Деврња, Зоран

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0009-0001-4516-5904
  • Деврња, Зоран (20)
  • Devrnja, Zoran (3)
  • Деврња, Зоран З. (1)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Канон 14. Сабора у Арлу из 314. године у контексту савременог црквеносудског поступка

Деврња, Зоран

(Београд : Православни богословски факултет Универзитета, 2024)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2024
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/371
AB  - Сабор у Арлу 314. године био је покушај да се Црква суочи са последицама прогона хришћана у западној Европи и Проконзуларној Африци почетком IV века. Сабор је донео двадесет два канона, од којих 14. побуђује највећу позорност. Овај канон легитимизује службене записнике вођене током процеса ислеђивања хришћана које су водили прогонитељи као критеријум који Црква користи приликом одлучивања о црквеном статусу оних који су преживели прогон сходно њиховом држању приликом мучења. Канон приступа документима римске администрације са осећајем потпуног поверења не проблематизујући њихово службено порекло. Само је ауторитет цара Константина, као сазивача и покровитеља овог сабора, могао бити гарант веродостојности ових службених записника. У овом раду тематизујемо легитимност и употребу пресуда, решења, процесних одлука, форензичких истраживања и вештачења државних судских институција у савременом црквеносудском поступку.
AB  - The ecclesiastical Council of Arles 314th was an attempt to face the consequences of the persecution of Christians in Western Europe and Proconsular Africa at the beginning of the 4th century. The Council passed twenty-two canons, the fourteenth of which attracts the most attention. This canon legitimizes the official records kept during the process of investigating Christians, led by the persecutors, as a criterion used by the Church when deciding on the ecclesiastical status of those who survived the persecution, according to their behaviour during the torture. Canon approaches the documents of the Roman administration with a sense of complete trust without problematizing their official origin. Only the authority of Emperor Constantine, as convener and patron of this Council, could guarantee the authenticity of these official minutes. In this paper, we analyze the legitimacy of using judgments, solutions, procedural decisions, forensic research, and the expertise of state judicial institutions in modern ecclesial court proceedings.
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета
T2  - Богословље
T1  - Канон 14. Сабора у Арлу из 314. године у контексту савременог црквеносудског поступка
T1  - The Canon 14th of the Council of Arles 314th in the Context of Contemporary Ecclesiastical Judicial Procedure
EP  - 37
IS  - 1
SP  - 23
VL  - 83
DO  - 10.18485/bogoslovlje.2024.83.1.2
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2024",
abstract = "Сабор у Арлу 314. године био је покушај да се Црква суочи са последицама прогона хришћана у западној Европи и Проконзуларној Африци почетком IV века. Сабор је донео двадесет два канона, од којих 14. побуђује највећу позорност. Овај канон легитимизује службене записнике вођене током процеса ислеђивања хришћана које су водили прогонитељи као критеријум који Црква користи приликом одлучивања о црквеном статусу оних који су преживели прогон сходно њиховом држању приликом мучења. Канон приступа документима римске администрације са осећајем потпуног поверења не проблематизујући њихово службено порекло. Само је ауторитет цара Константина, као сазивача и покровитеља овог сабора, могао бити гарант веродостојности ових службених записника. У овом раду тематизујемо легитимност и употребу пресуда, решења, процесних одлука, форензичких истраживања и вештачења државних судских институција у савременом црквеносудском поступку., The ecclesiastical Council of Arles 314th was an attempt to face the consequences of the persecution of Christians in Western Europe and Proconsular Africa at the beginning of the 4th century. The Council passed twenty-two canons, the fourteenth of which attracts the most attention. This canon legitimizes the official records kept during the process of investigating Christians, led by the persecutors, as a criterion used by the Church when deciding on the ecclesiastical status of those who survived the persecution, according to their behaviour during the torture. Canon approaches the documents of the Roman administration with a sense of complete trust without problematizing their official origin. Only the authority of Emperor Constantine, as convener and patron of this Council, could guarantee the authenticity of these official minutes. In this paper, we analyze the legitimacy of using judgments, solutions, procedural decisions, forensic research, and the expertise of state judicial institutions in modern ecclesial court proceedings.",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета",
journal = "Богословље",
title = "Канон 14. Сабора у Арлу из 314. године у контексту савременог црквеносудског поступка, The Canon 14th of the Council of Arles 314th in the Context of Contemporary Ecclesiastical Judicial Procedure",
pages = "37-23",
number = "1",
volume = "83",
doi = "10.18485/bogoslovlje.2024.83.1.2"
}
Деврња, З.. (2024). Канон 14. Сабора у Арлу из 314. године у контексту савременог црквеносудског поступка. in Богословље
Београд : Православни богословски факултет Универзитета., 83(1), 23-37.
https://doi.org/10.18485/bogoslovlje.2024.83.1.2
Деврња З. Канон 14. Сабора у Арлу из 314. године у контексту савременог црквеносудског поступка. in Богословље. 2024;83(1):23-37.
doi:10.18485/bogoslovlje.2024.83.1.2 .
Деврња, Зоран, "Канон 14. Сабора у Арлу из 314. године у контексту савременог црквеносудског поступка" in Богословље, 83, no. 1 (2024):23-37,
https://doi.org/10.18485/bogoslovlje.2024.83.1.2 . .

Православна Црква у раљама актуелних глобалних геополитичких промена

Деврња, Зоран

(Београд : Институт за политичке студије, 2024)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2024
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/369
AB  - Циљ овог рада је да се укаже на процесе који су почели пре једног столећа, а који у потпуности мењају савремени лик Православне цркве. Једна патријаршија, првенствујућа у части, покушава себе да наметне за јединог тумача предања и теолошких наратива, као и да промени канонско устројство и елисијални идентитет свих других аутокефалних Православних цркава. Наведени процеси су део глобалних геополитичких промена, а ток стварности говори и да су синхронизовани из истог центра моћи и политичког одлучивања, као и узајамно компатибилни и допуњујући. То нам говори да су међусобни односи Православних цркава у кризи која се чини пројектованом и вођеном у циљу лакшег и свеобухватнијег интервенисања у простору самопоимања православних народа и испољавања њиховог еклисијалног, националног, етичког и политичког идентитета.
AB  - This paper points to processes that have been going on for a century and aim to change the modern image of the Orthodox Church. One patriarchy, the first in honour, is trying to impose itself as the supreme interpreter of traditions and theological narratives, as well as to change the canonical structure and ecclesial identity of all other autocephalous Orthodox Churches. The prehistory of the devastating processes starts with the restoration of national and church self-consciousness in the 19th century in the Balkans, which led to the emergence of the brainchild of restoring the autocephalous status of church communities in the liberated territories. The procedures for church independence were not initially approved by the Patriarchate of Constantinople. The leading patriarchate in honour, faced with the actual church situation on the Balkan Peninsula, confirmed the independence of the Athens Archdiocese and the Metropolitanate of Belgrade in the second half of the 19th century. However, the 20th century brought massive changes.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Национални интерес
T1  - Православна Црква у раљама актуелних глобалних геополитичких промена
T1  - The Orthodox Church in the Jaws of Actual Global Geopolitical Changes
EP  - 49
IS  - 1
SP  - 29
VL  - 47
DO  - 10.5937/nint47-47832
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2024",
abstract = "Циљ овог рада је да се укаже на процесе који су почели пре једног столећа, а који у потпуности мењају савремени лик Православне цркве. Једна патријаршија, првенствујућа у части, покушава себе да наметне за јединог тумача предања и теолошких наратива, као и да промени канонско устројство и елисијални идентитет свих других аутокефалних Православних цркава. Наведени процеси су део глобалних геополитичких промена, а ток стварности говори и да су синхронизовани из истог центра моћи и политичког одлучивања, као и узајамно компатибилни и допуњујући. То нам говори да су међусобни односи Православних цркава у кризи која се чини пројектованом и вођеном у циљу лакшег и свеобухватнијег интервенисања у простору самопоимања православних народа и испољавања њиховог еклисијалног, националног, етичког и политичког идентитета., This paper points to processes that have been going on for a century and aim to change the modern image of the Orthodox Church. One patriarchy, the first in honour, is trying to impose itself as the supreme interpreter of traditions and theological narratives, as well as to change the canonical structure and ecclesial identity of all other autocephalous Orthodox Churches. The prehistory of the devastating processes starts with the restoration of national and church self-consciousness in the 19th century in the Balkans, which led to the emergence of the brainchild of restoring the autocephalous status of church communities in the liberated territories. The procedures for church independence were not initially approved by the Patriarchate of Constantinople. The leading patriarchate in honour, faced with the actual church situation on the Balkan Peninsula, confirmed the independence of the Athens Archdiocese and the Metropolitanate of Belgrade in the second half of the 19th century. However, the 20th century brought massive changes.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Национални интерес",
title = "Православна Црква у раљама актуелних глобалних геополитичких промена, The Orthodox Church in the Jaws of Actual Global Geopolitical Changes",
pages = "49-29",
number = "1",
volume = "47",
doi = "10.5937/nint47-47832"
}
Деврња, З.. (2024). Православна Црква у раљама актуелних глобалних геополитичких промена. in Национални интерес
Београд : Институт за политичке студије., 47(1), 29-49.
https://doi.org/10.5937/nint47-47832
Деврња З. Православна Црква у раљама актуелних глобалних геополитичких промена. in Национални интерес. 2024;47(1):29-49.
doi:10.5937/nint47-47832 .
Деврња, Зоран, "Православна Црква у раљама актуелних глобалних геополитичких промена" in Национални интерес, 47, no. 1 (2024):29-49,
https://doi.org/10.5937/nint47-47832 . .

Универзализам Универзалне декларације о људским правима : богословска перспектива

Деврња, Зоран

(Центар за црквене студије, Ниш, 2024)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2024
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/368
AB  - Универзална декларација о људским правима сматра се једном од највећих интелектуалних и правних тековина савременог света. Њеним доношењем појединац први пут постаје субјект међународног права. Декларација свој антрополошки credo црпи из најбољих традиција природноправне школе мишљења. Будући да има огроман преображајни потенцијал, последице њеног доношења су оставиле дубок траг у животу савременог света. Вредности садржане у Декларацији побудиле су значајну пажњу хришћанских заједница и њихове теолошке мисли. Православна Црква се, кроз своје саборске институције, посланице својих поглавара и ставове својих теолога, различитим поводима изјашњавала о људским правима и њиховом значају за савремена друштва и верске заједнице у њима. Поред начелно афирмативног става православни су се и критички односили према феномену људских права доводећи у питање њихову пренаглашену антропоцентричност, упитну културолошку и вредносну инклузивност, нејасну универзалност, недовољно дефинисан принцип њихове недељивости и очекиване сврсисходности.
AB  - The Universal Declaration of Human Rights is one of the most significant achievements of the modern world. The mentioned document contributes an individual becomes a subject of international law for the first time. This Declaration draws its anthropological attitude from the best traditions of the Natural-law school of thought. The consequences of its adoption have left a deep mark on the modern world, owing to its powerful social transformative potential. The Declaration's values drew a lot of attention from Christian communities and their theological thought. Throughout its conciliar institutions, the epistles of its leaders, and the statements of its theologians, the Orthodox Churches have declared themselves committed to human rights. They have stressed the importance of human rights for contemporary societies and the religious communities in them. In addition to the generally affirmative approach, the Orthodox communities often took a critical attitude towards human rights, questioning their overemphasized anthropocentric narrowness, questionable cultural and value inclusivity, unclear universality, and insufficiently defined principles of their indivisibility and expected expediency.
PB  - Центар за црквене студије, Ниш
T2  - Црквене студије
T1  - Универзализам Универзалне декларације о људским правима : богословска перспектива
T1  - Universality of the Universal Declaration of Human Rights : A Theological Perspective
EP  - 448
SP  - 433
VL  - 21
DO  - 10.18485/ccs_cs.2024.21.21.28
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2024",
abstract = "Универзална декларација о људским правима сматра се једном од највећих интелектуалних и правних тековина савременог света. Њеним доношењем појединац први пут постаје субјект међународног права. Декларација свој антрополошки credo црпи из најбољих традиција природноправне школе мишљења. Будући да има огроман преображајни потенцијал, последице њеног доношења су оставиле дубок траг у животу савременог света. Вредности садржане у Декларацији побудиле су значајну пажњу хришћанских заједница и њихове теолошке мисли. Православна Црква се, кроз своје саборске институције, посланице својих поглавара и ставове својих теолога, различитим поводима изјашњавала о људским правима и њиховом значају за савремена друштва и верске заједнице у њима. Поред начелно афирмативног става православни су се и критички односили према феномену људских права доводећи у питање њихову пренаглашену антропоцентричност, упитну културолошку и вредносну инклузивност, нејасну универзалност, недовољно дефинисан принцип њихове недељивости и очекиване сврсисходности., The Universal Declaration of Human Rights is one of the most significant achievements of the modern world. The mentioned document contributes an individual becomes a subject of international law for the first time. This Declaration draws its anthropological attitude from the best traditions of the Natural-law school of thought. The consequences of its adoption have left a deep mark on the modern world, owing to its powerful social transformative potential. The Declaration's values drew a lot of attention from Christian communities and their theological thought. Throughout its conciliar institutions, the epistles of its leaders, and the statements of its theologians, the Orthodox Churches have declared themselves committed to human rights. They have stressed the importance of human rights for contemporary societies and the religious communities in them. In addition to the generally affirmative approach, the Orthodox communities often took a critical attitude towards human rights, questioning their overemphasized anthropocentric narrowness, questionable cultural and value inclusivity, unclear universality, and insufficiently defined principles of their indivisibility and expected expediency.",
publisher = "Центар за црквене студије, Ниш",
journal = "Црквене студије",
title = "Универзализам Универзалне декларације о људским правима : богословска перспектива, Universality of the Universal Declaration of Human Rights : A Theological Perspective",
pages = "448-433",
volume = "21",
doi = "10.18485/ccs_cs.2024.21.21.28"
}
Деврња, З.. (2024). Универзализам Универзалне декларације о људским правима : богословска перспектива. in Црквене студије
Центар за црквене студије, Ниш., 21, 433-448.
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.28
Деврња З. Универзализам Универзалне декларације о људским правима : богословска перспектива. in Црквене студије. 2024;21:433-448.
doi:10.18485/ccs_cs.2024.21.21.28 .
Деврња, Зоран, "Универзализам Универзалне декларације о људским правима : богословска перспектива" in Црквене студије, 21 (2024):433-448,
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.28 . .

Беседа на гори у Јеванђељу од Матеја и Луке и њене могуће црквено-теолошке последице

Деврња, Зоран

(Београд : Архиепископија београдско-карловачка, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2023
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/379
AB  - Беседа на гори представља јединствено духовно наслеђе које нема пандана у другим цивилизацијама и религијама. Духовна узвишеностњене поруке јесте кулминација Христове икономије спасења и њеног етичког и социјалног оваплоћења. Преображајна функција Беседе на гори је усмерена на целовиту промену социјалног и моралног кодекса старозаветних Јевреја са законске утемељености на њено обликовање око догађаја Христовог присуства у историји и на Његовој личности. Јављајући се у два интерпретативна вида код апостола Матеја и Луке ова особена духовно преображајна социјална и етичка метафора захвата широко у друштвену атмосферу античког света и дубоко у социјално ткиво урбаних заједница тог времена надахњујући генерације хришћана, како оне који су творили Цркву у првом, тако и оне који су њени чланови у двадесет и првом веку.
AB  - The Sermon on the Mount is a unique spiritual heritage that has no counterpart in other civilizations or religions. The spiritual sublimity of its message represents the culmination of Christ’s economy of salvation and its ethical and social embodiment. The transformative function of the Sermon on the Mount aims at the complete change of the social and moral code of the Old Testament Jews from a legal basis to its formation around the events of Christ’s presence in history and on His personality. Appearing in two interpretative forms in the writings of the apostles Matthew and Luke, this peculiar spiritually transforming social and ethical metaphor penetrates widely into the social atmosphere of the ancient world and deeply into the social fabric of urban communities of that time. Fundamentally imbued with the christocentric kerygma of the early Church, it inspires generations of Christians, as well as those who formed its ecclesial body in the 1st century and those who are its members in the 21st century.
PB  - Београд : Архиепископија београдско-карловачка
T2  - Теолошки погледи
T1  - Беседа на гори у Јеванђељу од Матеја и Луке и њене могуће црквено-теолошке последице
T1  - The Sermon on the Mount in the Gospel of Matthew and Luke and its possible Ecclesial and Legal Consequences
EP  - 212
IS  - 2
SP  - 193
VL  - LVI
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_379
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2023",
abstract = "Беседа на гори представља јединствено духовно наслеђе које нема пандана у другим цивилизацијама и религијама. Духовна узвишеностњене поруке јесте кулминација Христове икономије спасења и њеног етичког и социјалног оваплоћења. Преображајна функција Беседе на гори је усмерена на целовиту промену социјалног и моралног кодекса старозаветних Јевреја са законске утемељености на њено обликовање око догађаја Христовог присуства у историји и на Његовој личности. Јављајући се у два интерпретативна вида код апостола Матеја и Луке ова особена духовно преображајна социјална и етичка метафора захвата широко у друштвену атмосферу античког света и дубоко у социјално ткиво урбаних заједница тог времена надахњујући генерације хришћана, како оне који су творили Цркву у првом, тако и оне који су њени чланови у двадесет и првом веку., The Sermon on the Mount is a unique spiritual heritage that has no counterpart in other civilizations or religions. The spiritual sublimity of its message represents the culmination of Christ’s economy of salvation and its ethical and social embodiment. The transformative function of the Sermon on the Mount aims at the complete change of the social and moral code of the Old Testament Jews from a legal basis to its formation around the events of Christ’s presence in history and on His personality. Appearing in two interpretative forms in the writings of the apostles Matthew and Luke, this peculiar spiritually transforming social and ethical metaphor penetrates widely into the social atmosphere of the ancient world and deeply into the social fabric of urban communities of that time. Fundamentally imbued with the christocentric kerygma of the early Church, it inspires generations of Christians, as well as those who formed its ecclesial body in the 1st century and those who are its members in the 21st century.",
publisher = "Београд : Архиепископија београдско-карловачка",
journal = "Теолошки погледи",
title = "Беседа на гори у Јеванђељу од Матеја и Луке и њене могуће црквено-теолошке последице, The Sermon on the Mount in the Gospel of Matthew and Luke and its possible Ecclesial and Legal Consequences",
pages = "212-193",
number = "2",
volume = "LVI",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_379"
}
Деврња, З.. (2023). Беседа на гори у Јеванђељу од Матеја и Луке и њене могуће црквено-теолошке последице. in Теолошки погледи
Београд : Архиепископија београдско-карловачка., LVI(2), 193-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_379
Деврња З. Беседа на гори у Јеванђељу од Матеја и Луке и њене могуће црквено-теолошке последице. in Теолошки погледи. 2023;LVI(2):193-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_379 .
Деврња, Зоран, "Беседа на гори у Јеванђељу од Матеја и Луке и њене могуће црквено-теолошке последице" in Теолошки погледи, LVI, no. 2 (2023):193-212,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_379 .

Уставност Цркве : Богословска перспектива

Деврња, Зоран

(Београд : Институт за упоредно право, 2023)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2023
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/372
AB  - Пракса уставног нормативизовања црквеног устројства и организације представља наслеђе развоја правних система у ослобођеним националним државама 19. века. Уставност као идеализовани правни принцип спонтано се накалемила на праксу дефинисања еклисијалних вредносних норматива и као таква до данас је остала актуелан принцип у црквеној свакодневици. Пресликавање поимања државне уставности на ниво црквености довело је умногоме до неразумевања саме суштине Цркве, њене историјске мисије, организације и вредносних квалификатива које црквено предање препознаје као аутентичније критеријуме за устројавање историјског Тела Цркве. Какво је заиста место Устава Цркве у њеном животу и сложеној структури норматива којима се руководи и каква је његова будућа судбина као вредносног критеријума црквеног организовања, показаће време. Оно што неспорно можемо рећи за Устав Цркве јесте да је он данас најтранспарентнији и најпрепознатљивији нормативни документ којим се Црква декларише, легитимише и самодефинише у веома комплексној, вишеслојној и разноликој правној структури савремених друштава и државних заједница.
AB  - The practice of codifying church governance and organization symbolizes the legacy of the juridical development of liberated national states at the beginning of the 19th century. Constitutionality as an idealized judicial principle was spontaneously grafted into the practice of defining ecclesiological normative values and stayed actual in church everyday life as such. The copying of understanding the state constitutionality on the ecclesiastical level brought a huge misunderstanding of the essence meaning of the Church, its historical mission, organization, and valued qualificatifs, which its sacred tradition recognizes as authentic criteria for governing the historic body of the Church. The time will show what the real place of the Constitution is in church life, what its place is in the complex normative structure by which it is governing itself, and what its destiny is in the future as a valuable criterion of church organization. For the Church Constitution, we can undoubtedly say that it is the most transparent and recognizable document nowadays by which the Church declared itself, legitimized itself, and defined itself in the very complex, multileveled, and various judicial structures of contemporary societies and states.
PB  - Београд : Институт за упоредно право
PB  - Будва : Православна Митрополија црногорско–приморска
C3  - Савремено државно-црквено право - упоредноправни изазови и националне перспективе
T1  - Уставност Цркве : Богословска перспектива
T1  - Constitutionality of the Church : The Theological Perspective
EP  - 246
SP  - 227
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_372
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2023",
abstract = "Пракса уставног нормативизовања црквеног устројства и организације представља наслеђе развоја правних система у ослобођеним националним државама 19. века. Уставност као идеализовани правни принцип спонтано се накалемила на праксу дефинисања еклисијалних вредносних норматива и као таква до данас је остала актуелан принцип у црквеној свакодневици. Пресликавање поимања државне уставности на ниво црквености довело је умногоме до неразумевања саме суштине Цркве, њене историјске мисије, организације и вредносних квалификатива које црквено предање препознаје као аутентичније критеријуме за устројавање историјског Тела Цркве. Какво је заиста место Устава Цркве у њеном животу и сложеној структури норматива којима се руководи и каква је његова будућа судбина као вредносног критеријума црквеног организовања, показаће време. Оно што неспорно можемо рећи за Устав Цркве јесте да је он данас најтранспарентнији и најпрепознатљивији нормативни документ којим се Црква декларише, легитимише и самодефинише у веома комплексној, вишеслојној и разноликој правној структури савремених друштава и државних заједница., The practice of codifying church governance and organization symbolizes the legacy of the juridical development of liberated national states at the beginning of the 19th century. Constitutionality as an idealized judicial principle was spontaneously grafted into the practice of defining ecclesiological normative values and stayed actual in church everyday life as such. The copying of understanding the state constitutionality on the ecclesiastical level brought a huge misunderstanding of the essence meaning of the Church, its historical mission, organization, and valued qualificatifs, which its sacred tradition recognizes as authentic criteria for governing the historic body of the Church. The time will show what the real place of the Constitution is in church life, what its place is in the complex normative structure by which it is governing itself, and what its destiny is in the future as a valuable criterion of church organization. For the Church Constitution, we can undoubtedly say that it is the most transparent and recognizable document nowadays by which the Church declared itself, legitimized itself, and defined itself in the very complex, multileveled, and various judicial structures of contemporary societies and states.",
publisher = "Београд : Институт за упоредно право, Будва : Православна Митрополија црногорско–приморска",
journal = "Савремено државно-црквено право - упоредноправни изазови и националне перспективе",
title = "Уставност Цркве : Богословска перспектива, Constitutionality of the Church : The Theological Perspective",
pages = "246-227",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_372"
}
Деврња, З.. (2023). Уставност Цркве : Богословска перспектива. in Савремено државно-црквено право - упоредноправни изазови и националне перспективе
Београд : Институт за упоредно право., 227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_372
Деврња З. Уставност Цркве : Богословска перспектива. in Савремено државно-црквено право - упоредноправни изазови и националне перспективе. 2023;:227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_372 .
Деврња, Зоран, "Уставност Цркве : Богословска перспектива" in Савремено државно-црквено право - упоредноправни изазови и националне перспективе (2023):227-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_372 .

Црквено право као богословска и правна научна дисциплина : предности и мане двојног научног идентитета

Деврња, Зоран

(Крагујевац : Правни факултет Универзитета, Институт за правне и друштвене науке, 2023)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2023
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/373
AB  - Црквено право је једна од најстаријих богословских дисциплина која изражава аутентично црквено предање настало ходом сакралног тела Цркве кроз историју. Поред свог неоспоривог еклисијалног идентитета еклектичког карактера, који настаје свештеним прожимањем канонског сведочења са другим носиоцима богословског предања попут наука о богослужењу, о светоотачком духовном и теолошком наслеђу и њиховом доприносу уобличавању догматског и етичког исповедања, о литерарним носиоцима предања, као и о црквеној историји, Црквено право се од периода зрелог средњевековља развија и у смеру идентификације са јуриспрудентним предметима и методама истрaживања што га чини двоидентитетном науном дисциплином. Иако је предметом тровековне академске расправе о његовом позиционирању у породици правних и богословских наука Црквено право се одупире заокруженим и коначним епистемолошким дефиницијама и задржава свој прожимајући, структурално сложен, вишеслојан и у исто време јединствен и особен еклисијални и правни, пастирски и академски научни идентитет. Чланак који је пред вама је сведени покушај сагледавања позитивних и негативних последица дуалног идентитета науке Црквеног права.
AB  - The Ecclesiastical law is one of the oldest theological disciplines that expresses the authentic church tradition created by the course of the sacred body of the Church throughout history. Besides its undeniable ecclesiastical identity and eclectic character that appear through the sacred permeating of its canonical testimony and other bearers of the theological traditions such as the science of worship, the patristic spiritual and theological legacy, and the contribution of shaping its dogmatical and ethical testifying, about bearers of literary tradition, and the history of Church, the Ecclesiastical law has been developing in the direction of its identification with the jurisprudent subjects and the methods of exploration from the period of late medieval, which makes it a dual scientific discipline. Albeit it has been the subject of discussions on its positioning in the family of legal and theological sciences during the last three centuries, the Ecclesiastical law withstands rounded and ultimate epistemological definitions, keeping its structural complexity as well as its multi-leveled, unique, and distinctive theological, legal, pastoral, and academic scientific identity. This topic is a reduced attempt to perceive the positive and negative consequences of the dual identity of the Ecclesiastical law.
PB  - Крагујевац : Правни факултет Универзитета, Институт за правне и друштвене науке
C3  - Државно-црквено право : зборник реферат са Међународног научног скупа
T1  - Црквено право као богословска и правна научна дисциплина : предности и мане двојног научног идентитета
T1  - Ecclesiastical Law as a Theological and Legal Science : Advantages and Disadvantages of Dual Scientific Identity
EP  - 59
SP  - 45
DO  - 10.46793/DCP23.045D
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2023",
abstract = "Црквено право је једна од најстаријих богословских дисциплина која изражава аутентично црквено предање настало ходом сакралног тела Цркве кроз историју. Поред свог неоспоривог еклисијалног идентитета еклектичког карактера, који настаје свештеним прожимањем канонског сведочења са другим носиоцима богословског предања попут наука о богослужењу, о светоотачком духовном и теолошком наслеђу и њиховом доприносу уобличавању догматског и етичког исповедања, о литерарним носиоцима предања, као и о црквеној историји, Црквено право се од периода зрелог средњевековља развија и у смеру идентификације са јуриспрудентним предметима и методама истрaживања што га чини двоидентитетном науном дисциплином. Иако је предметом тровековне академске расправе о његовом позиционирању у породици правних и богословских наука Црквено право се одупире заокруженим и коначним епистемолошким дефиницијама и задржава свој прожимајући, структурално сложен, вишеслојан и у исто време јединствен и особен еклисијални и правни, пастирски и академски научни идентитет. Чланак који је пред вама је сведени покушај сагледавања позитивних и негативних последица дуалног идентитета науке Црквеног права., The Ecclesiastical law is one of the oldest theological disciplines that expresses the authentic church tradition created by the course of the sacred body of the Church throughout history. Besides its undeniable ecclesiastical identity and eclectic character that appear through the sacred permeating of its canonical testimony and other bearers of the theological traditions such as the science of worship, the patristic spiritual and theological legacy, and the contribution of shaping its dogmatical and ethical testifying, about bearers of literary tradition, and the history of Church, the Ecclesiastical law has been developing in the direction of its identification with the jurisprudent subjects and the methods of exploration from the period of late medieval, which makes it a dual scientific discipline. Albeit it has been the subject of discussions on its positioning in the family of legal and theological sciences during the last three centuries, the Ecclesiastical law withstands rounded and ultimate epistemological definitions, keeping its structural complexity as well as its multi-leveled, unique, and distinctive theological, legal, pastoral, and academic scientific identity. This topic is a reduced attempt to perceive the positive and negative consequences of the dual identity of the Ecclesiastical law.",
publisher = "Крагујевац : Правни факултет Универзитета, Институт за правне и друштвене науке",
journal = "Државно-црквено право : зборник реферат са Међународног научног скупа",
title = "Црквено право као богословска и правна научна дисциплина : предности и мане двојног научног идентитета, Ecclesiastical Law as a Theological and Legal Science : Advantages and Disadvantages of Dual Scientific Identity",
pages = "59-45",
doi = "10.46793/DCP23.045D"
}
Деврња, З.. (2023). Црквено право као богословска и правна научна дисциплина : предности и мане двојног научног идентитета. in Државно-црквено право : зборник реферат са Међународног научног скупа
Крагујевац : Правни факултет Универзитета, Институт за правне и друштвене науке., 45-59.
https://doi.org/10.46793/DCP23.045D
Деврња З. Црквено право као богословска и правна научна дисциплина : предности и мане двојног научног идентитета. in Државно-црквено право : зборник реферат са Међународног научног скупа. 2023;:45-59.
doi:10.46793/DCP23.045D .
Деврња, Зоран, "Црквено право као богословска и правна научна дисциплина : предности и мане двојног научног идентитета" in Државно-црквено право : зборник реферат са Међународног научног скупа (2023):45-59,
https://doi.org/10.46793/DCP23.045D . .

О Томосу уједињења из 1922. године : канонска и еклисиолошка анализа текста

Деврња, Зоран

(Београд : Православни богословски факултет Универзитета, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2023
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/370
AB  - Формирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доноси нове могућности у дефинисању и организовању положаја српског и свег православног народа на Балкану. Под њеним државотворним окриљем стекле су се могућности за обнављања јединства свих црквених јединица које су до 1766. године биле саставни део Пећке патријаршије. Сама идеја о обнови народног јединства, као и јединства и аутокефалног статуса Пећке патријаршије, тиња у свести српске јерархије и народа током целог XIX века, међутим, околности нису пружале могућност да се то питање изнова еклисијално и политички реализује. Томосом патријарха Мелетија и Синода Цариградске патријаршије из 1922. године вековна стремљења српског народа и Српске Цркве су остварена. Један век касније црквена свест хришћана XIX века потребује поновно еклисиолошко, канонско и правно анализирање и вредновање овог документа ради правилног разумевања његовог аутентичног садржаја и његових импликација на организовање и узајамно саодношење Православних Цркава данас.
AB  - The formation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians brings new opportunities in defining and organizing the position of the Serbian and Orthodox people in the Balkans. The novel state-building circumstances enabled the restoration of the unity of all church parts that composed the Patriarchate of Peć until 1766. The idea of restoring national and ecclesial unity simmered in the consciousness of the Serbian hierarchy and the people throughout the 19th century. The ecclesiastical and political circumstances did not provide the opportunity to realize this issue. The Tomos of Patriarch Meletios and the Synod of the Patriarchate of Constantinople in 1922., enabled the realization of the centuries-old aspirations of the Serbian people and the Serbian Church. A century later, the church consciousness of 21st-century Christians needs a new ecclesiological, canonical and legal analysis and evaluation of this document aiming proper understanding of its authentic content and implications for the contemporary organization and mutual relations of Orthodox Churches.
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета
T2  - Богословље
T1  - О Томосу уједињења из 1922. године : канонска и еклисиолошка анализа текста
T1  - On the Tomos of Unification from 1922 : Canonical and Ecclesiological Analysis of the Text
EP  - 28
IS  - 1
SP  - 17
VL  - 82
DO  - 10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.2
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2023",
abstract = "Формирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доноси нове могућности у дефинисању и организовању положаја српског и свег православног народа на Балкану. Под њеним државотворним окриљем стекле су се могућности за обнављања јединства свих црквених јединица које су до 1766. године биле саставни део Пећке патријаршије. Сама идеја о обнови народног јединства, као и јединства и аутокефалног статуса Пећке патријаршије, тиња у свести српске јерархије и народа током целог XIX века, међутим, околности нису пружале могућност да се то питање изнова еклисијално и политички реализује. Томосом патријарха Мелетија и Синода Цариградске патријаршије из 1922. године вековна стремљења српског народа и Српске Цркве су остварена. Један век касније црквена свест хришћана XIX века потребује поновно еклисиолошко, канонско и правно анализирање и вредновање овог документа ради правилног разумевања његовог аутентичног садржаја и његових импликација на организовање и узајамно саодношење Православних Цркава данас., The formation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians brings new opportunities in defining and organizing the position of the Serbian and Orthodox people in the Balkans. The novel state-building circumstances enabled the restoration of the unity of all church parts that composed the Patriarchate of Peć until 1766. The idea of restoring national and ecclesial unity simmered in the consciousness of the Serbian hierarchy and the people throughout the 19th century. The ecclesiastical and political circumstances did not provide the opportunity to realize this issue. The Tomos of Patriarch Meletios and the Synod of the Patriarchate of Constantinople in 1922., enabled the realization of the centuries-old aspirations of the Serbian people and the Serbian Church. A century later, the church consciousness of 21st-century Christians needs a new ecclesiological, canonical and legal analysis and evaluation of this document aiming proper understanding of its authentic content and implications for the contemporary organization and mutual relations of Orthodox Churches.",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета",
journal = "Богословље",
title = "О Томосу уједињења из 1922. године : канонска и еклисиолошка анализа текста, On the Tomos of Unification from 1922 : Canonical and Ecclesiological Analysis of the Text",
pages = "28-17",
number = "1",
volume = "82",
doi = "10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.2"
}
Деврња, З.. (2023). О Томосу уједињења из 1922. године : канонска и еклисиолошка анализа текста. in Богословље
Београд : Православни богословски факултет Универзитета., 82(1), 17-28.
https://doi.org/10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.2
Деврња З. О Томосу уједињења из 1922. године : канонска и еклисиолошка анализа текста. in Богословље. 2023;82(1):17-28.
doi:10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.2 .
Деврња, Зоран, "О Томосу уједињења из 1922. године : канонска и еклисиолошка анализа текста" in Богословље, 82, no. 1 (2023):17-28,
https://doi.org/10.18485/bogoslovlje.2023.82.1.2 . .
1

После петнаест година - о Закону о црквама и верским заједницама у Републици Србији

Деврња, Зоран

(Београд : Институт за упоредно право, 2022)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2022
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/380
AB  - Ове године обележавамо петнаестогодишњицу доношења Закона о Црквама и верским заједницама. Сетимо се да је овај Закон и пре свог изгласавања, а нарочито по ступању на снагу, био непринципијелно оспораван. Важно је да је и поред оспоравања успео да опстане у правном поретку наше државе. Погледи стручно-правне, политичке и културне јавности често су били несразмерно критични према тексту овог закона, занемарујући његов позитиван допринос нормативизацији, нормализацији и стабилизацији односа државе и њених институција и верских заједница у Републици Србији. Да би се разумео његов значај неопходно је подсетити се да је доношење овог Закона имало за циљ да се у уобичајену, слободну и демократску нормативну колотечину уведу односи државе и верских заједница после вишедеценијског одсуства било каквог демократског приступа овом феномену. Утисак је да се овим Законом у томе и успело.
AB  - We are celebrating the fifteenth anniversary of the adoption of the Law on Churches and Religious Communities in the Republic of Serbia this year. There were a lot of suspicions on its text as a law draft. Also, there were the bulk of political and judicial challenges after it entered into force. It is an astonishing fact that this law has survived in the legal system of our country. Some representatives of the legal, political, and cultural spheres of society have often been very critical of the text of this law without real arguments. His positive contribution to the normalization and stabilization of relations between state institutions and religious communities has been deliberately diminishing. For understanding its significance, it is necessary to remind that the voting of this law had the intention to bring the relations between the state and religious communities into normal and acceptable institutional practice after decades of lack of any democratic approach to this phenomenon. The impression is that this law succeeded in that.
PB  - Београд : Институт за упоредно право
C3  - Прилози државно-црквеном праву Србије
T1  - После петнаест година - о Закону о црквама и верским заједницама у Републици Србији
T1  - After Fifteen Years - Reflections on the Law on Churches and Religious Communities in the Republic of Serbia
EP  - 45
SP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_380
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2022",
abstract = "Ове године обележавамо петнаестогодишњицу доношења Закона о Црквама и верским заједницама. Сетимо се да је овај Закон и пре свог изгласавања, а нарочито по ступању на снагу, био непринципијелно оспораван. Важно је да је и поред оспоравања успео да опстане у правном поретку наше државе. Погледи стручно-правне, политичке и културне јавности често су били несразмерно критични према тексту овог закона, занемарујући његов позитиван допринос нормативизацији, нормализацији и стабилизацији односа државе и њених институција и верских заједница у Републици Србији. Да би се разумео његов значај неопходно је подсетити се да је доношење овог Закона имало за циљ да се у уобичајену, слободну и демократску нормативну колотечину уведу односи државе и верских заједница после вишедеценијског одсуства било каквог демократског приступа овом феномену. Утисак је да се овим Законом у томе и успело., We are celebrating the fifteenth anniversary of the adoption of the Law on Churches and Religious Communities in the Republic of Serbia this year. There were a lot of suspicions on its text as a law draft. Also, there were the bulk of political and judicial challenges after it entered into force. It is an astonishing fact that this law has survived in the legal system of our country. Some representatives of the legal, political, and cultural spheres of society have often been very critical of the text of this law without real arguments. His positive contribution to the normalization and stabilization of relations between state institutions and religious communities has been deliberately diminishing. For understanding its significance, it is necessary to remind that the voting of this law had the intention to bring the relations between the state and religious communities into normal and acceptable institutional practice after decades of lack of any democratic approach to this phenomenon. The impression is that this law succeeded in that.",
publisher = "Београд : Институт за упоредно право",
journal = "Прилози државно-црквеном праву Србије",
title = "После петнаест година - о Закону о црквама и верским заједницама у Републици Србији, After Fifteen Years - Reflections on the Law on Churches and Religious Communities in the Republic of Serbia",
pages = "45-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_380"
}
Деврња, З.. (2022). После петнаест година - о Закону о црквама и верским заједницама у Републици Србији. in Прилози државно-црквеном праву Србије
Београд : Институт за упоредно право., 37-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_380
Деврња З. После петнаест година - о Закону о црквама и верским заједницама у Републици Србији. in Прилози државно-црквеном праву Србије. 2022;:37-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_380 .
Деврња, Зоран, "После петнаест година - о Закону о црквама и верским заједницама у Републици Србији" in Прилози државно-црквеном праву Србије (2022):37-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_380 .

Женско монаштво у канонском предању Цркве до средине 5. века

Деврња, Зоран

(Београд : Православни богословски факултет Универзитета, 2022)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2022
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/375
AB  - Канонско предање ране Цркве познаје неколико категорија жена-подвижница, али је сваку од тих тешко поистоветити са женским манастирским монаштвом какво познајемо данас. Канонско предање настало у периоду позне антике и раног средњовековља било је изложено снажном упливу државног права, најчешће отежавајућем, у поступку остваривања одређених социјалних и еклисијалних права, у која можемо убројати и опредељење за подвижнички живот монашког обрасца, по правилу организован у оквирима domus-а, а од средине 4. века и манастирских заједница. Институција pater familias-a, као веома развијена правна и социјална категорија, суштински је одређивала права и обавезе сваког поданика империје који је био римски грађанин и који се управљао нормативима ius civilis-a. То значи да је женско подвижништво до средине 4. века било еклисијално и социјално тешко видљиво, о чему нам најречитије говоре канони Цркве до овог периода.
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета
PB  - Ниш : Православна Епархија нишка
C3  - 825 година пострига Свете Анастасије
T1  - Женско монаштво у канонском предању Цркве до средине 5. века
EP  - 74
SP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_375
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2022",
abstract = "Канонско предање ране Цркве познаје неколико категорија жена-подвижница, али је сваку од тих тешко поистоветити са женским манастирским монаштвом какво познајемо данас. Канонско предање настало у периоду позне антике и раног средњовековља било је изложено снажном упливу државног права, најчешће отежавајућем, у поступку остваривања одређених социјалних и еклисијалних права, у која можемо убројати и опредељење за подвижнички живот монашког обрасца, по правилу организован у оквирима domus-а, а од средине 4. века и манастирских заједница. Институција pater familias-a, као веома развијена правна и социјална категорија, суштински је одређивала права и обавезе сваког поданика империје који је био римски грађанин и који се управљао нормативима ius civilis-a. То значи да је женско подвижништво до средине 4. века било еклисијално и социјално тешко видљиво, о чему нам најречитије говоре канони Цркве до овог периода.",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Ниш : Православна Епархија нишка",
journal = "825 година пострига Свете Анастасије",
title = "Женско монаштво у канонском предању Цркве до средине 5. века",
pages = "74-61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_375"
}
Деврња, З.. (2022). Женско монаштво у канонском предању Цркве до средине 5. века. in 825 година пострига Свете Анастасије
Београд : Православни богословски факултет Универзитета., 61-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_375
Деврња З. Женско монаштво у канонском предању Цркве до средине 5. века. in 825 година пострига Свете Анастасије. 2022;:61-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_375 .
Деврња, Зоран, "Женско монаштво у канонском предању Цркве до средине 5. века" in 825 година пострига Свете Анастасије (2022):61-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_375 .

Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденције и теологије

Деврња, Зоран

(Београд : Православни богословски факултет Универзитета, 2022)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2022
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/377
AB  - Канонско право је у српској црквеној и научној средини једна од заступљенијих и развијенијих наука. Још од средњовековља и немерљивог доприноса Светог Саве развоју канонске свести у нашем народу, наука канонског права је увек налазила мноштво поштовалаца и поборника у оквирима наше Цркве, као и наших црквених и националних образовних институција. У српском еклисијалном, националном и сцијентистичком кључу ова наука није имала особено самосталан и аутохтон богословски утемељен развој, већ се у великој мери ослањала на развој других научних дисциплина, посебно историографије и правне науке. У том смислу се и утицај ових наука може лако препознати у делима српских каноничара XIX и XX века, као што се може препознати и утицај различитих канонскоправних школа мишљења, од којих бисмо посебно издвојили немачку и руску. С друге стране, приметан је, у овом периоду, наглашено динамичан развој других богословских дисциплина, са којима канонско право не успоставља узајамно изграђујући однос, што се негативно одражава и на статус ове науке, те је до последње деценије ХХ века чини у значајној мери препуштеном утицајима историографије и јуриспруденције као двема врло динамичним и развијеним наукама код европских народа, као и Срба, овог доба.
AB  - Canon Law is a well-founded science in the Serbian ecclesial and scientific environment. Saint Sava incorporated this ecclesial legacy into our spiritual and state experience. There have been many individuals who have engaged in the Canon Law within the Serbian Church. This science has been significantly developed in our other scientific-educational institutions, too. Canon Law relied on other theological disciplines during its development and on Historiography and Legal Sciences. The influence of the above-mentioned sciences is very present in the works of Serbian canonical writers of the 19th and 20th centuries. Among the schools of canonical thought, which influenced the development of Canon Law in Serbian educational institutions, we would emphasize German and Russian.
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета
PB  - Врњци : Интерклима-графика
C3  - Богословље код Срба: изазови и перспективе
T1  - Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденције и теологије
T1  - Canon Law among Serbs between Historiography, Jurisprudence and Theology
EP  - 140
SP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_377
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2022",
abstract = "Канонско право је у српској црквеној и научној средини једна од заступљенијих и развијенијих наука. Још од средњовековља и немерљивог доприноса Светог Саве развоју канонске свести у нашем народу, наука канонског права је увек налазила мноштво поштовалаца и поборника у оквирима наше Цркве, као и наших црквених и националних образовних институција. У српском еклисијалном, националном и сцијентистичком кључу ова наука није имала особено самосталан и аутохтон богословски утемељен развој, већ се у великој мери ослањала на развој других научних дисциплина, посебно историографије и правне науке. У том смислу се и утицај ових наука може лако препознати у делима српских каноничара XIX и XX века, као што се може препознати и утицај различитих канонскоправних школа мишљења, од којих бисмо посебно издвојили немачку и руску. С друге стране, приметан је, у овом периоду, наглашено динамичан развој других богословских дисциплина, са којима канонско право не успоставља узајамно изграђујући однос, што се негативно одражава и на статус ове науке, те је до последње деценије ХХ века чини у значајној мери препуштеном утицајима историографије и јуриспруденције као двема врло динамичним и развијеним наукама код европских народа, као и Срба, овог доба., Canon Law is a well-founded science in the Serbian ecclesial and scientific environment. Saint Sava incorporated this ecclesial legacy into our spiritual and state experience. There have been many individuals who have engaged in the Canon Law within the Serbian Church. This science has been significantly developed in our other scientific-educational institutions, too. Canon Law relied on other theological disciplines during its development and on Historiography and Legal Sciences. The influence of the above-mentioned sciences is very present in the works of Serbian canonical writers of the 19th and 20th centuries. Among the schools of canonical thought, which influenced the development of Canon Law in Serbian educational institutions, we would emphasize German and Russian.",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Врњци : Интерклима-графика",
journal = "Богословље код Срба: изазови и перспективе",
title = "Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденције и теологије, Canon Law among Serbs between Historiography, Jurisprudence and Theology",
pages = "140-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_377"
}
Деврња, З.. (2022). Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденције и теологије. in Богословље код Срба: изазови и перспективе
Београд : Православни богословски факултет Универзитета., 125-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_377
Деврња З. Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденције и теологије. in Богословље код Срба: изазови и перспективе. 2022;:125-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_377 .
Деврња, Зоран, "Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденције и теологије" in Богословље код Срба: изазови и перспективе (2022):125-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_377 .

Religious Communities and Protections of the Individual

Devrnja, Zoran; Krstić, Zoran

(The Netherlands : Kluwer Law International BV, 2022)


                                            

                                            
Devrnja, Z.,& Krstić, Z.. (2022). Religious Communities and Protections of the Individual. in Religion and Law in Serbia: (International Encyclopaedia of Laws : Religion)
The Netherlands : Kluwer Law International BV., 125-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_376
Devrnja Z, Krstić Z. Religious Communities and Protections of the Individual. in Religion and Law in Serbia: (International Encyclopaedia of Laws : Religion). 2022;:125-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_376 .
Devrnja, Zoran, Krstić, Zoran, "Religious Communities and Protections of the Individual" in Religion and Law in Serbia: (International Encyclopaedia of Laws : Religion) (2022):125-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_376 .

The Orthodox Church and the rights of children

Devrnja, Zoran

(New York : Salva, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Devrnja, Zoran
PY  - 2022
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/374
AB  - Children’s rights are an integral part of the normative catalog of human rights in the form of internationally recognized documents ratified by almost all countries. Since the era of the Enlightenment, children have been identified as bearers of a unique and vulnerable social identity. Children first received legal protection at the beginning of 1924, and with the adoption of the Declaration on the Rights of the Child in 1959 by adopting a document of the same name. Finally, the complete form of protection of children’s rights is expressed by the UN Convention on the Rights of the Child from 1989. with accompanying Protocols. The Orthodox Church welcomes the defined care of international institutions for the necessity of legal protection of children. Lord Jesus Christ and His Church have always held a warm and benevolent attitude towards children, recognizing in them unique persons and beings worthy of God’s grace and salvation. The Orthodox Church is open to contributing to a better and more adequate position of children in the modern world with its age-old pastoral and missionary methods based on God’s love for humanity and in cooperation with state institutions.
PB  - New York : Salva
T2  - Astra Salvensis
T1  - The Orthodox Church and the rights of children
EP  - 118
SP  - 107
VL  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_374
ER  - 
@article{
author = "Devrnja, Zoran",
year = "2022",
abstract = "Children’s rights are an integral part of the normative catalog of human rights in the form of internationally recognized documents ratified by almost all countries. Since the era of the Enlightenment, children have been identified as bearers of a unique and vulnerable social identity. Children first received legal protection at the beginning of 1924, and with the adoption of the Declaration on the Rights of the Child in 1959 by adopting a document of the same name. Finally, the complete form of protection of children’s rights is expressed by the UN Convention on the Rights of the Child from 1989. with accompanying Protocols. The Orthodox Church welcomes the defined care of international institutions for the necessity of legal protection of children. Lord Jesus Christ and His Church have always held a warm and benevolent attitude towards children, recognizing in them unique persons and beings worthy of God’s grace and salvation. The Orthodox Church is open to contributing to a better and more adequate position of children in the modern world with its age-old pastoral and missionary methods based on God’s love for humanity and in cooperation with state institutions.",
publisher = "New York : Salva",
journal = "Astra Salvensis",
title = "The Orthodox Church and the rights of children",
pages = "118-107",
volume = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_374"
}
Devrnja, Z.. (2022). The Orthodox Church and the rights of children. in Astra Salvensis
New York : Salva., 20, 107-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_374
Devrnja Z. The Orthodox Church and the rights of children. in Astra Salvensis. 2022;20:107-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_374 .
Devrnja, Zoran, "The Orthodox Church and the rights of children" in Astra Salvensis, 20 (2022):107-118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_374 .

Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век 2. део

Деврња, Зоран

(Београд : Центар за литургичке студије - Монс Хемус, 2021)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2021
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/382
AB  - У оквиру Милашевог обимног стваралачког опуса својим тематским посебностима, методолошким специфичностима и садржајним квалитетима издвајају се три књиге: Правила Православне Цркве са тумачењима, Православно црквено право и Црквено казнено право. Сва три књиге се у приступу елаборираним темама разликују од превлађујућих Милашевих дела апологетске и полемичке садржине са наглашеним историографским приступом истраживању и излагању обрађиване материје. У наведеним делима се нарочито препознаје опредељеност нашег епископа да на разумљив и свакоме приступачан начин изложи науку канонског права у дефинисаном и наглашено сложеном егзегетском научном маниру у оквиру којег се складно прожимају историја Цркве, њено догматско предање, променљиве организационе форме, дијахронична канонска свест, древни правни институти и елементи позитивних правних система.
AB  - Within Milaš’s extensive creative opus, three books stand out with their thematic peculiarities, methodological specifics, and content qualities: Rules of the Orthodox Church and Their Interpretations, Orthodox Church Law, and Church Criminal Law. All three books differ from Milaš’s earlier predominant apologetic and polemical works in their approach to elaborated topics, with an emphasized historical approach to the research and exposition of the processed material. The above-mentioned works especially recognize the commitment of our bishop to present the Canon Law science in an understandable and accessible way. In those books analyzed material is exposed in a defined and emphatically complex exegetical and scientific way within which the history of the Church, its dogmatic tradition, variable organizational forms, diachronic canonical consciousness, ancient legal institutes, and elements of positive legal systems are harmoniously permeated.
PB  - Београд : Центар за литургичке студије - Монс Хемус
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања
C3  - Богословље и духовни живот Карловачке митрополије
T1  - Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век 2. део
T1  - Serbian Canonical Thought in the Austro-Hungarian Monarchy at the turn of the 19th to 20th Century 2nd part
EP  - 295
IS  - 2
SP  - 285
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_382
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2021",
abstract = "У оквиру Милашевог обимног стваралачког опуса својим тематским посебностима, методолошким специфичностима и садржајним квалитетима издвајају се три књиге: Правила Православне Цркве са тумачењима, Православно црквено право и Црквено казнено право. Сва три књиге се у приступу елаборираним темама разликују од превлађујућих Милашевих дела апологетске и полемичке садржине са наглашеним историографским приступом истраживању и излагању обрађиване материје. У наведеним делима се нарочито препознаје опредељеност нашег епископа да на разумљив и свакоме приступачан начин изложи науку канонског права у дефинисаном и наглашено сложеном егзегетском научном маниру у оквиру којег се складно прожимају историја Цркве, њено догматско предање, променљиве организационе форме, дијахронична канонска свест, древни правни институти и елементи позитивних правних система., Within Milaš’s extensive creative opus, three books stand out with their thematic peculiarities, methodological specifics, and content qualities: Rules of the Orthodox Church and Their Interpretations, Orthodox Church Law, and Church Criminal Law. All three books differ from Milaš’s earlier predominant apologetic and polemical works in their approach to elaborated topics, with an emphasized historical approach to the research and exposition of the processed material. The above-mentioned works especially recognize the commitment of our bishop to present the Canon Law science in an understandable and accessible way. In those books analyzed material is exposed in a defined and emphatically complex exegetical and scientific way within which the history of the Church, its dogmatic tradition, variable organizational forms, diachronic canonical consciousness, ancient legal institutes, and elements of positive legal systems are harmoniously permeated.",
publisher = "Београд : Центар за литургичке студије - Монс Хемус, Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања",
journal = "Богословље и духовни живот Карловачке митрополије",
title = "Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век 2. део, Serbian Canonical Thought in the Austro-Hungarian Monarchy at the turn of the 19th to 20th Century 2nd part",
pages = "295-285",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_382"
}
Деврња, З.. (2021). Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век 2. део. in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије
Београд : Центар за литургичке студије - Монс Хемус.(2), 285-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_382
Деврња З. Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век 2. део. in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. 2021;(2):285-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_382 .
Деврња, Зоран, "Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век 2. део" in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, no. 2 (2021):285-295,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_382 .

Положај Српске православне цркве у Северној Македонији

Деврња, Зоран

(Београд : "Филип Вишњић" - Институт за европске студије, 2021)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2021
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/383
AB  - Територија савремене државе Северне Македоније представља подручје најранијег организовања Цркве, које можемо датирати у 1. век хришћанства. Када су после више од хиљаду година поједине области територије савремене Северне Македоније ушле у састав средњовековне српске државе краља Стефана Првовенчаног (прва половина 13. века), црквена организација новоформиране аутокефалне Жичке архиепископије која их је обухватала преузела је и у себе интегрисала већ готове и добро формиране црквене јединице, односно епархије.
PB  - Београд : "Филип Вишњић" - Институт за европске студије
C3  - Црква и тајна служба
T1  - Положај Српске православне цркве у Северној Македонији
EP  - 61
SP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_383
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2021",
abstract = "Територија савремене државе Северне Македоније представља подручје најранијег организовања Цркве, које можемо датирати у 1. век хришћанства. Када су после више од хиљаду година поједине области територије савремене Северне Македоније ушле у састав средњовековне српске државе краља Стефана Првовенчаног (прва половина 13. века), црквена организација новоформиране аутокефалне Жичке архиепископије која их је обухватала преузела је и у себе интегрисала већ готове и добро формиране црквене јединице, односно епархије.",
publisher = "Београд : "Филип Вишњић" - Институт за европске студије",
journal = "Црква и тајна служба",
title = "Положај Српске православне цркве у Северној Македонији",
pages = "61-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_383"
}
Деврња, З.. (2021). Положај Српске православне цркве у Северној Македонији. in Црква и тајна служба
Београд : "Филип Вишњић" - Институт за европске студије., 51-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_383
Деврња З. Положај Српске православне цркве у Северној Македонији. in Црква и тајна служба. 2021;:51-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_383 .
Деврња, Зоран, "Положај Српске православне цркве у Северној Македонији" in Црква и тајна служба (2021):51-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_383 .

Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век

Деврња, Зоран

(Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања, 2020)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2020
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/381
AB  - Епископ Никодим Милаш је изданак карловачке колевке српског богословља која је у тренутку када је он почео да је похађа иза себе имала већ шест деценија дугу традицију. О Милашу као друштвеном прегаоцу, борцу за националну афирмацију Срба и, пре свега, као црквеном пастиру, морамо говорити у категоријама, пре свега, његове личне, а потом и академске и духовне условљености политичким и друштвеним контекстом посматраним у ширим оквирима од српско-националних и локално-далматинских, односно, посматрати његово дело у димензијама глобалнијих идеолошких конфликата и сукоба који се одвијају на простору Европе у другој половини 19. века. Сагледавајући историјску позорницу Милашевог времена морамо констатовати да је друштвена средина у којој је он као епископ деловао и стварао била наглашено вредносно крута, политички окрутна, културно затворена, а религијски нарцисоидна и искључива у свом римоцентричном идентитетском изразу. Милашев теолошки поступак не спада у ред стандардних и уобичајених покушаја излагања истина вере. Он је пре свега полемичар и апологета, без претензија да се пројави као иноватор нових теолошких увида и концепција, већ се јавља више као тумач предања, његовог историјског контекста и актуелности унутар своје савремености.
AB  - Bishop Nikodim Milaš is the offshoot of Serbian theological tradition established in the theological seminary of Sremski Karlovci in the early period of the 19th century. As a social laborer, the supporter of national affirmation of Serbs, and as a ecclesiastical leader, Milaš was conditioned in his personal, academic and spiritual experiences by, at that time, current political and social context which has to be observed wider than its local and national frames. An evaluation of his deeds in the correlation with the global spreading of ideological and nationalistic conflicts, that were occurring on European soil during the second part of the 19th century, is the only way to understand his genuine theological motivation and, as such, social and spiritual goals of his works. The social environment, in which Milaš was doing as a bishop, was rigid, politically cruel, culturally closed, and religiously narcissistic and exclusive in its own catholic identity. The conclusion is that Milaš is the argumentative defender of historical and theological truths without pretensions to manifest himself as an innovator of new theological insights and conceptions. He is the interpreter of tradition, its historical context, and its actuality within his contemporary ecclesiastical and social milieu.
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања
PB  - Београд : Центар за литургичке студије - Монс Хемус
C3  - Богословље и духовни живот Карловачке митрополије
T1  - Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век
T1  - Serbian Canonical Thought in the Austro-Hungarian Monarchy at the turn of the 19th to 20th Century
EP  - 134
IS  - 1
SP  - 121
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_381
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2020",
abstract = "Епископ Никодим Милаш је изданак карловачке колевке српског богословља која је у тренутку када је он почео да је похађа иза себе имала већ шест деценија дугу традицију. О Милашу као друштвеном прегаоцу, борцу за националну афирмацију Срба и, пре свега, као црквеном пастиру, морамо говорити у категоријама, пре свега, његове личне, а потом и академске и духовне условљености политичким и друштвеним контекстом посматраним у ширим оквирима од српско-националних и локално-далматинских, односно, посматрати његово дело у димензијама глобалнијих идеолошких конфликата и сукоба који се одвијају на простору Европе у другој половини 19. века. Сагледавајући историјску позорницу Милашевог времена морамо констатовати да је друштвена средина у којој је он као епископ деловао и стварао била наглашено вредносно крута, политички окрутна, културно затворена, а религијски нарцисоидна и искључива у свом римоцентричном идентитетском изразу. Милашев теолошки поступак не спада у ред стандардних и уобичајених покушаја излагања истина вере. Он је пре свега полемичар и апологета, без претензија да се пројави као иноватор нових теолошких увида и концепција, већ се јавља више као тумач предања, његовог историјског контекста и актуелности унутар своје савремености., Bishop Nikodim Milaš is the offshoot of Serbian theological tradition established in the theological seminary of Sremski Karlovci in the early period of the 19th century. As a social laborer, the supporter of national affirmation of Serbs, and as a ecclesiastical leader, Milaš was conditioned in his personal, academic and spiritual experiences by, at that time, current political and social context which has to be observed wider than its local and national frames. An evaluation of his deeds in the correlation with the global spreading of ideological and nationalistic conflicts, that were occurring on European soil during the second part of the 19th century, is the only way to understand his genuine theological motivation and, as such, social and spiritual goals of his works. The social environment, in which Milaš was doing as a bishop, was rigid, politically cruel, culturally closed, and religiously narcissistic and exclusive in its own catholic identity. The conclusion is that Milaš is the argumentative defender of historical and theological truths without pretensions to manifest himself as an innovator of new theological insights and conceptions. He is the interpreter of tradition, its historical context, and its actuality within his contemporary ecclesiastical and social milieu.",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања, Београд : Центар за литургичке студије - Монс Хемус",
journal = "Богословље и духовни живот Карловачке митрополије",
title = "Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век, Serbian Canonical Thought in the Austro-Hungarian Monarchy at the turn of the 19th to 20th Century",
pages = "134-121",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_381"
}
Деврња, З.. (2020). Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век. in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије
Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања.(1), 121-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_381
Деврња З. Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век. in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. 2020;(1):121-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_381 .
Деврња, Зоран, "Српска канонскоправна мисао у Аустро-угарској на прелазу из 19. у 20. век" in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, no. 1 (2020):121-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_381 .

Смисаоност и сврховитост феномена аутокефалије у контексту аутокефалности Жичке архиепископије из 1219. године

Деврња, Зоран

(Београд : Catena mundi, 2020)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2020
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/384
AB  - Аутокефалија се феноменолошки јавља са појавом и ширењем Цркве у апостолском периоду. Терминолошки, сам појам аутокефалије је познијег датума и можемо га лицирати у почетке другог миленијума. То, наравно, не значи да аутокефалија, како смо рекли, још од апостолског периода, па до тада, а и до данас, не постоји као стално својство црквеног организовања, иако је у свом историјском трајању и апликативном моделовању пролазила кроз различите форме и садржине.
PB  - Београд : Catena mundi
C3  - Catena mundi
T1  - Смисаоност и сврховитост феномена аутокефалије у контексту аутокефалности Жичке архиепископије из 1219. године
EP  - 250
IS  - 4
SP  - 248
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_384
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2020",
abstract = "Аутокефалија се феноменолошки јавља са појавом и ширењем Цркве у апостолском периоду. Терминолошки, сам појам аутокефалије је познијег датума и можемо га лицирати у почетке другог миленијума. То, наравно, не значи да аутокефалија, како смо рекли, још од апостолског периода, па до тада, а и до данас, не постоји као стално својство црквеног организовања, иако је у свом историјском трајању и апликативном моделовању пролазила кроз различите форме и садржине.",
publisher = "Београд : Catena mundi",
journal = "Catena mundi",
title = "Смисаоност и сврховитост феномена аутокефалије у контексту аутокефалности Жичке архиепископије из 1219. године",
pages = "250-248",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_384"
}
Деврња, З.. (2020). Смисаоност и сврховитост феномена аутокефалије у контексту аутокефалности Жичке архиепископије из 1219. године. in Catena mundi
Београд : Catena mundi.(4), 248-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_384
Деврња З. Смисаоност и сврховитост феномена аутокефалије у контексту аутокефалности Жичке архиепископије из 1219. године. in Catena mundi. 2020;(4):248-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_384 .
Деврња, Зоран, "Смисаоност и сврховитост феномена аутокефалије у контексту аутокефалности Жичке архиепископије из 1219. године" in Catena mundi, no. 4 (2020):248-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_384 .

Канонски и историјски контекст настанка аутокефалне Жичке архиепископије

Деврња, Зоран

(Београд : Православни богословски факултет Универзитета, 2020)

TY  - CONF
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2020
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/378
AB  - Жичка архиепископија је настала 1219. године као аутокефални црквени организам, који представља матицу организовања православних епископија у централним и западним областима Балкана. Њена историјска улога траје до данас и идентитетски се поистовећује са организацијом и улогом Београдске патријаршије — Српске Православне Цркве. Реакције на настанак Жичке архиепископије, пре свега охридског архиепископа Димитрија (Хоматијана), створиле су од самог почетка многе контроверзе, које до данас бацају различитим тумачењима и идеологијама обојену светлост на наведени процес стицања аутокефалне Цркве, на челу са Светим Савом. Циљ овог рада је да покаже како се иза дугогодишњег процеса уобличавања аутокефалне Жичке архиепископије не налазе утилитарни, једнострани, лукративни и манипулативни мотиви, инспирисани слабостима које су обележиле прву половину 13. века у животу Византијског царства и цариградског црквеног трона, већ искључиво црквене потребе хришћанских народа у наведеним областима, превасходно Срба, које се поклапају са отпочињањем тада неопходног процеса обнављања и јачања позиција урушеног царства и оспореног ауторитета цариградског патријарха у циљу успостављања исправног црквеног поретка. У том смислу, настанак аутокефалне Жичке архиепископије, као и самосталне и снажне српске краљевине, представљао је почетак обнове Византијског царства и васељенског цариградског црквеног трона у пуном капацитету његовог канонског и духовног ауторитета, чиме је створен потребан политички и духовни амбијент, који с временом, нарочито од друге половине треће деценије 13. века, онемогућава јачање освајачких намера моћне Угарске краљевине, империјалних идеја епирских владара, као и амбициозних покушаја преузимања надлежности прве међу црквеним катедрама православног Истока. Овим радом желимо да укажемо на чињеницу извесне симултане дивергентности у процесима конституисања средњовековне српске државе и цркве, као и на историјску улогу Светога Саве и дијахронијску мисију Српске Цркве од самог њеног настанка, који се остварују у доследној верности древном канонском поретку и спремности да се понесе терет духовне и политичке одговорности, па и жртве, ради остварења тог циља.
AB  - The Archdiocese of Žiča was founded in 1219 as an autocephalous Church organism which represents the core of organization of Orthodox dioceses in the central and western areas of the Balkans. The historical path of Archdiocese of Žiča continues to this day and is identified with the organization and role of the Serbian Orthodox Church. Reactions to the founding of the Archdiocese of Žiča, primarily the reaction of the Ohrid Archbishop Dimitrios (Homatian), have created many controversies that, to this date, throw a light colored by different ideologies and interpretations on the mentioned process of acquiring an autocephalous Church led by the Saint Sava. This paper shows that behind the long-standing process of shaping the autocephalous Archdiocese of Žiča there are no utilitarian, one-sided, lucrative and manipulative motifs inspired by weaknesses that marked the first half of the 13th century in the life of the Byzantine Empire and the Constantinople Church throne, but exclusively the needs of Christian peoples in these areas, primarily Serbs, which coincide with the beginning of the then necessary process of renewing and strengthening the positions of the collapsed Empire and the disputed authority of the Constantinople Patriarchate with the goal of establishing a proper ecclesiastic order. In this sense, the emergence of the autocephalous Archdiocese of Žiča, as well as the independent and powerful Serbian kingdom, represented the beginning of the restoration of both, the Byzantine Empire and the Ecumenical Church throne of Constantinople, in the full capacity of its canonical and spiritual authority, creating the necessary political and spiritual ambiance which, in time, prevented the strengthening of separatist intentions the Thessalonian rulers of the Despotate of Epirus, as well as the usurper attempts to take away the ecclesiastical authority of the first among the church thrones of the Orthodox East. With this work, we point to the fact that the historical role of Saint Sava and the diachronic mission of the Serbian Church, from its very creation, is recognized in the consistent loyalty to the ancient canonical order and readiness to bear the burden of spiritual and political responsibility, even sacrifice, in order to achieve that goal.
PB  - Београд : Православни богословски факултет Универзитета
PB  - Свети архијерејски синод Српске православне цркве
C3  - Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве
T1  - Канонски и историјски контекст настанка аутокефалне Жичке архиепископије
T1  - Canon and Historical Context of the Origin of the Autocephalous Archdiocese of Žiča
EP  - 80
SP  - 71
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_378
ER  - 
@conference{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2020",
abstract = "Жичка архиепископија је настала 1219. године као аутокефални црквени организам, који представља матицу организовања православних епископија у централним и западним областима Балкана. Њена историјска улога траје до данас и идентитетски се поистовећује са организацијом и улогом Београдске патријаршије — Српске Православне Цркве. Реакције на настанак Жичке архиепископије, пре свега охридског архиепископа Димитрија (Хоматијана), створиле су од самог почетка многе контроверзе, које до данас бацају различитим тумачењима и идеологијама обојену светлост на наведени процес стицања аутокефалне Цркве, на челу са Светим Савом. Циљ овог рада је да покаже како се иза дугогодишњег процеса уобличавања аутокефалне Жичке архиепископије не налазе утилитарни, једнострани, лукративни и манипулативни мотиви, инспирисани слабостима које су обележиле прву половину 13. века у животу Византијског царства и цариградског црквеног трона, већ искључиво црквене потребе хришћанских народа у наведеним областима, превасходно Срба, које се поклапају са отпочињањем тада неопходног процеса обнављања и јачања позиција урушеног царства и оспореног ауторитета цариградског патријарха у циљу успостављања исправног црквеног поретка. У том смислу, настанак аутокефалне Жичке архиепископије, као и самосталне и снажне српске краљевине, представљао је почетак обнове Византијског царства и васељенског цариградског црквеног трона у пуном капацитету његовог канонског и духовног ауторитета, чиме је створен потребан политички и духовни амбијент, који с временом, нарочито од друге половине треће деценије 13. века, онемогућава јачање освајачких намера моћне Угарске краљевине, империјалних идеја епирских владара, као и амбициозних покушаја преузимања надлежности прве међу црквеним катедрама православног Истока. Овим радом желимо да укажемо на чињеницу извесне симултане дивергентности у процесима конституисања средњовековне српске државе и цркве, као и на историјску улогу Светога Саве и дијахронијску мисију Српске Цркве од самог њеног настанка, који се остварују у доследној верности древном канонском поретку и спремности да се понесе терет духовне и политичке одговорности, па и жртве, ради остварења тог циља., The Archdiocese of Žiča was founded in 1219 as an autocephalous Church organism which represents the core of organization of Orthodox dioceses in the central and western areas of the Balkans. The historical path of Archdiocese of Žiča continues to this day and is identified with the organization and role of the Serbian Orthodox Church. Reactions to the founding of the Archdiocese of Žiča, primarily the reaction of the Ohrid Archbishop Dimitrios (Homatian), have created many controversies that, to this date, throw a light colored by different ideologies and interpretations on the mentioned process of acquiring an autocephalous Church led by the Saint Sava. This paper shows that behind the long-standing process of shaping the autocephalous Archdiocese of Žiča there are no utilitarian, one-sided, lucrative and manipulative motifs inspired by weaknesses that marked the first half of the 13th century in the life of the Byzantine Empire and the Constantinople Church throne, but exclusively the needs of Christian peoples in these areas, primarily Serbs, which coincide with the beginning of the then necessary process of renewing and strengthening the positions of the collapsed Empire and the disputed authority of the Constantinople Patriarchate with the goal of establishing a proper ecclesiastic order. In this sense, the emergence of the autocephalous Archdiocese of Žiča, as well as the independent and powerful Serbian kingdom, represented the beginning of the restoration of both, the Byzantine Empire and the Ecumenical Church throne of Constantinople, in the full capacity of its canonical and spiritual authority, creating the necessary political and spiritual ambiance which, in time, prevented the strengthening of separatist intentions the Thessalonian rulers of the Despotate of Epirus, as well as the usurper attempts to take away the ecclesiastical authority of the first among the church thrones of the Orthodox East. With this work, we point to the fact that the historical role of Saint Sava and the diachronic mission of the Serbian Church, from its very creation, is recognized in the consistent loyalty to the ancient canonical order and readiness to bear the burden of spiritual and political responsibility, even sacrifice, in order to achieve that goal.",
publisher = "Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Свети архијерејски синод Српске православне цркве",
journal = "Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве",
title = "Канонски и историјски контекст настанка аутокефалне Жичке архиепископије, Canon and Historical Context of the Origin of the Autocephalous Archdiocese of Žiča",
pages = "80-71",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_378"
}
Деврња, З.. (2020). Канонски и историјски контекст настанка аутокефалне Жичке архиепископије. in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве
Београд : Православни богословски факултет Универзитета., 1, 71-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_378
Деврња З. Канонски и историјски контекст настанка аутокефалне Жичке архиепископије. in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. 2020;1:71-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_378 .
Деврња, Зоран, "Канонски и историјски контекст настанка аутокефалне Жичке архиепископије" in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, 1 (2020):71-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_378 .

Теолошка анализа појма људских права и њихова рецепција у хришћанској цркви

Деврња, Зоран З.

(Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, 2014)

TY  - THES
AU  - Деврња, Зоран З.
PY  - 2014
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2581
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4938
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10655/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=47561231
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/7
AB  - Human rights represent a modern legal phenomenon. In their present form they have been developed for just a couple of decades, more precisely, from the end of WW2 onwards. Nowadays, by means of these rights, both the collective rights of communities, as well as the rights of individuals are being protected. Human rights have made individuals the subjects of the international law. Despite being composed upon the secular grounds, human rights possess a deeper rootedness both in different philosophical traditions as well as in the religious teachings. Human rights are not part of the content of the testamental tradition, yet the Tradition represents an inexhaustible inspiration in the process of developing the idea of human rights. The notion of human rights, as a predominantly legal phenomenon, has been analyzed and valorized by means of the method of comparative law, so that its presence could be shown in the primary documents before the Declaration, the documents which may extend not only to the European Middle Ages, but even (historically) deeper in the past. The social, philosophical and ethical dimensions of the analyzed notion in the contemporary society can be discerned and properly grasped only through the contextualization and theoretical articulation of the idea of justice and just society, not only in their modern theoretical and practical phenomenology, but through the form of centuries-long continual formation of the idea, by means of the affirmation of human dignity and fundamental social values on the grounds of Christian religious principles. Given that the core of this thesis lies in the analysis of the notion of human rights from the perspective of theological notions and theory, all the aforementioned methodological procedures are put into relationship with the corresponding theological disciplines and their methods, which can contribute to the elucidation of this notion from the perspective of Christian experience. In the section of research which, chronologically, comes in the first place, the contribution of the biblical-revelational experience of God‟s presence in the world to the formation of the contemporary image of man and his identity has been analyzed by the critical theological-sociological and textual-historical method, assuming that the event of concluding the Covenant (the alliance) between God and man is indispensable and, in this sense, revolutionary for the new and different existential positioning of man within history, as well as for the understanding of history itself. The Judeo-Christian religious tradition represents a solid basis for the formation of the very notion of human rights and its steady development. Basic, foundational, universalistic notional references necessary for the constituting of the idea of human rights are to be found in the pre-historical testimonies of the Old Testament, such as the event of creating the world and man, the original sin, the flood… The later developed legal corpus of the Old Testament, which has its roots in the legal tradition of ancient Mesopotamia from the end of 3rd until the end of 1st millennium B.C., developing itself in two dominant traditions of Abrahamic and Mosaic tradition, provides us both with universalistic value-models necessary for the constituting of the idea of human rights, as well as with particularistic ones which institutionalize the very idea. The prophetic tradition in Israel represents, through its universalism, an additional fruitful basis for the development and suitable social contextualization of the idea of human rights. Christ‟s incarnation and resurrection revolutionarily change the place and importance of man within history. Through the incarnation of Christ, human person gains the absolute value and becomes the very goal of existence. The evangelical testimony offers us love for enemies, as well as the model of relating towards other individuals or groups, as the experience of the presence of God‟s grace within our social experience, through which every form of normativity and legalism is overcome, which can exceptionally correctively influence the development of the idea and praxis of human rights. The testimony of the Gospels gains its distinctive and inspired contextualization in the writings of St. Apostle Paul and the process of reception of his theological heritage at the and of 1st and in the first half of the 2nd century A.D. The work of apologists and a number of pseudographs in the middle of 2nd century influenced the transposing of the evangelic philanthropy into the sphere of hellenic philanthropical tradition and social praxis. From the middle of 4th century onwards, through the activity of the Cappadocian Fathers, the social activity of the Church gets its firm theological foundation and manifests significant potential for moving the social value agenda in the direction of a more comprehensive legal and practical protection of man from suffering and evil in his natural and social anxieties, injustices and weaknesses. Christian communities of all denominations have accepted, in the second half of 20th century, the idea of human rights as immanent to their ethical teaching and testimony, while bringing certain critical observations, regarding its overemphasized anthropocentricity, the imbalance of rights and responsibility, as well as of the individual and collective rights on the one hand and civil and social rights on the other. The crucial objection they make concerns the usage of human rights in the process of reaching particular political goals. Christian communities expect contemporary legal systems and international order to treat man as the goal of human rights and not to make these rights a means of political fights
AB  - Људска права посматрана као правни систем и законски конструкт не изражавају исцрпно и аутентично садржај хришћанских вредности које исијавају из тромиленијумског наслеђа Цркве, будући да је сам појам предања далеко шири и егзистенцијално свеобухватнији од искуства промоције и заштите људских права, а и својим циљевима у многоме превазилази њихову сврховитост. Људска права своје циљеве усмеравају у оквире историје и простор друштвеног и социјалног активизма што их имплицитно и неумитно уобручава у форму вредности изражених правним појмовима и законским нормама. Насупрот овоме, хришћанске вредности јесу у темељима идеје људских права иако их, својим циљевима који су похрењени у личност свакога човека и његово испуњење у догађају Божијег Царстава, егзистенцијално надилазе. Сведеним речником изражено, људска права и хришћански етос се у једној или више тачака пресецају, допуњују и узајамно афирмишу, али се никако не поистовећују нити подударају.
PB  - Универзитет у Београду, Православни богословски факултет
T1  - Теолошка анализа појма људских права и њихова рецепција у хришћанској цркви
T1  - Тheological Analysis of the Notion of Human Rights and Their Reception in the Christian Church
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_7
UR  - t-2449
ER  - 
@phdthesis{
author = "Деврња, Зоран З.",
year = "2014",
abstract = "Human rights represent a modern legal phenomenon. In their present form they have been developed for just a couple of decades, more precisely, from the end of WW2 onwards. Nowadays, by means of these rights, both the collective rights of communities, as well as the rights of individuals are being protected. Human rights have made individuals the subjects of the international law. Despite being composed upon the secular grounds, human rights possess a deeper rootedness both in different philosophical traditions as well as in the religious teachings. Human rights are not part of the content of the testamental tradition, yet the Tradition represents an inexhaustible inspiration in the process of developing the idea of human rights. The notion of human rights, as a predominantly legal phenomenon, has been analyzed and valorized by means of the method of comparative law, so that its presence could be shown in the primary documents before the Declaration, the documents which may extend not only to the European Middle Ages, but even (historically) deeper in the past. The social, philosophical and ethical dimensions of the analyzed notion in the contemporary society can be discerned and properly grasped only through the contextualization and theoretical articulation of the idea of justice and just society, not only in their modern theoretical and practical phenomenology, but through the form of centuries-long continual formation of the idea, by means of the affirmation of human dignity and fundamental social values on the grounds of Christian religious principles. Given that the core of this thesis lies in the analysis of the notion of human rights from the perspective of theological notions and theory, all the aforementioned methodological procedures are put into relationship with the corresponding theological disciplines and their methods, which can contribute to the elucidation of this notion from the perspective of Christian experience. In the section of research which, chronologically, comes in the first place, the contribution of the biblical-revelational experience of God‟s presence in the world to the formation of the contemporary image of man and his identity has been analyzed by the critical theological-sociological and textual-historical method, assuming that the event of concluding the Covenant (the alliance) between God and man is indispensable and, in this sense, revolutionary for the new and different existential positioning of man within history, as well as for the understanding of history itself. The Judeo-Christian religious tradition represents a solid basis for the formation of the very notion of human rights and its steady development. Basic, foundational, universalistic notional references necessary for the constituting of the idea of human rights are to be found in the pre-historical testimonies of the Old Testament, such as the event of creating the world and man, the original sin, the flood… The later developed legal corpus of the Old Testament, which has its roots in the legal tradition of ancient Mesopotamia from the end of 3rd until the end of 1st millennium B.C., developing itself in two dominant traditions of Abrahamic and Mosaic tradition, provides us both with universalistic value-models necessary for the constituting of the idea of human rights, as well as with particularistic ones which institutionalize the very idea. The prophetic tradition in Israel represents, through its universalism, an additional fruitful basis for the development and suitable social contextualization of the idea of human rights. Christ‟s incarnation and resurrection revolutionarily change the place and importance of man within history. Through the incarnation of Christ, human person gains the absolute value and becomes the very goal of existence. The evangelical testimony offers us love for enemies, as well as the model of relating towards other individuals or groups, as the experience of the presence of God‟s grace within our social experience, through which every form of normativity and legalism is overcome, which can exceptionally correctively influence the development of the idea and praxis of human rights. The testimony of the Gospels gains its distinctive and inspired contextualization in the writings of St. Apostle Paul and the process of reception of his theological heritage at the and of 1st and in the first half of the 2nd century A.D. The work of apologists and a number of pseudographs in the middle of 2nd century influenced the transposing of the evangelic philanthropy into the sphere of hellenic philanthropical tradition and social praxis. From the middle of 4th century onwards, through the activity of the Cappadocian Fathers, the social activity of the Church gets its firm theological foundation and manifests significant potential for moving the social value agenda in the direction of a more comprehensive legal and practical protection of man from suffering and evil in his natural and social anxieties, injustices and weaknesses. Christian communities of all denominations have accepted, in the second half of 20th century, the idea of human rights as immanent to their ethical teaching and testimony, while bringing certain critical observations, regarding its overemphasized anthropocentricity, the imbalance of rights and responsibility, as well as of the individual and collective rights on the one hand and civil and social rights on the other. The crucial objection they make concerns the usage of human rights in the process of reaching particular political goals. Christian communities expect contemporary legal systems and international order to treat man as the goal of human rights and not to make these rights a means of political fights, Људска права посматрана као правни систем и законски конструкт не изражавају исцрпно и аутентично садржај хришћанских вредности које исијавају из тромиленијумског наслеђа Цркве, будући да је сам појам предања далеко шири и егзистенцијално свеобухватнији од искуства промоције и заштите људских права, а и својим циљевима у многоме превазилази њихову сврховитост. Људска права своје циљеве усмеравају у оквире историје и простор друштвеног и социјалног активизма што их имплицитно и неумитно уобручава у форму вредности изражених правним појмовима и законским нормама. Насупрот овоме, хришћанске вредности јесу у темељима идеје људских права иако их, својим циљевима који су похрењени у личност свакога човека и његово испуњење у догађају Божијег Царстава, егзистенцијално надилазе. Сведеним речником изражено, људска права и хришћански етос се у једној или више тачака пресецају, допуњују и узајамно афирмишу, али се никако не поистовећују нити подударају.",
publisher = "Универзитет у Београду, Православни богословски факултет",
title = "Теолошка анализа појма људских права и њихова рецепција у хришћанској цркви, Тheological Analysis of the Notion of Human Rights and Their Reception in the Christian Church",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_7, t-2449"
}
Деврња, З. З.. (2014). Теолошка анализа појма људских права и њихова рецепција у хришћанској цркви. 
Универзитет у Београду, Православни богословски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_7
Деврња ЗЗ. Теолошка анализа појма људских права и њихова рецепција у хришћанској цркви. 2014;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_7 .
Деврња, Зоран З., "Теолошка анализа појма људских права и њихова рецепција у хришћанској цркви" (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_7 .

The Problem of the Identity of Covenant Community in Paul’s Epistles to the Galatians and the Romans

Devrnja, Zoran

(Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Devrnja, Zoran
PY  - 2014
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/130
AB  - The identity of the New Israel, most comprehensively and most consistently formulated in the Epistles to the Galatians and the Romans and expressed through the ethos, eccle- sial attitude as well as social responsibility of the church members, has undergone sev- eral phases of reception in the post-pauline period during the end of 1st and the first half of the 2nd century A.D. The identity determinants found in the writings of Apostle Paul strongly influence the formation of christian ethos nowadays and, as such, essentially de- termine the relation of the Christians towards the society in which they live and whose values they share. Furthermore, especially in the context of the already advanced pro- cess of globalization and striving for global legal and socio-structural uniformity, the an- alyzed notions allow the Church to preserve its own identity and recognize its respon- sibility for every individual as well as for the community she establishes in the modern society.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Philotheos
T1  - The Problem of the Identity of Covenant Community in Paul’s Epistles to the Galatians and the Romans
EP  - 223
SP  - 215
VL  - 14
DO  - 10.5840/philotheos20141420
UR  - conv_504
ER  - 
@article{
author = "Devrnja, Zoran",
year = "2014",
abstract = "The identity of the New Israel, most comprehensively and most consistently formulated in the Epistles to the Galatians and the Romans and expressed through the ethos, eccle- sial attitude as well as social responsibility of the church members, has undergone sev- eral phases of reception in the post-pauline period during the end of 1st and the first half of the 2nd century A.D. The identity determinants found in the writings of Apostle Paul strongly influence the formation of christian ethos nowadays and, as such, essentially de- termine the relation of the Christians towards the society in which they live and whose values they share. Furthermore, especially in the context of the already advanced pro- cess of globalization and striving for global legal and socio-structural uniformity, the an- alyzed notions allow the Church to preserve its own identity and recognize its respon- sibility for every individual as well as for the community she establishes in the modern society.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Philotheos",
title = "The Problem of the Identity of Covenant Community in Paul’s Epistles to the Galatians and the Romans",
pages = "223-215",
volume = "14",
doi = "10.5840/philotheos20141420",
url = "conv_504"
}
Devrnja, Z.. (2014). The Problem of the Identity of Covenant Community in Paul’s Epistles to the Galatians and the Romans. in Philotheos
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 14, 215-223.
https://doi.org/10.5840/philotheos20141420
conv_504
Devrnja Z. The Problem of the Identity of Covenant Community in Paul’s Epistles to the Galatians and the Romans. in Philotheos. 2014;14:215-223.
doi:10.5840/philotheos20141420
conv_504 .
Devrnja, Zoran, "The Problem of the Identity of Covenant Community in Paul’s Epistles to the Galatians and the Romans" in Philotheos, 14 (2014):215-223,
https://doi.org/10.5840/philotheos20141420 .,
conv_504 .

Ванбрачне заједнице - канонскоправна перспектива

Деврња, Зоран

(Универзитет у Београду - Правни факултет, Београд, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2014
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/124
AB  - У другој половини XX века у порасту је број ванбрачних заједница. Истовремено се смањује интересовање младих за брак као традиционалан облик животног саживљавања. Црква покушава да успостави дијалог са савременим човеком и његовом измењеном интимном и социјалном праксом. Очигледна је потреба да обновљеним богословским процењивањем Црква превреднује свој однос према ванбрачним заједницама као до сада недовољно канонски и пастирски промишљеним искуством.
AB  - Rate of non-marital unions was increased in the second half of the 20th century. Simultaneously, interest for traditional marriage was decreased. Church is trying to establish the dialogue with contemporary man in his modified intimacy and social practice. It's obvious there is a necessity to reassess Church's attitude toward non-marital unions as insufficiently canonically and theologically deliberated experience.
PB  - Универзитет у Београду - Правни факултет, Београд
T2  - Анали Правног факултета у Београду
T1  - Ванбрачне заједнице - канонскоправна перспектива
T1  - Non-Marital Unions: Canonical Perspective
EP  - 222
IS  - 1
SP  - 205
VL  - 62
DO  - 10.5937/AnaliPFB1401205D
UR  - conv_1
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2014",
abstract = "У другој половини XX века у порасту је број ванбрачних заједница. Истовремено се смањује интересовање младих за брак као традиционалан облик животног саживљавања. Црква покушава да успостави дијалог са савременим човеком и његовом измењеном интимном и социјалном праксом. Очигледна је потреба да обновљеним богословским процењивањем Црква превреднује свој однос према ванбрачним заједницама као до сада недовољно канонски и пастирски промишљеним искуством., Rate of non-marital unions was increased in the second half of the 20th century. Simultaneously, interest for traditional marriage was decreased. Church is trying to establish the dialogue with contemporary man in his modified intimacy and social practice. It's obvious there is a necessity to reassess Church's attitude toward non-marital unions as insufficiently canonically and theologically deliberated experience.",
publisher = "Универзитет у Београду - Правни факултет, Београд",
journal = "Анали Правног факултета у Београду",
title = "Ванбрачне заједнице - канонскоправна перспектива, Non-Marital Unions: Canonical Perspective",
pages = "222-205",
number = "1",
volume = "62",
doi = "10.5937/AnaliPFB1401205D",
url = "conv_1"
}
Деврња, З.. (2014). Ванбрачне заједнице - канонскоправна перспектива. in Анали Правног факултета у Београду
Универзитет у Београду - Правни факултет, Београд., 62(1), 205-222.
https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1401205D
conv_1
Деврња З. Ванбрачне заједнице - канонскоправна перспектива. in Анали Правног факултета у Београду. 2014;62(1):205-222.
doi:10.5937/AnaliPFB1401205D
conv_1 .
Деврња, Зоран, "Ванбрачне заједнице - канонскоправна перспектива" in Анали Правног факултета у Београду, 62, no. 1 (2014):205-222,
https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1401205D .,
conv_1 .

Анализа педагошко-образовног дискурса свештених канона Цркве - ерминевтичка контекстуализација канона

Деврња, Зоран

(Centar za crkvene studije, Niš, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2013
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/112
AB  - У овом раду желимо да нагласимо педагошко-образовну димензију канонског наслеђа Цркве. Канонско предање, као део свештеног предања Цркве, чува свест о светотајинским основама образовања. Вера, крштење, подвиг и литургија, као тачке ослонца хришћанске педагогије и васпитања, у овом раду су апострофирани као незаобилазни чиниоци ерминевтичке контекстуализације образовања модерног човека по лику Оваплоћенога Логоса - Исуса Христа.
AB  - In this paper we wish to point out pedagogical and educational dimensions of the canonical legacy of the Church. Canonical tradition, as a part of the holy tradition of the Church, maintains awareness of sacramental bases of education. The faith, baptism, asceticism and liturgy are the points of standfast of the Christian pedagogy and education. They are stressed as an inevitable parts of the hermeneutical contextualization of Christian pedagogy. The person of the incarnate Son of God is an initiator of process of education of the contemporary Christians in modern society, in the present like it was in our past.
PB  - Centar za crkvene studije, Niš
T2  - Црквене студије
T1  - Анализа педагошко-образовног дискурса свештених канона Цркве - ерминевтичка контекстуализација канона
T1  - The Analysis of Pedagogical and Educational Discourse of the Holy Canons Hermeneutical Contextualization of Canons
EP  - 415
IS  - 10
SP  - 401
VL  - 10
UR  - conv_288
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_112
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2013",
abstract = "У овом раду желимо да нагласимо педагошко-образовну димензију канонског наслеђа Цркве. Канонско предање, као део свештеног предања Цркве, чува свест о светотајинским основама образовања. Вера, крштење, подвиг и литургија, као тачке ослонца хришћанске педагогије и васпитања, у овом раду су апострофирани као незаобилазни чиниоци ерминевтичке контекстуализације образовања модерног човека по лику Оваплоћенога Логоса - Исуса Христа., In this paper we wish to point out pedagogical and educational dimensions of the canonical legacy of the Church. Canonical tradition, as a part of the holy tradition of the Church, maintains awareness of sacramental bases of education. The faith, baptism, asceticism and liturgy are the points of standfast of the Christian pedagogy and education. They are stressed as an inevitable parts of the hermeneutical contextualization of Christian pedagogy. The person of the incarnate Son of God is an initiator of process of education of the contemporary Christians in modern society, in the present like it was in our past.",
publisher = "Centar za crkvene studije, Niš",
journal = "Црквене студије",
title = "Анализа педагошко-образовног дискурса свештених канона Цркве - ерминевтичка контекстуализација канона, The Analysis of Pedagogical and Educational Discourse of the Holy Canons Hermeneutical Contextualization of Canons",
pages = "415-401",
number = "10",
volume = "10",
url = "conv_288, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_112"
}
Деврња, З.. (2013). Анализа педагошко-образовног дискурса свештених канона Цркве - ерминевтичка контекстуализација канона. in Црквене студије
Centar za crkvene studije, Niš., 10(10), 401-415.
conv_288
Деврња З. Анализа педагошко-образовног дискурса свештених канона Цркве - ерминевтичка контекстуализација канона. in Црквене студије. 2013;10(10):401-415.
conv_288 .
Деврња, Зоран, "Анализа педагошко-образовног дискурса свештених канона Цркве - ерминевтичка контекстуализација канона" in Црквене студије, 10, no. 10 (2013):401-415,
conv_288 .

Слободна воља као предуслов постојања хришћанског брака - мане воље као брачна сметња - кратко појашњење брачних правила СПЦ

Деврња, Зоран

(Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2013
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/120
AB  - Са литургичког, канонског и законског становишта посматрано, слободна и истинита воља за ступање у брак је конститутивни и незаменљиви чинилац који склопљени брак чини валидним. Мана воље као брачна сметња доводи до његове нелегитимности, односно ништавости. Канонско-правне одредбе, Брачна правила СПЦ, литургијска пракса и државно брачно-правно законодавство дефинишу критеријуме који, што је могуће прецизније, одређују у којим случајевима се аутентичност изречене воље за брак може довести у питање и какве то последице производи по статус брака и самих брачника. Смисао прокламованих брачних сметњи које садрже ману воље јесте да допринесу очувању интегритета и слободе сваке личности, да афирмишу институцију брака, сачувају свештеност брачне заједнице која иконично изображава заједницу Христа и Цркве, и да не дозволе злоупотребу и манипулацију у тренутку изражавања слободне воље за брак као неопходног сведочења без којег нема брачне заједнице.
AB  - Free volition is necessary for the formation of Christian marriage. The volition may be inauthentic and false if it is pronounced in the case of underage spouse(s) or their mental illness, mental incompetence, mental limitation, or existence of threat, coercion and misapprehension. These phenomena are marital impediments. The state and the Church have established legislative and canonical mechanisms which can protect the institution of marriage, its sacral and civic identity, and the freedom of those who enter into marriage.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Слободна воља као предуслов постојања хришћанског брака - мане воље као брачна сметња - кратко појашњење брачних правила СПЦ
T1  - Free Volition as a Precondition of Christian Marriage: Defect of Volition as a Marital Impediment
EP  - 212
IS  - 2
SP  - 198
VL  - 72
UR  - conv_76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_120
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2013",
abstract = "Са литургичког, канонског и законског становишта посматрано, слободна и истинита воља за ступање у брак је конститутивни и незаменљиви чинилац који склопљени брак чини валидним. Мана воље као брачна сметња доводи до његове нелегитимности, односно ништавости. Канонско-правне одредбе, Брачна правила СПЦ, литургијска пракса и државно брачно-правно законодавство дефинишу критеријуме који, што је могуће прецизније, одређују у којим случајевима се аутентичност изречене воље за брак може довести у питање и какве то последице производи по статус брака и самих брачника. Смисао прокламованих брачних сметњи које садрже ману воље јесте да допринесу очувању интегритета и слободе сваке личности, да афирмишу институцију брака, сачувају свештеност брачне заједнице која иконично изображава заједницу Христа и Цркве, и да не дозволе злоупотребу и манипулацију у тренутку изражавања слободне воље за брак као неопходног сведочења без којег нема брачне заједнице., Free volition is necessary for the formation of Christian marriage. The volition may be inauthentic and false if it is pronounced in the case of underage spouse(s) or their mental illness, mental incompetence, mental limitation, or existence of threat, coercion and misapprehension. These phenomena are marital impediments. The state and the Church have established legislative and canonical mechanisms which can protect the institution of marriage, its sacral and civic identity, and the freedom of those who enter into marriage.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Слободна воља као предуслов постојања хришћанског брака - мане воље као брачна сметња - кратко појашњење брачних правила СПЦ, Free Volition as a Precondition of Christian Marriage: Defect of Volition as a Marital Impediment",
pages = "212-198",
number = "2",
volume = "72",
url = "conv_76, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_120"
}
Деврња, З.. (2013). Слободна воља као предуслов постојања хришћанског брака - мане воље као брачна сметња - кратко појашњење брачних правила СПЦ. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 72(2), 198-212.
conv_76
Деврња З. Слободна воља као предуслов постојања хришћанског брака - мане воље као брачна сметња - кратко појашњење брачних правила СПЦ. in Богословље. 2013;72(2):198-212.
conv_76 .
Деврња, Зоран, "Слободна воља као предуслов постојања хришћанског брака - мане воље као брачна сметња - кратко појашњење брачних правила СПЦ" in Богословље, 72, no. 2 (2013):198-212,
conv_76 .

Канонско-правна проблематика брачних сметњи - опште одлике тог феномена и сродство као брачна сметња

Деврња, Зоран

(Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2013
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/103
AB  - Чињенице које је Црква издвојила као оне које представљају сметњу за правилно и благодатно утемељење брака и његово усавршавање у светотајинској пуноћи, драматично изражавају одговорност сведочења Цркве у историји и реалност благодатне актуелизације њеног сотириолошког призвања. Због тога ћемо у разматрању сродства као брачне сметње полазити како од природних, тако и од литургијско-канонских основа за њихово постојање, а такође ћемо их сагледавати и у њиховим обичајно-правним оквирима, који су по себи увек просторно и временски детерминисани и контекстуализовани.
AB  - In modern society, matrimonial impediments are still influential on marriage in a large extent. Consanguinity, spiritual kinship and adoption are rooted in liturgical practice, canonical tradition and contemporary marital laws. These phenomena clearly point out the spiritual responsibility which Church has in modern society.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Канонско-правна проблематика брачних сметњи - опште одлике тог феномена и сродство као брачна сметња
T1  - The Matrimonial Impediments: Canonical Issues: General Characteristics of That Phenomenon and the Kinship as a Marital Impediment
EP  - 144
IS  - 1
SP  - 123
VL  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_103
UR  - conv_59
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2013",
abstract = "Чињенице које је Црква издвојила као оне које представљају сметњу за правилно и благодатно утемељење брака и његово усавршавање у светотајинској пуноћи, драматично изражавају одговорност сведочења Цркве у историји и реалност благодатне актуелизације њеног сотириолошког призвања. Због тога ћемо у разматрању сродства као брачне сметње полазити како од природних, тако и од литургијско-канонских основа за њихово постојање, а такође ћемо их сагледавати и у њиховим обичајно-правним оквирима, који су по себи увек просторно и временски детерминисани и контекстуализовани., In modern society, matrimonial impediments are still influential on marriage in a large extent. Consanguinity, spiritual kinship and adoption are rooted in liturgical practice, canonical tradition and contemporary marital laws. These phenomena clearly point out the spiritual responsibility which Church has in modern society.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Канонско-правна проблематика брачних сметњи - опште одлике тог феномена и сродство као брачна сметња, The Matrimonial Impediments: Canonical Issues: General Characteristics of That Phenomenon and the Kinship as a Marital Impediment",
pages = "144-123",
number = "1",
volume = "72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_103, conv_59"
}
Деврња, З.. (2013). Канонско-правна проблематика брачних сметњи - опште одлике тог феномена и сродство као брачна сметња. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 72(1), 123-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_103
Деврња З. Канонско-правна проблематика брачних сметњи - опште одлике тог феномена и сродство као брачна сметња. in Богословље. 2013;72(1):123-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_103 .
Деврња, Зоран, "Канонско-правна проблематика брачних сметњи - опште одлике тог феномена и сродство као брачна сметња" in Богословље, 72, no. 1 (2013):123-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_103 .

Поимање брака у Новом завету

Деврња, Зоран

(Центар за црквене студије, Ниш, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Деврња, Зоран
PY  - 2009
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/37
AB  - Брак у контексту новозаветног сведочења поприма сасвим нову димензију постојања, пунију од старозаветног искуства и неодвојиву од пуноће благодати која нам је дата Црквом. Господ Исус Христос и апостоли, афирмишући богоустановљеност брака, указују и на његово усавршавајуће преутемељење у реалности Будућег века. Сведочење Христово и апостола Павла брак заснива на будућем догађају јединства свих и свега, јединству које се евхаристијски оприсутњује у историји, што доноси многе промене у погледу разумевања човека, његове полности, функције рађања и самог спасења.
AB  - V novozavetnom svidetel'stvovanii brak meždu verujuščimi est' ne čto inoe, kak živaja real'nost', projavljajuščaja slavu Božiju, kogda rassmatrivaetsja s aspekta opyta ih ëkklisial'nogo svidetel'stva, no odnovremenno on javljaetsja i projavleniem čelovečeskoj slabosti i ranimosti, esli rassmatrivat' ego v opredelennom obščestvennom kontekste, kak vyraženie moščnyh poryvov čelovečeskoj prirody k obščeniju s Drugim protivopoložnogo pola. Gospod' Iisus Hristos i Ego učeniki rešitel'no vstajut v zaščitu braka, zanimaja tem samym protivopoložnuju poziciju po sravneniju s temi, kto, otstupiv ot very, braku pridajut nesvojstvennye emu, iskažennye priznaki ili zapreščajut drugim vstupat' v brak. Apostol Pavel na svoem primere, prebyvaja v devstvennosti i ukazyvaja na vozvyšennost' takogo sposoba žizni, ne otvergaet brak, no rekomenduet (tak že, kak rekomenduet on i celibat, každomu po ego daru ot Boga) tem, kto udostoen ëtogo dara, prinjat' ego s blagodarnost'ju i prinesti na osvjaščenie slovom Božiim i molitvoj. V Novom Zavete brak ocenivaetsja ne tol'ko na osnovanii nravstvennyh parametrov, no v ešče bol'šej stepeni kak konkretnoe vyraženie voli Božiej v specifičeskih žiznennyh i obščestvennyh obstojatel'stvah. Evangel'skoe slovo svidetel'stvuet o brake kak o edinoj dejstvitel'nosti, v kotoroj priobretaetsja opyt ëkzistencial'nyh krajnostej, ot čelovečeskoj smertnosti do ëshatologiče- skoj slavy Voskresšego, sootnošenija meždu kotorymi sootvetstvujut vere supru- gov, preobražaja ih. Brak - ëto tainstvo 'ot veka sokrovennoe', kotoroe v novozave- tnom otkrovenii Božiem vo Hriste projavljaetsja kak opyt s rešajuščimi ëkzistenci- al'nymi i social'nymi posledstvijami dlja žizni mira i čeloveka, t. e. kak integral'naja čast' samoj Cerkvi kak Tainstva. .
PB  - Центар за црквене студије, Ниш
T2  - Црквене студије
T1  - Поимање брака у Новом завету
T1  - Ponimanie braka v novom zavete
EP  - 63
IS  - 6
SP  - 53
VL  - 6
UR  - conv_268
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_37
ER  - 
@article{
author = "Деврња, Зоран",
year = "2009",
abstract = "Брак у контексту новозаветног сведочења поприма сасвим нову димензију постојања, пунију од старозаветног искуства и неодвојиву од пуноће благодати која нам је дата Црквом. Господ Исус Христос и апостоли, афирмишући богоустановљеност брака, указују и на његово усавршавајуће преутемељење у реалности Будућег века. Сведочење Христово и апостола Павла брак заснива на будућем догађају јединства свих и свега, јединству које се евхаристијски оприсутњује у историји, што доноси многе промене у погледу разумевања човека, његове полности, функције рађања и самог спасења., V novozavetnom svidetel'stvovanii brak meždu verujuščimi est' ne čto inoe, kak živaja real'nost', projavljajuščaja slavu Božiju, kogda rassmatrivaetsja s aspekta opyta ih ëkklisial'nogo svidetel'stva, no odnovremenno on javljaetsja i projavleniem čelovečeskoj slabosti i ranimosti, esli rassmatrivat' ego v opredelennom obščestvennom kontekste, kak vyraženie moščnyh poryvov čelovečeskoj prirody k obščeniju s Drugim protivopoložnogo pola. Gospod' Iisus Hristos i Ego učeniki rešitel'no vstajut v zaščitu braka, zanimaja tem samym protivopoložnuju poziciju po sravneniju s temi, kto, otstupiv ot very, braku pridajut nesvojstvennye emu, iskažennye priznaki ili zapreščajut drugim vstupat' v brak. Apostol Pavel na svoem primere, prebyvaja v devstvennosti i ukazyvaja na vozvyšennost' takogo sposoba žizni, ne otvergaet brak, no rekomenduet (tak že, kak rekomenduet on i celibat, každomu po ego daru ot Boga) tem, kto udostoen ëtogo dara, prinjat' ego s blagodarnost'ju i prinesti na osvjaščenie slovom Božiim i molitvoj. V Novom Zavete brak ocenivaetsja ne tol'ko na osnovanii nravstvennyh parametrov, no v ešče bol'šej stepeni kak konkretnoe vyraženie voli Božiej v specifičeskih žiznennyh i obščestvennyh obstojatel'stvah. Evangel'skoe slovo svidetel'stvuet o brake kak o edinoj dejstvitel'nosti, v kotoroj priobretaetsja opyt ëkzistencial'nyh krajnostej, ot čelovečeskoj smertnosti do ëshatologiče- skoj slavy Voskresšego, sootnošenija meždu kotorymi sootvetstvujut vere supru- gov, preobražaja ih. Brak - ëto tainstvo 'ot veka sokrovennoe', kotoroe v novozave- tnom otkrovenii Božiem vo Hriste projavljaetsja kak opyt s rešajuščimi ëkzistenci- al'nymi i social'nymi posledstvijami dlja žizni mira i čeloveka, t. e. kak integral'naja čast' samoj Cerkvi kak Tainstva. .",
publisher = "Центар за црквене студије, Ниш",
journal = "Црквене студије",
title = "Поимање брака у Новом завету, Ponimanie braka v novom zavete",
pages = "63-53",
number = "6",
volume = "6",
url = "conv_268, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_37"
}
Деврња, З.. (2009). Поимање брака у Новом завету. in Црквене студије
Центар за црквене студије, Ниш., 6(6), 53-63.
conv_268
Деврња З. Поимање брака у Новом завету. in Црквене студије. 2009;6(6):53-63.
conv_268 .
Деврња, Зоран, "Поимање брака у Новом завету" in Црквене студије, 6, no. 6 (2009):53-63,
conv_268 .