Ашковић, Драган

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0009-0001-3160-0135
  • Ашковић, Драган (3)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Карловачко појање између традиције и иновације

Ашковић, Драган

(Матица српска, Нови Сад, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ашковић, Драган
PY  - 2021
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/250
AB  - Рад је заснован на анализи верских, културних и историјских прилика у којима су се Срби нашли након прве организоване сеобе под патријархом Чарнојевићем 1690. године. У сусрету с новом културом, за падноевропски стандард је прихваћен као узор којем је било неопходно упо добити нашу традицију што се манифестовало најпре у процесу записивања усменог стваралаштва и у појави нових духовних песама као алтернативног религијског поетског облика. То је условило да се иновације у богослужбеном животу Срба испољавају како на поетском тако и на музичком плану. Зато се мелографисање српског (усменог) музичког наслеђа показало као неизоставан услов без којег се није могло спроводити усвајање и развој (хорског) вишегласја као значајне тековине српског националног музичког израза новијег доба. Будући да је упоредо са овим процесима спровођен и римокатолички прозелитизам, у раду се разматра питање како су се наведене промене одразиле на преобликовање наше конфесионалности и националног идентитета.
AB  - Church singing, which was created due to the circumstances that arose after the Great Migration, is better known as the Karlovac chant. It was named after the place where it was transcribed and represents our national way of interpreting liturgical music, characterized by accepted influences of Western European musical practice, manifested first in music transcription, notation, metrics, and Western European tonality. Those were necessary conditions for its further artistic transposition into a complex polyphonic choral facture, intended primarily for church music elite. Permeated with the standard authoritative Western European musical tradition, it succumbed to the influence of superior musical achievements. However, when exposed to Western European creative practices, it did not prove to be a harmonized expression of artistic subordination, but an example of an unpredictable musical achievement based on the synthesis of our rich musical heritage imbued with a unique confessional and national self-determination. Its basic characteristics go back to the traditional musical heritage of the Balkans and Byzantium, enriched by Western European influences.
PB  - Матица српска, Нови Сад
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Карловачко појање између традиције и иновације
EP  - 223
IS  - 178
SP  - 207
VL  - 72
DO  - 10.2298/ZMSDN2178207A
UR  - conv_5035
ER  - 
@article{
author = "Ашковић, Драган",
year = "2021",
abstract = "Рад је заснован на анализи верских, културних и историјских прилика у којима су се Срби нашли након прве организоване сеобе под патријархом Чарнојевићем 1690. године. У сусрету с новом културом, за падноевропски стандард је прихваћен као узор којем је било неопходно упо добити нашу традицију што се манифестовало најпре у процесу записивања усменог стваралаштва и у појави нових духовних песама као алтернативног религијског поетског облика. То је условило да се иновације у богослужбеном животу Срба испољавају како на поетском тако и на музичком плану. Зато се мелографисање српског (усменог) музичког наслеђа показало као неизоставан услов без којег се није могло спроводити усвајање и развој (хорског) вишегласја као значајне тековине српског националног музичког израза новијег доба. Будући да је упоредо са овим процесима спровођен и римокатолички прозелитизам, у раду се разматра питање како су се наведене промене одразиле на преобликовање наше конфесионалности и националног идентитета., Church singing, which was created due to the circumstances that arose after the Great Migration, is better known as the Karlovac chant. It was named after the place where it was transcribed and represents our national way of interpreting liturgical music, characterized by accepted influences of Western European musical practice, manifested first in music transcription, notation, metrics, and Western European tonality. Those were necessary conditions for its further artistic transposition into a complex polyphonic choral facture, intended primarily for church music elite. Permeated with the standard authoritative Western European musical tradition, it succumbed to the influence of superior musical achievements. However, when exposed to Western European creative practices, it did not prove to be a harmonized expression of artistic subordination, but an example of an unpredictable musical achievement based on the synthesis of our rich musical heritage imbued with a unique confessional and national self-determination. Its basic characteristics go back to the traditional musical heritage of the Balkans and Byzantium, enriched by Western European influences.",
publisher = "Матица српска, Нови Сад",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Карловачко појање између традиције и иновације",
pages = "223-207",
number = "178",
volume = "72",
doi = "10.2298/ZMSDN2178207A",
url = "conv_5035"
}
Ашковић, Д.. (2021). Карловачко појање између традиције и иновације. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Матица српска, Нови Сад., 72(178), 207-223.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2178207A
conv_5035
Ашковић Д. Карловачко појање између традиције и иновације. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2021;72(178):207-223.
doi:10.2298/ZMSDN2178207A
conv_5035 .
Ашковић, Драган, "Карловачко појање између традиције и иновације" in Зборник Матице српске за друштвене науке, 72, no. 178 (2021):207-223,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2178207A .,
conv_5035 .
1

Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције

Ашковић, Драган; Ранковић, Зоран

(Матица српска, Нови Сад, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Ашковић, Драган
AU  - Ранковић, Зоран
PY  - 2016
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/158
AB  - Савремено православно богослужење данас је углавном појање црквених песама, док се појам певање углавном везује за небогослужбене песме. Ово распрострањено тумачење појања/певања јесте последица тога што је поетском наслеђу Цркве придодато ново и другачије значење. На основу увида у схватање поетике према јеврејском, грчком, латинском и црквенословенском језику идентификује се изворно значење термина певање. Циљ рада јесте да се укаже на то како је поетика, од некадашњег стваралачког процеса, најпре поистовећена са химнографијом (пе смозаписивањем), док се по данашњем схватању поетика заснива искључи во на интерпретацији постојећих (дакле туђих) поетских остварења.
AB  - In this work the authors explain the relevant terms from the Old Testament, biblical tradition and the Scripture, as well as from liturgical songs and prayers, which refer to liturgical music–chanting. On the basis of the translations from Hebrew into Greek, Latin and Church Slavonic, their original meaning is identified, and some new or possible discrepancies, created in the process of translation, or new meanings are pointed out. In this way, the role and meaning of the Christian liturgical poetics are stressed as well as its inseparable connection with the church chanting. Namely, liturgical chanting is a prayer, “the theology of sound”, and that means that the word is more im- portant than the music – although it is more complete with the music, and music is to follow and show the meaning of words, and to help their adoption.
PB  - Матица српска, Нови Сад
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције
T1  - The Poetics of Liturgical Chant Between Oral and Written Tradition
EP  - 531
IS  - 157-158
SP  - 517
DO  - 10.2298/zmsdn1658517a
UR  - conv_5016
ER  - 
@article{
author = "Ашковић, Драган and Ранковић, Зоран",
year = "2016",
abstract = "Савремено православно богослужење данас је углавном појање црквених песама, док се појам певање углавном везује за небогослужбене песме. Ово распрострањено тумачење појања/певања јесте последица тога што је поетском наслеђу Цркве придодато ново и другачије значење. На основу увида у схватање поетике према јеврејском, грчком, латинском и црквенословенском језику идентификује се изворно значење термина певање. Циљ рада јесте да се укаже на то како је поетика, од некадашњег стваралачког процеса, најпре поистовећена са химнографијом (пе смозаписивањем), док се по данашњем схватању поетика заснива искључи во на интерпретацији постојећих (дакле туђих) поетских остварења., In this work the authors explain the relevant terms from the Old Testament, biblical tradition and the Scripture, as well as from liturgical songs and prayers, which refer to liturgical music–chanting. On the basis of the translations from Hebrew into Greek, Latin and Church Slavonic, their original meaning is identified, and some new or possible discrepancies, created in the process of translation, or new meanings are pointed out. In this way, the role and meaning of the Christian liturgical poetics are stressed as well as its inseparable connection with the church chanting. Namely, liturgical chanting is a prayer, “the theology of sound”, and that means that the word is more im- portant than the music – although it is more complete with the music, and music is to follow and show the meaning of words, and to help their adoption.",
publisher = "Матица српска, Нови Сад",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције, The Poetics of Liturgical Chant Between Oral and Written Tradition",
pages = "531-517",
number = "157-158",
doi = "10.2298/zmsdn1658517a",
url = "conv_5016"
}
Ашковић, Д.,& Ранковић, З.. (2016). Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Матица српска, Нови Сад.(157-158), 517-531.
https://doi.org/10.2298/zmsdn1658517a
conv_5016
Ашковић Д, Ранковић З. Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2016;(157-158):517-531.
doi:10.2298/zmsdn1658517a
conv_5016 .
Ашковић, Драган, Ранковић, Зоран, "Поетика литургијског певања између усмене и писане традиције" in Зборник Матице српске за друштвене науке, no. 157-158 (2016):517-531,
https://doi.org/10.2298/zmsdn1658517a .,
conv_5016 .

Молитвена песма у систему сакралних жанрова - на материјалу српске богомољачке традиције XX века

Ашковић, Драган; Кончаревић, Ксенија

(Матица српска, Нови Сад, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Ашковић, Драган
AU  - Кончаревић, Ксенија
PY  - 2012
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/86
AB  - У раду се истражује жанр молитвене (паралитургијске, богомољачке, народне духовне) песме у српској језичкој и социокултурној средини са становишта његових екстра - и интралингвистичких параметара. Испитивање је ограничено на духовне песме поникле у окриљу богомољачких братстава у првој половини XX века, које репрезентују савремени језички израз (са извесним елементима архаизације).
AB  - V predlagaemoj rabote analiziruetsja žanr molitvennoj (paraliturgičeskoj, bogomol'českoj, narodnoj duhovnoj) pesni v serbskoj jazykovoj i sociokul'turnoj srede s točki zrenija ego ëkstra- i intralingvističeskih parametrov. Issledovanie bylo provedeno na materiale duhovnyh pesen, sozdannyh členami bratstv revnitelej blagočestija v pervoj polovine XX veka i otražajuščih sovremennoe sostojanie normy serbskogo jazyka (s nekotorymi ëlementami arhaizacii). Avtory prihodjat k vyvodu, čto naličie obščej ëkstralingvističeskoj ramki funkcionirovanija, tipovyh intralingvističeskih priznakov, posledovatel'no vosproizvodjaščihsja v tekstah molitvennyh pesen, ih stilevoe edinstvo, a takže prisutstvie stilističeski okrašennyh edinic, konstituirujuščih i drugie sakral'nye žanry, pozvoljajut govorit' o molitvennyh pesnjah kak ob osobom, avtonomnom, hotja ne jadernom, žanre sakral'noj kommunikacii, v polnoj mere otražajuščem specifiku ëtoj sfery rečevogo vzaimodejstvija.
PB  - Матица српска, Нови Сад
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Молитвена песма у систему сакралних жанрова - на материјалу српске богомољачке традиције XX века
T1  - Molitvennaja pesnja v sisteme sakral'nyh žanrov: Na materiale tradicij serbskih bratstv revnitelej blagočestija XX v.
EP  - 114
IS  - 81
SP  - 95
UR  - conv_126
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_86
ER  - 
@article{
author = "Ашковић, Драган and Кончаревић, Ксенија",
year = "2012",
abstract = "У раду се истражује жанр молитвене (паралитургијске, богомољачке, народне духовне) песме у српској језичкој и социокултурној средини са становишта његових екстра - и интралингвистичких параметара. Испитивање је ограничено на духовне песме поникле у окриљу богомољачких братстава у првој половини XX века, које репрезентују савремени језички израз (са извесним елементима архаизације)., V predlagaemoj rabote analiziruetsja žanr molitvennoj (paraliturgičeskoj, bogomol'českoj, narodnoj duhovnoj) pesni v serbskoj jazykovoj i sociokul'turnoj srede s točki zrenija ego ëkstra- i intralingvističeskih parametrov. Issledovanie bylo provedeno na materiale duhovnyh pesen, sozdannyh členami bratstv revnitelej blagočestija v pervoj polovine XX veka i otražajuščih sovremennoe sostojanie normy serbskogo jazyka (s nekotorymi ëlementami arhaizacii). Avtory prihodjat k vyvodu, čto naličie obščej ëkstralingvističeskoj ramki funkcionirovanija, tipovyh intralingvističeskih priznakov, posledovatel'no vosproizvodjaščihsja v tekstah molitvennyh pesen, ih stilevoe edinstvo, a takže prisutstvie stilističeski okrašennyh edinic, konstituirujuščih i drugie sakral'nye žanry, pozvoljajut govorit' o molitvennyh pesnjah kak ob osobom, avtonomnom, hotja ne jadernom, žanre sakral'noj kommunikacii, v polnoj mere otražajuščem specifiku ëtoj sfery rečevogo vzaimodejstvija.",
publisher = "Матица српска, Нови Сад",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Молитвена песма у систему сакралних жанрова - на материјалу српске богомољачке традиције XX века, Molitvennaja pesnja v sisteme sakral'nyh žanrov: Na materiale tradicij serbskih bratstv revnitelej blagočestija XX v.",
pages = "114-95",
number = "81",
url = "conv_126, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_86"
}
Ашковић, Д.,& Кончаревић, К.. (2012). Молитвена песма у систему сакралних жанрова - на материјалу српске богомољачке традиције XX века. in Зборник Матице српске за славистику
Матица српска, Нови Сад.(81), 95-114.
conv_126
Ашковић Д, Кончаревић К. Молитвена песма у систему сакралних жанрова - на материјалу српске богомољачке традиције XX века. in Зборник Матице српске за славистику. 2012;(81):95-114.
conv_126 .
Ашковић, Драган, Кончаревић, Ксенија, "Молитвена песма у систему сакралних жанрова - на материјалу српске богомољачке традиције XX века" in Зборник Матице српске за славистику, no. 81 (2012):95-114,
conv_126 .