центар за црквене студије, Ниш
T2  - Црквене студије
T1  - Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка систематика
T1  - Die Entstehung des alttestamentlichen Kanons und seine theologisch-hermeneutische Systematik
EP  - 36
IS  - 6
SP  - 13
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_39
UR  - conv_267
ER  - 

@article{
author = "Кубат, Родољуб",
year = "2009",
abstract = "Студија се бави процесом обликовања старосавезног канона, од почетака процеса до коначног канонизовања светих списа. Циљ рада је да покаже да обликовање канона није био једнообразно-линеаран процес, него се канон развијао у више синхроно-паралелних познојудејских заједница. Тај феномен је посебно дошао до изражаја након раздвајања Цркве и Синагоге. Хришћане је водила сопствена теолошка логика приликом састављања канона; исти феномен био је присутан и у рабинско-фарисејском јеврејству. Коначна канонизација књига одвијала се унутар заједнице верујућих, ту где су књиге и настајале. Заједница је у њима препознала израз сопствене вере, и као такве их сачувала будућим нараштајима као правило исповедања отачке вере. У трећем делу студије разматра се теолошко-херменеутичка систематика јеврејског Танаха и хришћанског Старог Савеза. Основна замисао овог дела је да покаже колико су се теолошка схватања одразила на структуру и садржај канона. Други важни моменти су указивање на богатство теолошког исказа присутно у целокупној збирци, као и наглашавање канонског оквира при разумевању појединих књига или делова Светог Писма., Der vorliegende Beitrag behandelt den Entstehungsprozess des alttestamentlichen Kanons, von Anfang an bis zur endgültigen Kanonisierung der Schriften. Das Ziel dese Beitrages ist aufzuzeigen, dass die Gestaltung des Kanons kein uniform-linearer Prozess war, sondern dass sie sich parallel in mehreren spätjüdichen Gemeinden vollzogen hatte. Dieses Phänomen kam zum Ausdruck besonders nach der Trennung der Kirche von Synagoge. Die Christen hatten ihre eigene Logik beim Gestalten des Kanons. Das gleiche Phänomen konnte man beobachten im rabbinisch-pharisäischen Judentum. Die endgültige Kanonisierung hat sich innerhalb der Glaubensgemeinde vollzogen, dort wo die Bücher entstanden sind. Die Gemeinde hat in ihnen den Ausdruck des eigenen Glaubens anerkannt und als solche für das Nachkommen bewährt als Regel des Väterglaubens. Im dritten Teil des Aufsatzes wird eine Untersuchung der theologisch-hermeneutischen Systematik des jüdischen Tanach und christlichen Alten Testaments unternommen. Die Grundintention dieses Teiles ist zu zeigen inwieweit die theologischen Auffassungen die Struktur und den Inhalt des Kanons beeinflusst haben. Ebenso wichtige Momente sind die Bemerkungen zum Reichtum des theologischen Ausdrucks, dessen Anwesenheit in der ganzen Schriftensammlung festzustellen ist, als auch die Betonung und die Beachtung des kanonischen Rahmen beim Verstehen der einzelnen Bücher oder Teilen der Heiligen Schrift.",
publisher = "Центар за црквене студије, Ниш",
journal = "Црквене студије",
title = "Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка систематика, Die Entstehung des alttestamentlichen Kanons und seine theologisch-hermeneutische Systematik",
pages = "36-13",
number = "6",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_39, conv_267"
}

Кубат, Р.. (2009). Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка систематика. in Црквене студије
Центар за црквене студије, Ниш., 6(6), 13-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_39

Кубат Р. Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка систематика. in Црквене студије. 2009;6(6):13-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_39 .

Кубат, Родољуб, "Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка систематика" in Црквене студије, 6, no. 6 (2009):13-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_39 .

TY  - JOUR
AU  - Кубат, Родољуб
PY  - 2005
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/21
AB  - Овај прилог је покушај да це Филон Александријски представи као тумач старосавезних текстова, у контексту теолошких идеја наслеђених из библијског и каснијег јудејског предања, чиме це у исти мах показује и то да Филон у многим тачкама свог теолошког опуса није морао да зависи од теолошко-философских идеја јелинског света. Основне тачке предложеног рада су неки аспекти Филоновог схватања Логоса, његово поистовећење са Анђелом Господњим и неки елеменити тријадолошких размишљања. Истовремено овај текст покушава да укаже на недовољно позната теолошка становишта која су била заступљена у извесним јудејским круговима (поготово у апокалиптици) који су у основи били блиски Филону. У тим круговима заступане су теолошке идеје различите у односу на познији фарисејски ексклузивни монотеизам. То је, пре свега, идеја "другог" Бога која це у различитим формама пројављивала у теолошким круговима позног јудаизма, а корене је вукла још из Старог Савеза. Филон је тог "другог" Бога назвао Логос и изједначио га са старосавезним Анђелом Господњим. Такав Филонов концепт сагледан је у историјско-теолошком контексту који це односи на каснију хришћанску теологију односно сагледан је у контексту заједничких елемената при тумачењу старосавезног Предања.
AB  - Der vorliegende Beitrag ist ein Versuch, den Philo von Alexandrien als den Ausleger der Texten des Alten Testaments darzustellen und zwar im Kontext der theologischen Ideen die beerbet wurden von der biblischen und der spätjüdischen Tradition. Das zeigt zugleich dass Philo in vielen Punkten seines theologischen Denkens nicht abhängig ist von den philosophischen Ideen der hellenistischen Welt. Die Grundpunkte des vorliegenden Beitrages sind einige Aspekte der Philos Auffassung des Logos, die Gleichstellung des Logos mit dem Engel des Herrn, sowie einige Elemente seiner Trinitätsgedanken. Der Beitrag erinnert gleichzeitig an nicht genug bekannten theologischen Einstellungen die in gewissen jüdischen Kreisen einzutreffen sind (besonders in der Apokalyptik), denen aber Philo im Grunde sehr nahe stand. In den erwähnten jüdischen Kreisen wurden die theologischen Ideen gepflegt, die sich aber unterscheiden von dem späteren pharisäischen exklusiven Monotheismus. Das ist vor allem die Idee vom "zweiten Gott", eine Idee die erscheint in den theologischen Kreisen des späteren Judaismus, obwohl ihre Ansätze schon im Alten Testament zu finden sind. Diesen "zweiten Gott" hat Philo "Logos" genannt und hat ihn gleichgestellt mit dem alttestamentlichen Engel des Herrn. Dieses Konzept des Philo wird betrachtet in dem historisch - theologischen Kontext der späteren christlichen Theologie, das heißt im Kontext der gemeinsamen Elemente in der Auslegung der alttestamentlichen Tradition
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Библијски теолог, Филон Александријски - неки аспекти Филоновог схватања логоса и поистовећење логоса са старосавезним Анђелом Господњим
EP  - 65
IS  - 1-2
SP  - 49
VL  - 64
UR  - conv_5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_21
ER  - 

@article{
author = "Кубат, Родољуб",
year = "2005",
abstract = "Овај прилог је покушај да це Филон Александријски представи као тумач старосавезних текстова, у контексту теолошких идеја наслеђених из библијског и каснијег јудејског предања, чиме це у исти мах показује и то да Филон у многим тачкама свог теолошког опуса није морао да зависи од теолошко-философских идеја јелинског света. Основне тачке предложеног рада су неки аспекти Филоновог схватања Логоса, његово поистовећење са Анђелом Господњим и неки елеменити тријадолошких размишљања. Истовремено овај текст покушава да укаже на недовољно позната теолошка становишта која су била заступљена у извесним јудејским круговима (поготово у апокалиптици) који су у основи били блиски Филону. У тим круговима заступане су теолошке идеје различите у односу на познији фарисејски ексклузивни монотеизам. То је, пре свега, идеја "другог" Бога која це у различитим формама пројављивала у теолошким круговима позног јудаизма, а корене је вукла још из Старог Савеза. Филон је тог "другог" Бога назвао Логос и изједначио га са старосавезним Анђелом Господњим. Такав Филонов концепт сагледан је у историјско-теолошком контексту који це односи на каснију хришћанску теологију односно сагледан је у контексту заједничких елемената при тумачењу старосавезног Предања., Der vorliegende Beitrag ist ein Versuch, den Philo von Alexandrien als den Ausleger der Texten des Alten Testaments darzustellen und zwar im Kontext der theologischen Ideen die beerbet wurden von der biblischen und der spätjüdischen Tradition. Das zeigt zugleich dass Philo in vielen Punkten seines theologischen Denkens nicht abhängig ist von den philosophischen Ideen der hellenistischen Welt. Die Grundpunkte des vorliegenden Beitrages sind einige Aspekte der Philos Auffassung des Logos, die Gleichstellung des Logos mit dem Engel des Herrn, sowie einige Elemente seiner Trinitätsgedanken. Der Beitrag erinnert gleichzeitig an nicht genug bekannten theologischen Einstellungen die in gewissen jüdischen Kreisen einzutreffen sind (besonders in der Apokalyptik), denen aber Philo im Grunde sehr nahe stand. In den erwähnten jüdischen Kreisen wurden die theologischen Ideen gepflegt, die sich aber unterscheiden von dem späteren pharisäischen exklusiven Monotheismus. Das ist vor allem die Idee vom "zweiten Gott", eine Idee die erscheint in den theologischen Kreisen des späteren Judaismus, obwohl ihre Ansätze schon im Alten Testament zu finden sind. Diesen "zweiten Gott" hat Philo "Logos" genannt und hat ihn gleichgestellt mit dem alttestamentlichen Engel des Herrn. Dieses Konzept des Philo wird betrachtet in dem historisch - theologischen Kontext der späteren christlichen Theologie, das heißt im Kontext der gemeinsamen Elemente in der Auslegung der alttestamentlichen Tradition",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Библијски теолог, Филон Александријски - неки аспекти Филоновог схватања логоса и поистовећење логоса са старосавезним Анђелом Господњим",
pages = "65-49",
number = "1-2",
volume = "64",
url = "conv_5, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_21"
}

Кубат, Р.. (2005). Библијски теолог, Филон Александријски - неки аспекти Филоновог схватања логоса и поистовећење логоса са старосавезним Анђелом Господњим. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 64(1-2), 49-65.
conv_5

Кубат Р. Библијски теолог, Филон Александријски - неки аспекти Филоновог схватања логоса и поистовећење логоса са старосавезним Анђелом Господњим. in Богословље. 2005;64(1-2):49-65.
conv_5 .

Кубат, Родољуб, "Библијски теолог, Филон Александријски - неки аспекти Филоновог схватања логоса и поистовећење логоса са старосавезним Анђелом Господњим" in Богословље, 64, no. 1-2 (2005):49-65,
conv_5 .